Home / TEMA DANA / PRETNJA HIPERINFLACIJE: ŠTA JE IZAZVALO EKONOMSKE POREMEĆAJE U SVETU?

PRETNJA HIPERINFLACIJE: ŠTA JE IZAZVALO EKONOMSKE POREMEĆAJE U SVETU?

Hiperinflacija će promeniti sve. Ona se događa. Uskoro će se dogoditi i u SAD, i u svetu, upozorio je na „Tviteru“ vlasnik „Tvitera“ i imovine vredne 14 milijardi dolara Džek Dorsi. Uzvraća mu Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu sa svojih skoro 300 milijardi dolara: „Dugoročno, ne znam, ali kratkoročno zaista postoji snažan inflatorni pritisak.“

Na ovaj začudni javni dijalog milijardera nadovezao se još jedan njihov kolega, Majkl Sejlor, ukazujući da je „inflacija vektor koji je očigledan u čitavom nizu proizvoda i usluga“, ali ova diskusija nije ograničena samo na onu stranu Atlantika i samo na one koji poseduju više nego što umeju da prebroje.

„Šanel“, hleb i puter

„Madam inflacija“, optužuje najtiražniji nemački tabloid „Bild“ predsednicu Evropske centralne banke Kristin Lagard, koja „zarađuje skoro 40.000 evra mesečno“ i „voli da nosi luksuznu odeću, uključujući ’Šanel‘“, da svojom politikom jeftinog novca i sve skupljih cena „topi penzije, plate i ušteđevinu… normalnih ljudi“. Ona pak u intervjuu „Špiglu“ iskazuje razumevanje za njihovo nezadovoljstvo, jer, kaže, „i sama odlazim u kupovinu i obraćam pažnju na razvoj cena. Vidim da svakodnevne potrepštine, kao što su jogurt, hleb ili puter, postaju sve skuplji“.

A postaće i još skuplji, upozorio je na „perspektivu inflatornih opasnosti“ Jens Vajdman, predsednik „Bundesbanke“, podnoseći ostavku na tu funkciju pet godina pre isteka mandata.
Trenutno, inflacija je u evrozoni dostigla nivo od 4,1 odsto — daleko od hiperinflacije, ali više nego ikada — dok je u Nemačkoj, ukazuje agencija „Rojters“, ta brojka „još i viša i verovatno će do kraja godine dostići pet odsto“.

U Americi je zabeležen porast inflacije od 5,4 odsto. Pažnju ipak privlače i podaci koje iznosi finansijski konsultant i kolumnista „Gardijana“ i magazina „Forbs“ Džin Marks: cena plastike i industrijske smole porasla je za skoro 45 odsto, gvožđa i čelika za 96,3 odsto, drugih građevinskih materijala i materijala za pakovanje robe preko 28 procenata u odnosu na prošlu godinu… „Cene su“, piše Marks, „zapravo porasle više nego što vlada želi da znamo. I nastaviće da rastu. Ali poslovni ljudi to već znaju. Samo ih pitajte“.

Agencija „Rojters“ upitala je Grejema Pitketlija, finansijskog direktora kompanije „Unilever“, koja je prošle godine ostvarila promet od 51 milijarde evra. I on upozorava: „Očekujemo da će inflacija sledeće godine biti viša nego ove.“

Prelivanje monetarne kade

S druge strane, posle „mnogo preispitivanja“, prva dama evra Kristin Lagard saopštava da će, istina, „inflaciji biti potrebno više vremena da opadne nego što se ranije očekivalo“, ali, „očekujemo da dođe do olakšanja tokom sledeće godine“. Sličnu, trebalo bi, umirujuću poruku šalje i američka ministarka finansija Dženet Jelen. „Ne mislim“, kaže, „da gubimo kontrolu nad inflacijom… Njena stopa će ostati visoka u narednoj godini zbog onoga što se već dogodilo, ali, očekujem poboljšanje između sredine i kraja sledeće godine“.

