Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Šta je to tako vredno za šta bi Srbija mogla da menja deo svoje teritorije na Kosovu i Metohiji? Za članstvo u problematičnoj EU, za lažni balkanski “mir i stabilnost” ili za parolu o “budućnosti naše dece”? Ništa od toga, kategoričan je prof. dr Milomir Stepić, naučni savjetnik u Institutu za političke studije iz Beograda.
On je za “Glas Srpske” iznio svoje viđenje aktuelne situacije u vezi sa KiM, kako on vidi budućnost ove južne srpske pokrajine, kakve veze ima Srpska sa Kosovom, te zašto je, prema njegovom mišljenju, podjela Kosova “nemoguća misija”.
GLAS: Kao rješenje “kosovskog čvora” sve češće se čuju ideje o teritorijalnoj podjeli, kako gledate na njih?
STEPIĆ: Podela implicira priznavanje nezavisnosti većem delu KiM koji ne bi više bio u sastavu Srbije, te njegovo članstvo u UN. Inače, čemu podela, zar ne? Zagovornici podele ne bi smeli da se zadrže na načelnom stavu, već odmah moraju da kažu kako bi to učinili i kuda bi išla granična linija. Ako se podrazumeva “razgraničenje Srba i Albanaca”, to je teško realizovati jer su Srbi disperzno raspoređeni, a ne samo na severu. Kako Srbiji priključiti šarplaninske župe Sirinić i Goru?
Šta sa Gračanicom, Kosovskim Pomoravljem i centralnim Kosovom? A Velika Hoča, Goraždevac…? Ako je podela duž Ibra tako da severni deo KiM pripadne Srbiji, onda bi veći deo Srba bio prepušten “velikoj Albaniji”. Njihova tragična sudbina je jasna, kao i manastira koji bi tamo ostali. Dakle, podela nije rešenje, već “smokvin list” političarima.
GLAS: Ako Kosovo i Srbija otpočnu ozbiljne pregovore o ponovnom iscrtavanju granica, da li bi se ovo moglo odraziti i na druge balkanske zemlje, a pogotovo BiH?
STEPIĆ: Novo iscrtavanje granica moglo bi da dođe u obzir tek prilikom novog “loma” svetskog poretka i balkanskog subporetka, što je izvesno u bližoj ili daljoj budućnosti. U suprotnom, ono će biti samo na srpsku štetu, što se kontinuirano događa od 90-ih. U nekom novom razgraničenju na postatlantističkom Balkanu, etnički princip razgraničenja, koji bi se odnosio na prostor bivše Jugoslavije, morao bi da bude glavni. On bi važio samo za konstitutivne narode, ali ne i za nacionalne manjine. I uz snažno diplomatsko učešće novih velikih sila, mogao bi da se sprovede mirnim putem. Tako bi nastala logična, prirodna političko-teritorijalna struktura Balkana i njegova istinska stabilnost.
GLAS: Kao jedno od rješenja spominje se “Kosovo za nešto”?
STEPIĆ: Zamka je da bi Srbiji, predajom KiM, mogla da bude priključena RS. Zašto se to nije dogodilo 2008. kada je u Prištini proglašena nezavisnost? Da je tada NSRS bila u stalnom zasedanju i zapretila da će u slučaju proglašenja kosovske nezavisnosti ona učiniti isto, šta bi se dogodilo? A šta ako dobijemo “nepristojnu ponudu” da se Srbiji priključi istočni deo RS, a onaj zapadno od Brčkog kao kanton ostane u unitarizovanoj BiH i vremenom demografski i politički “iscuri”?
GLAS: Da li je u ovakvoj situaciji zategnutih odnosa moguće postići neki dogovor koji bi raspetljao kosovsko-metohijski čvor?
STEPIĆ: Dosadašnje iskustvo svedoči da se razgovori naizmenično prividno zaustavljaju, pa onda obnavljaju sa novom energijom i novim “paketom” srpskih ustupaka. Razgovore bi trebalo svesti samo na tehnički nivo, koji bi trebalo da omogući svakodnevno funkcionisanje ugroženog srpskog stanovništva u kosovsko-metohijskom delu Srbije. A “raspetljavanje čvora” nije moguće nikakvim dogovorom jer ostaje ključno pitanje – pod čijim je suverenitetom ta teritorija i sve što se na njoj nalazi.
GLAS: Da li su Kosovo i Metohija izgubljeni?
STEPIĆ: Ne mogu i ne smeju biti izgubljeni. Zašto je uopšte u opticaj ušla teza o gubitku? Uporedimo to sa stavom Hrvatske prema Republici Srpskoj Krajini. Niko među Hrvatima nikada nije relativizovao celovitost Hrvatske niti pomenuo priznavanje RSK, pristanak na njeno članstvo u UN, podelu, razgraničenje ili korekciju granica kao što rade srpske političke vođe, mnogi intelektualci, predsednik SANU… Naprotiv! Tehnički su pregovarali, spremali se i u pogodnim međunarodnim prilikama je napali i nažalost zauzeli.
GLAS: Da li vrijeme radi za Srbiju?
STEPIĆ: To je očigledno, ali ne tako brzo kao što bismo mi želeli i kao što se često prikazuje. SAD i sistem dominacije Zapada koji je decenijama uspostavljan nije tako lako demontirati. Dve sile koje dosledno zastupaju srpske interese i članice su Saveta bezbednosti UN – Kina i Rusija – u velikom su usponu, a njima gravitira sve više država sveta. O tome svedoči zaustavljanje i povlačenje priznavanja tzv. kosovske nezavisnosti. Pred propagandnim pritiskom malo se zna da tzv. kosovsku nezavisnost ne priznaju dve trećine sveta
Suprotno interesima
GLAS: Da li teritorijalna podjela Kosova i Metohije može biti u saglasnosti sa srpskim geopolitičkim interesima?
STEPIĆ: Potencijalna podela bila bi u suprotnosti ne samo sa interesima Srbije, već i svih srpskih zemalja. Ona bi neznatno smanjenom tzv. nezavisnom Kosovu otvorila put za uključivanje u NATO, a pritisak na Srbiju da i ona postane član bio bi nepodnošljiv. Isto važi i za Republiku Srpsku da se ne protivi članstvu BiH.
