Home / TEMA DANA / PRETI NAM TREĆI BALKANSKI RAT: Da li će se ponoviti istorija?

PRETI NAM TREĆI BALKANSKI RAT: Da li će se ponoviti istorija?

U ovom trenutku, na Balkanu, procena profesora Aleksandra Geljeviča Dugina o trasformaciji strukture međunarodnog prava je više nego tačna i aktuelna.

balkan-rat

„U sistemu međunarodnog prava je u toku faza prelaska iz `drugog` i `trećeg nomosa` Zemlje, ka `četvrtom`. U ovom trenutku ovaj `četvrti nomos Zemlje` preti da stvori monopolarni globalizovani svet, nikako multipolarni.“ – Aleksandar Dugin

Bez obzira na neprestano ponavljanje zapadnih medija da je Republika Makedonija dobila predsednika Parlamenta (Sobranja), stvari nisu baš tako gotove i jasne. Bez obzira i na to što EU pokušava da da legitimitet Džaferiju, jer mu je priredila prijem u Briselu, samo 24 sata nakon što je nelegalno preuzeo ključeve kabineta predsednika Parlamenta i, bez obzira na orkestrirane medijske papagajske kampanje o tome šta se događa u Makedoniji, potrebno je još jedanput preispitati činjenice. A one kažu sledeće:

Imenovanje Taljata Džaferija nije objavio Službeni vesnik, zvanično glasilo državnih organa.
Predsednik Ivanov nije nikome dao mandat.

Protesti velikog dela građana se i dalje nastavljaju – građani od predsednika države traže da ne pristane na ucene sa Zapada i traže nove izbore.
Evropska unija je gluva i slepa za stvarne događaje u Makedoniji i uporno insistira na svom programu za Makedoniju.
Šiptari izazivaju incidente gde god stignu, bez da su kažnjeni.
UČK, u stvari, nikada nije rasformirana, a njeni čelnici su postali marionete zapadne politike na Balkanu.

Teroristi i ubice iz UČK naoružani i spremni za rat stižu na teritoriju Makedonije.
KFOR, NATO i druge organizacije za primenu sile nad neposlušnim narodima ne reaguju na kretanja šiptarskih terorista i u najmanju ruku im logistički pomažu.
Organizovana je i orkestrirana medijska kampanja prozapadnih medija, koja bi trebalo da deluje umesto odluka zvaničnih organa (objavljivanje zvanične odluke u Službenom vesniku i odluka predsednika Ivanova o mandataru nove vlade).

Soroševe organizacije i dalje vršljaju, zvanični Vašington se od njih ne ograđuje.
Evropska unija više i ne krije svoju podršku stvaranju „velike Albanije“.
Kako tvrde Makedonci, Džaferi je oteo jednu od najviših javnih funkcija u državi i već taj čin u velikoj meri pokazuje šta se od te „sekte“ može očekivati u budućnosti – bilo kakav dokument na koji bi se oni u budućnosti ikada pozivali bio bi bezvredan, jer dolazak na funkciju bio je bezvredan, tačnije nelegalan, nelegitiman, bez poštovanja Ustava.

Stanovništvo Makedonije smatra da nakon dva i po meseca istrajavanja da se ne dozvoli i institucionalizovanje stvaranja „velike Albanije“, nema nazad, i da se mora nastaviti sa aktivnostima svih vrsta koje su usmerene na osujećivanje planova Zapada i njihovih šiptarskih slugu, da se na teritoriji drugih država stvara „velika Albanija“. Sama Albanija je veštačka tvorevina nastala projektovanjem geopolitičkih kretanja na Balkanu, a njeno stvaranje je procenjeno kao dobrobit za zapadni kolonijalizam.

Na račun stvaranja „velike Albanije“, predviđa se uništavanje starih država. Tako se institucionalna kriza, protesti povodom Tiranske platforme i povremeni oružani sukobi mogu preliti i na teritoriju juga Srbije, koji je takođe predviđen da pripadne „velikoj Albaniji“.
Šiptari pojačavaju svoje terorističko organizovanje i oružana dejstva i na jugu Srbije, poslednjih nekoliko dana bilo je i ubistava. Nikada nije potvrđena navodna vest da je srpska VBA zaplenila oružje, koje su švercovali građani Srbije zajedno sa nekim Šiptarima, a koje bi trebalo da završi u Makedoniji i bude na raspolaganju šiptarskim teroristima u daljem rasturanju Makedonije i otimanju institucija države. Imajući u vidu izvor ovakve vesti, vrlo je verovatno da se radi o gotovo plaćenom PR tekstu, a ne o vesti.

Upornim insistiranjem da se za zvaničnika države proglasi čovek čiji stavovi nisu u skladu sa Ustavom Makedonije i koga veći deo makedonskog naroda smatra izdajnikom i neprijateljem, Evropska unija, Britanija i Sjedinjene države saučestvuju u rušenju makedonske države. Beskrupulozno mešanje u unutrašnje stvari suverene zemlje pokazuje da zapadni svet nema nikakvu nameru da svoje delovanje sprovodi u okviru međunarodnog prava i međunarodnih konvencija. Ignorisanje međunarodnih konvencija i prava, delovanje upravo u suprotnosti sa njima, ukazuju na težnje bolesnih struktura moći na Zapadu da se u međunarodnu praksu uvedu potpuno novi oblici ponašanja i vrednovanja.