Nasuprot tome, „Vol strit džornal“ ukazuje na razloge zbog kojih će inflacija biti trajna, a ne prolazna kategorija. „Predsednik Bajden kaže da smo suočeni s privremenim skokom cena izazvanim poremećajima u lancima snabdevanja i smetnjama koje su same po sebi privremene“, piše list i ukazuje zašto se „monetarna kada preliva“. U sistem je između decembra 2019. i avgusta 2021. upumpano 5,5 biliona (hiljada milijardi) dolara — „neverovatan porast od 35,7 odsto ukupne sume u opticaju za samo godinu i po“ — uz još 5,1 bilion do kraja 2024. Od toga, manje od 2,5 biliona otići će na realni rast BDP-a i potražnju za novcem, dok će, upozorava „Vol strit džornal“, kusur od 8,2 biliona sveže naštampanih dolara direktno uticati na dalji rast cena…

A ni poremećaji u lancima snabdevanja, predviđa „Makinzi globalni institut“, neće nestati iznenada kako su se pojavili. „Nestašice svakodnevnih proizvoda postale su nova normalnost“ i „neće se okončati uskoro“, predviđa ova globalna konsultantska kuća.

Priprema javnog mnjenja

Šta je zapravo poremetilo lance snabdevanja u svetu? Preti li svetu hiperinflacija kakvu smo mi iskusili početkom devedesetih godina prošlog veka? I kako razumeti upozorenje da će se zbog toga sve promeniti?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali analitičar Branko Pavlović i ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević.
„Čitav sistem je toliko prezadužen, da vraćanje tih dugova ne može da se bazira na realnom privrednom rastu. Jedini izlaz iz takve situacije predstavlja hiperinflacija koja bi te dugove istopila i moguće je da sada prisustvujemo medijskoj pripremi takvog scenarija, kako bi se javnost uverila da je reč o neminovnosti“, komentariše Branko Pavlović dramatična upozorenja koja iznose milijarderi Džek Dorsi i Ilon Mask.

„Kontinuirana visoka inflacija donosi stalnu preraspodelu bogatstva, iz ruku većine ljudi koji žive od svog rada u korist vlasnika kapitala“, nadovezuje se Bojan Dimitrijević i objašnjava da „inflacija može da predstavlja problem i zato što izaziva inflaciona očekivanja, koja posle izvesnog vremena počnu sama sebe da hrane i da podstiču spiralu rasta cena“.

Energetska kriza i prazni rafovi

Pritom, dodaje „Sputnjikov“ sagovornik, „ako se nastavi sadašnji trend energetske krize koja je pojačala i inflatorne pritiske, moglo bi da dođe i do stagflacije“, visoke inflacije propraćene ekonomskom stagnacijom, što je još pre tri meseca najavio ekonomista Nurijel Rubini, „Dr Propast“, koji je krizu iz 2008. predvideo dve godine pre njenog izbijanja.

„Visoke cene energenata dramatično povećavaju troškove poslovanja, podižu cene i obaraju ponudu“, opominje Dimitrijević i naglašava da mu se, ipak, čini da je „sadašnja kriza izazvana veštački, jer nema ekonomskog opravdanja za toliki rast cena. Potražnja za energentima, naime, nije porasla u tolikoj meri da bi izazvala njihovu nestašicu i posledično povećanje cena“.

A opet, „inflacija jeste stvarna. Štaviše, kada je reč o prehrambenim proizvodima i energentima, dakle, o onome što ljudi masovno koriste, mnogo je viša od zvaničnih četiri ili pet odsto, što je cifra koja predstavlja prosek u odnosu na čitav spektar proizvoda i usluga.

Zato su ljudi i nagrnuli u prodavnice i ispraznili rafove, a nema logistike, od vozača kamiona nadalje, koja bi nastale nestašice brzo mogla da nadomesti… Pritom i niz drugih faktora, poput ideologizovane energetske politike koja se odriče kako uglja, tako i ruskog gasa i nuklearnih elektrana u korist obnovljivih izvora energije koji su na današnjem stepenu tehnološkog razvoja nedovoljno pouzdani, kreiraju situaciju u kojoj bi cene energenata u jednom dužem vremenskom periodu mogle da ostanu na zaista visokom nivou“, napominje Branko Pavlović i zaključuje: „Očigledno je da je potrošački način života udario u svoje granice.

Zapadni svet suočava se sa saznanjem da neprekidni rast više nije moguć i sve ovo što se sada događa predstavlja posledicu pogrešnog koncepta razvoja koji traje već decenijama. Nezahvalno je prognozirati šta bi sve iz toga moglo da proistekne, ali, jasno je da se situacija neće smirivati.“

Check Also

NOGO: AKO VAS KRIMINALCI NAPADNU BAGEROM, ČEKIĆEM IMATE PRAVO DA IH UBIJETE! (VIDEO)

Političar Srđan Nogo najavio je da narod više neće dolaziti goloruk na proteste nakon što …