Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U Litvaniji, na samo šezdesetak kilometara od granice sa Rusijom, gradi se prvi vojni avijacioni poligon po NATO standardima. Kao odgovor na to, Rusija bi mogla da razmesti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane u Kalinjingradskoj oblasti, kažu ruski eksperti, iako ruska Baltička flota u svom sastavu već ima protivvazdušne sisteme S-400.
Kako je saopštila pres-služba litvanskog Ministarstva odbrane, poligon će biti izgrađen uskoro u litvanskom gradu Kazlu Ruda i to će biti prvi vojni avijacioni poligon u baltičkim zemljama.
Poligon će omogućiti zemljama zapadne Alijanse da sprovode vežbe vazdušnih napada na kopnene ciljeve, a takođe, tu će se obavljati i obuka vojnog kadra za Vojno-vazduhoplovne snage.
Izgradnja avijacionog poligona je počela prošle godine, a završetak radova predviđen je za jesen. Izgradnjom se bavi inžinjerijska jedinica Vojno-vazduhoplovnih snaga SAD „Red hors“. Projekat finansira Inicijativa podrške Evropi (European Reassurance Initiative).
Takođe, navedeno je i da je Ministarstvo za saobraćaj i komunikacije Litvanije uspostavilo zonu zabrane leta za civilni vazdušni saobraćaj preko tog avijacionog poligona.
Na te poteze u Moskvi gledaju kao na provokaciju, a vojni eksperti kažu da će Rusija sada biti primorana da postavi sisteme protivvazdušne odbrane što je moguće bliže granici i direktno u Kalinjingradskoj oblasti, a takođe i još neke PVO sisteme morskog baziranja.
Ruski eksperti navode da će taj objekat imati ne samo vojni, već i ekonomski značaj.
„Glavne zemlje-članice NATO-a i baltičke zemlje, to jest zemlje drugog ili trećeg ešalona u Alijansi, veoma su zainteresovane za uzajamnu saradnju. Pre svega, baltičke zemlje su zainteresovane da se na njihovoj teritoriji razmeštaju vojni objekti, jer je njihova ekonomija posle ulaska u EU veoma oslabila i ogroman broj industrijskih klastera je zatvoren, a budžet se mora nekako popuniti. U svojim izjavama oni stalno daju do znanja da su spremni da budu rusofobi ’broj jedan‘ i na svaki način provociraju ’istočnog suseda‘, kako oni vole da nazivaju našu zemlju — Rusiju. A ’prijatelji‘ iz Brisela i Vašingtona gledaju na baltičke zemlje kao na neku vrstu ’sanitarnog kordona‘. To jest, hipotetički posmatrano, u slučaju konflikta, oni će pokušati na prvom mestu da upotrebe snage koje su razmeštene na toj prvoj liniji“, kaže za Sputnjik analitičar Nikita Danjuk.
Ruski eksperti kažu da Litvanija, razmeštanjem te baze, na kraju ne jača svoju odbranu i zaštitu, već naprotiv, sve više doprinosi tome da se prema toj zemlji okrenu rakete i druga sredstva protivvazdušne odbrane.
Danjuk smatra, da u slučaju stvarnog konflikta, baltičke zemlje ne bi imale nikakvu šansu protiv Rusije.
„Upravo bi se te zemlje, hipotetički gledano, suočile sa otporom koji može da pruži naša zemlja i jasno je da one nemaju baš mnogo šanse da sačuvaju status kvo u tom konfliktu. A zemlje koje definišu politiku Severoatlantske alijanse, u ovom slučaju pokušavaju tuđim rukama da stvore situaciju iz koje će oni u slučaju sukoba izaći ’suvi iz vode‘“, dodao je Danjuk.
Ruski stručnjaci takođe upozoravaju da podizanje novog vojnog poligona na tako maloj udaljenosti od ruskih granica krši Sporazum o običnim oružanim snagama u Evropi, potpisan 19. novembra 1990. godine u Parizu.
Taj sporazum je potpisalo 16 zemalja NATO-a i šest država Organizacije varšavskog bloka, a uspostavljao je ravnotežu konvencionalnih oružanih snaga država-članica, dva vojno-politička saveza i istovremeno je odredio ograničenja u trupama, tenkovima i drugim oklopnim vozilima, artiljerijskim oruđima, borbenim avionima i udarnim helikopterima duž linije kontakta između blokova, čime je sprečavao moguće iznenadne napade i velika ofanzivna dejstva u Evropi.
Sporazum je prilagođen 1999. godine i uzimao je obzir novu geopolitičku realnost — likvidaciju Varšavskog bloka, ali on nije stupio na snagu.
Ruski eksperti sada ocenjuju da stvaranje avijacionog poligona u Litvaniji taj sporazum „sahranjuje“ — definitivno i bespovratno.
Podsetimo, u baltičkom regionu poslednjih godina je došlo do gomilanja NATO trupa, zbog navodne ruske pretnje.
Moskva takve optužbe kategorički odbacuje, nazivajući ih neosnovanim i protivi se dejstvima koje preduzima NATO na ruskim granicama.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije rekao da će Rusija na približavanje vojne infrastrukture NATO-a ka granicama Rusije adekvatno i proporcionalno reagovati. Prema njegovim rečima, ključ za osiguravanje bezbednosti i stabilnosti u Evropi podrazumeva širenje saradnje i povraćaj poverenja, a ne razmeštanje novih baza i vojne infrastrukture NATO-a na granicama Rusije.
