Home / TEMA DANA / PROJEKAT RIO TINTA KOJI JE IZAZVAO GRAĐANSKI RAT I HILjADE MRTVIH

PROJEKAT RIO TINTA KOJI JE IZAZVAO GRAĐANSKI RAT I HILjADE MRTVIH

Više od tri decenije od kako je pobegao iz rudnika bakra i zlata u Panguni, Rio Tinto obećao je se da će platiti nezavisnu procenu štete koju je prouzrokovao njegov rudnik. Ipak, kompanija se nije obavezala i da će finansirati čišćenje rudnika iz kog je, prema žalbi koju su podneli lokalni meštani, više od milijardu tona rudničkog otpada bačeno u reku koja ih snabdeva pijaćom vodom.

Rio Tinto se obavezao da će platiti „višemiliona vrednu procenu uticaja na životnu sredinu i ljudska prava“ svog nekadašnjeg rudnika bakra i zlata u Panguni na ostrvu Bugenvil koje pripada državi Papua Nova Gvineja.

Ovaj potez usledio je nakon zvanične žalbe koju je prošlog septembra podnelo 156 stanovnika lokalnih zajednica nizvodno od rudnika. Kako su naveli u tužbi, Rio Tinto je u vreme kada su upravljali rudnikom pre 32 godine bacio rudnički otpad u deltu reke Kaverong-Jaba, što i danas ima katastrofalan uticaj na životnu sredinu i izlaže riziku njihove živote i sredstva za život.

Zajednice, koje zastupa Pravni centar za ljudska prava sa sedištem u Melburnu, pregovarao je sa Rio Tintom od decembra, uz posredovanje australijske vlade. Prema dogovoru koji je postignut, uz procenu štete rudnika Panguna biće objavljene i preporuke za sanaciju. Međutim, za sada, nema dogovora o tome ko će platiti čišćenje napuštenog rudnika. To bi trebalo da bude predmet daljih rasprava nakon završetka procene, navodi „Gardijan“.

Panguna je nekada bila jedan od najvećih i najprofitabilnijih rudnika bakra i zlata na svetu, ali manje od jedan odsto od prihoda rudnika ostalo je u Bugenvilu.

Ovaj rudnik bio je indirektan povod za rat koji je besneo na ostrvu. Godine 1989. usled rastućeg besa zajednice zbog štete po životnu sredinu i neravnopravne podele dobiti rudnika, zemljoposednici su prisilili rudnik na zatvranje, manirajući dalekovode i saboritajući operacije Rio Tinta.Vlada Papue Nove Gvineje poslala je vojsku na sopstvene građane u pokušaju da ponovo pokrenu proces proizvodnje u rudniku u stranom vlasništvu, što je izazvalo deceniju dug građanski rat u kojem je stradalo čak 20.000 ljudi.

Dogovor o mirovnom sporazumu je postignut 2001. godine, međutim rat je ostavio duuboke podele, što je rezultiralo proglašenjem nezavisnosti pokrajine u kojoj se rudnik nalazi 2019. godine. Rio Tinto se nikada nije vratio u Pangunu, tvrdeći da njihovi zaposleni nisu bezbedni, a 2016. godine lišeni su rudnika.

Poslanica na ostrvu Bugenvil Teonila Metbob, čiji je otac ubijen u građanskom ratu, rekla je da je potrebna hitna istraga ekoloških problema uzrokovanih rudnikom kako bi čišćenje moglo da počne.

„Ovo je početak. Ovo je važan dan za zajednice u Bugenvilu. Naši ljudi već dugi niz godina žive sa katastrofalnim uticajima Pangune i situacija se pogoršava. Rudnik i dalje truje naše reke bakrom“, rekla je

komentarišući najavljenu procenu štete.

Dodala je da se „deca razboljevanju od zagađenja“ i da su zajednice nizvodno od rudnika „poplavljene rudarskim otpadom“.

„Lokalni meštani moraju da hodaju i po dva sada dnevno samo da bi došli do čiste vodu za piće. Sveta mesta zajednice su poplavljena i uništena“, ističe ona.

Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm, rekao je da je posvećenost proceni „važan prvi korak“ u suočavanju sa nasleđem rudnika Panguna.

„Operacije na Panguni su prestale 1989. godne i od tada nismo imali pristup rudniku. Zainteresovane strane su izrazile zabrinutost zbog uticaja na vodu, zemlju i zdravlje i ovaj proces će svim stranama pružiti jasnije razumevanje ovih važnih pitanja, tako da zajedno možemo da razmotrimo put napred“, kaže on.

(nova.rs)

Check Also

RUSKI ANALITIČAR: POSLEDNJI DANI EVROPE SU POČELI- OVO SU RAZLOZI I ČINJENICE..

Evgenij Satanovski je siguran da će evropske zemlje rasti i širiti sve vrste sujeverja, sekti, …