Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Uprkos američkoj pretnji da će “izbrisati i uništiti” tursku ekonomiju, turska lira i turske kamatne stope jedva su se pomerile u prošloj nedelji. To je izvanredno s obzirom na krhkost turske valute ranije u 2019.
Između februara i maja, turska lira je pala u odnosu na američki dolar, kao odgovor na američke sankcije. Danas iznosi 5,88. Turska centralna banka oslanjala se na turske banke da se suzdrže od prodaje likvidnosti kratkoročnim prodavačima, ali su tržišta novca u Turskoj ostala redovna.
Ono što se promenilo je Kina.
Bloomberg News je 9. avgusta preneo: „Kineska centralna banka je u junu prebacila sredstva u vrednosti od milijardu dolara u Tursku, najveći paket podrške ikada za predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, dostavljen u kritičnom trenutku tokom izbornog meseca. Ovo je prvi put da je Turska primila tako značajan iznos u skladu sa sporazumom o razmeni lira-juan sa Pekingom, koji datira iz 2012. godine, tvrdi osoba koja je direktno upoznata sa pitanjem i koja je tražila da ne bude imenovana, jer informacije nisu javne . “
Direktne kineske investicije u Tursku su takođe porasle ove godine.
Kina priskače u pomoć Turskoj tokom ekonomske krize sa 3,6 milijardi dolara finansiranja infrastrukturnih projekata, iskorišćavajući sukob Ankare sa Vašingtonom za širenje inicijative Pojas i put u ključnoj zemlji koja povezuje Aziju sa Evropom.
Turski predsednik Erdogan rekao je 11. avgusta da se njegova zemlja priprema za trgovinu u nacionalnim valutama sa partnerima poput Kine, zaobilazeći američki dolar. SAD su sledećeg dana uspostavile dodatne carine za Tursku, jer je među njima pokrenuta rasprava zbog zatvaranja američkog sveštenika, optuženog za umešanost u pokušaj državnog udara 2016. protiv turskog lidera.
Lira je tada dostigla oko sedam u odnosu na dolar, pad preko 40 odsto od početka godine. Sabotiran od strane jednog svetskog ekonomskog giganta, Erdogan se prirodno obratio drugom, Kini, za preko potrebnu finansijsku podršku.
Kreatori američke politike izgleda da nisu u stanju da vide mapu čitavog sveta. Ovaj potez je bio izrazito predvidljiv.
Kina je sigurno imala svojih problema sa ambicioznim vođom Turske.
Međutim, Kina voli da svoje prijatelje drži blizu, a neprijatelje još bliže.
Izgradila je Veliki zid kako bi odbila turske invazije, između ostalog, i vekovima je ratovala sa nomadskim narodima na svojim granicama. Sada, Peking veruje da će njegova inicijativa Pojas i put od dva biliona dolara asimilovati turske narode centralne Azije u sferu njegovog ekonomskog uticaja. Deluje da turske zemlje žarko žele da budu deo toga.
Savet za saradnju turskih država (CCTS – tursko veće) ojačaće u narednom periodu i postaće važan centar moći u svetu.
“U novom svetskom poretku, gde se kontrolna osovina pomera ka Aziji, CCTS će igrati važnu ulogu”, primećuje turski profesor. Predstavnik Instituta za evropske studije dodao je da će CCTS nastaviti da se razvija i da jača ekonomski, politički i društveno, uz pomoć inicijative Jedan pojas jedan put, u koju će biti uključene i druge evroazijske zemlje.
Erdoganov dugoročan problem je što u Turskoj nema dovoljno Turaka. Kurdski državljani Turske i dalje imaju troje ili četvoro dece, dok etnički Turci imaju manje od dvoje. Do ranih 2040-ih, većina turske omladine dolaziće iz domova u kojima se govori kurdski jezik. Jugoistok, gde su Kurdi većinski narod, preti da se odvoji.
Erdogan se plaši da je kurdska uloga na severoistoku Sirije da bude kao magnet za turske odmetničke Kurde i da želi da spreči širenje turske samouprave iz svoje baze u susednom Iraku. To je razlog njegove kampanje etničkog čišćenja sirijskih Kurda. Dugoročno gledano, Erdogan se nada da će predvoditi koaliciju turskih zemalja u okviru veće kineske sfere uticaja.
Webtribune.rs