Takav primer je rat na prostoru bivše Jugoslavije (1991-95.), bombardovanje Srbije (1999.) i stvaranje kriminalne kvazidržave `Kosovo` koja je na upravljanje data šiptarskim teroristima, a koje su time sačuvali procesuiranja – Tači, Čeku, Haradinaj i ostale ubice su prelaskom u politiku stekli politički imunitet i postalo je nemoguće krivično ih goniti. Sa druge strane, onog trenutka kada su vlasti u Srbiji prihvatile Tačija kao sagovornika, tog istog trenutka je Srbija izgubila bilo kakav legitimitet suverene države, a stanovništvo i država sama su postali taoci kvislinga, čiji je zadatak bio da, zajedno sa svojim zapadnim šefovima, uništavaju Srbiju. U tome su im svesno pomogle i lažne patriote čiji se patriotizam može predstaviti određenim brojem novčanih jedinica.

Sada se klupko samo razmotava i postaje mnogo jasnija uloga Zapada (EU, Sjedinjene države, Velike Britanije) u ratu na Kosovu i Metohiji 1999.godine, a postaje još mnogo jasnije koji su to političari i njihove političke klike zdušno sarađivale sa neprijateljima, dok su od države Srbije naplaćivali svoj patriotizam.

Sve češće se pojavljuju informacije da su u trgovinu teritorijama svoje otadžbine uključeni i visoki politički funkcioneri Srbije. Ako se tome doda njihova umešanost u raznolike kriminalne poslove, što sa zapadnim zvaničnicima, kao što su Vesli Klark, Dejvid Petreus i Madlen Olbrajt, što sa šiptarskim teroristima i njihovim familijama (presvučenim iz UČK uniformi u odela), onda je sve mnogo jasnije – i otkud sinhronizacija događaja u Crnoj Gori (nelegalna skupštinska odluka o ulasku u NATO), Makedoniji (nasilno ubacivanje Tiranske platforme u politički život Makedonije, sve zajedno sa UČK teroristom Džaferijem), Srbiji (zahtev za zatvaranjem Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, ubistva Srba na jugu Srbije i na severu Kosmeta, najezda arapskih finansijera u Vojvodinu, anti-državne izjave zvaničnika Srbije iz Raške oblasti, itd…). Tome treba dodati i pritisak koji dolazi iz Hrvatske, koja je i član EU i član NATO, a u kojo se više ni ne krije ustašluk na državnom nivou. Bosna i Hercegovina je uvek na ivici ambisa i uvek se može naći razlog za sledeći rat.

Međunarodna zajednica – štagod to značilo ovih dana, a uglavnom znači evroatlanski kolonijalni blok, iz dana u dan krši po neko od sopstvenih pravila, krši međunarodne konvencije i norme, a kršeći ih uspostavlja nova pravila i vežba sledeće korake u uvlačenju balkanskih država, nastalih raspadom SFRJ, pod svoj kišobran. Zato se ubrzanim procesima, preskakanjem procedura dovodi do nekih pukih zadovoljenih formi i dokumenata, koji su, ipak nastali upravo kršenjem procedura, te se od početka može sumnjati u njihov legitimitet i legalitet.

Međunarodno pravo je, ponovo, po ko zna koj put prekršeno, a to su učinili upravo oni koji su na njemu u ovakvom obliku i insistirali. Ili, možda, oni jedini imaju diskreciono pravo da međunarodno pravo svakodnevno krše, a da istovremeno od drugih strogo zahtevaju da se poštuje? Ova zaluđenost sopstvenom moći (koja se, ipak, zasniva na dobro skrivenoj nemoći i kukavičluku), kad-tad će zapadnim kolonijalistima i neokolonijalistima, doći glave. NATO paktu je to 1999.godine pokazala šest stotina puta slabija srpska Vojska, a ovih dana im to pokazuju Sirija, Hezbolah, Iran i Rusija u Siriji, malobrojni i tehnički neopremljeni Huti protiv saudijske koalicije u Jemenu, propast projekta Ukronacista, kakav-takav otpor u Južnoj Americi (u onim državama koje nisu pod američkom šapom), severnokorejske aktivnosti, južnokorejska pobuna protiv sistema THAAD.

Na Balkanu su nestajale imperije, potpuno uverene da su upravo krenule u novu fazu rasta. Nestaće i ova, evrounijatska, i njeno vojno krilo NATO – jedina vojna alijansa u trenutnom svetu, koja se služi nečasnim i nevojničkim metodama za postizanje vojnih ciljeva, koju vode i koju čine isključivo kukavice, neznalice i vojni autsajderi.

(geopolitica.ru)

Check Also

MEDVEDEV OBJASNIO RAZLOGE ZAŠTO JE MORAO DA ODE

Bivši premijer Rusije Dmitrij Medvedev objasnio je zašto je doneta odluka o ostavci vlade. On …