Home / TEMA DANA / Proroković: Ako „Makedonsko proleće“ uspe, možda Makedonija i ne preživi!

Proroković: Ako „Makedonsko proleće“ uspe, možda Makedonija i ne preživi!

Piše: Dušan Proroković

prorokovic 2

Kako se unutrašnja politička kriza u Makedoniji razvijala prethodnih meseci, tako su se sve više nazirali obrisi unapred pripremljenog Makedonskog proleća. U sjajnoj knjizi Marka Parezanovića Politički prevratopisuju se tehnologije i mehanizmi za izvođenje obojenih revolucija. Poslednji primeri iz Egipta, Libije, Sirije i Ukrajine nam, na sve do sada napisano, još i ukazuju kako se obojene revolucije obavezno izvode uz primenu oružane sile.

Relativno mirnih obojenih revolucija, koje se završavaju masovnim demonstracijama i političkim pritiscima, kakve su bile na primer u Ukrajini, kada je na vlast dovođen Juščenko, ili u Gruziji, kada je na čelo države izabran Sakašvili, više nema. Makedonsko proleće počelo je zaoštravanjem retorike opozicije prema vlasti, zatim uključivanjem „nezavisnih pojedinaca“ i nevladinog sektora na stranu opozicije, pa temeljnom medijskom pripremom i proizvođenjem afera, da bi na kraju sve kulminiralo žestokim terorističkim napadom u Kumanovu.

Koliko je uspešno bilo pripremanje terena za obaranje premijera Nikole Gruevskog pre napada u Kumanovu, govori i podatak da danas skoro polovina građana Makedonije misli kako iza albanskih terorista stoji direktno predsednik Vlade Makedonije. Tobože, na takav način je želeo da skrene pažnju sa demonstracija, teške ekonomske situacije u zemlji i otvorenih afera. Kako upozorava Vlatko Đorčev, makedonski specijalci su došli u suludu poziciju: jedan dan su u Kumanovu, gde se vodi rat sa albanskim paravojnim snagama, a već sutradan u Skoplju, u kordonu naspram demonstranata, kojih ih kamenuju jer štite „diktatora Gruevskog“. Naravno, sam Gruevski je doprineo tome da se vremenom protiv njega u front počne okupljati sve što nije VMRO. Takođe, prevelikom popustljivošću prema stranom faktoru je do te mere oslabio sopstveni položaj da bi pravo čudo bilo da preživi „revoluciju“ koja se protiv njega sprema. Agenti i spavači raznih službi su infiltrirani duboko po vertikali makedonskog institucionalnog aparata i Gruevski sada nema predstavu kada i odakle sledeći udarac može primiti.

Njegova najveća prednost je kilavost opozicije, koja nije kadra da iznese Makedonsko proleće. Zato su u sve uključene i radikalne albanske grupe. Bez njih bi, i pored svih pokazanih slabosti, teško bilo destabilizovati Gruevskog. Međutim, za organizatore Makedonskog proleća se javio jedan problem u pravljenju cele računice: kako povezati albanske teroriste i makedonsku opoziciju? Kako učiniti da i jedni i drugi budu na istoj strani? Da njihovi potezi budu koordinisani i usmereni? Odgovor je pronađen u već pomenutoj medijskoj instrumentalizaciji terorističkog akta u Kumanovu. Svi zapadni medijski resursi su stavljeni u funkciju objašnjavanja kako iza napada u Kumanovu stoji Gruevski. Primetno je to i u Srbiji, gde je u jednim dnevnim novinama za organizatora albanskog napada označen Sašo Mijalkov, bivši šef službe za bezbednost i kontraobaveštajne poslove. Još je i primetno da najveći broj „ekskluzivnih vesti“ donose mediji iz Prištine, pa se ta saznanja kasnije šire po Balkanu.

RUPE U „DOKAZIVANJU“
Ipak, u napadima na Gruevskog i „dokazivanju“ kako je on sam osmislio upad albanskih terorista u Kumanovo nekoliko je velikih rupa.

1. Prvo pitanje je kako su pojedini novinari i analitičari mogli znati svega dan posle dešavanja u Kumanovu da je Gruevski iza svega? Na osnovu kojih podataka i čijih podataka? Zanimljivo je da se prvo izašlo sa ovom ocenom, a tek tri dana kasnije su se pojavili i prvi dokazi koji su išli u prilog ovoj tvrdnji. I te dokaze su ponudili mediji iz Prištine. Dakle, pouzdanost je ogromna!

2. Da li je slučajnost da su sa tom tezom najpre izašli oni koji su već duže vremena učestvovali u medijskim pripremama napada na Gruevskog? Usput, isti ti ljudi su redovno u medijima kada treba opravdati svaku američku odluku, pa makar bila i najveća glupost.

3. Ako lider opozicije Zoran Zaev već nekoliko nedelja zaredom iznosi u javnost snimke makedonske tajne policije o raznim prljavštinama i političkim aferama, kako je moguće da među tim poverljivim stvarima nema i onih o pripremi albanskih terorista za napad na Kumanovo. Da je Sašo Mijalkov spremao napad, postojali bi podaci o tome unutar same službe, te bi, pored ostalih, i te informacije dopale do ruku opozicije.

4. Ministar policije Gordana Jankulovska i već pomenuti šef obaveštajne agencije su podneli ostavke. Radi se o najbližim saradnicima Gruevskog, u njih je imao neograničeno poverenje. Imenovanje novog ministra unutrašnjih poslova pokazuje da se radi o iznuđenom rešenju, nabrzinu donetoj odluci. Dakle, to nije unapred pripremano. Razlog za smenu sada već dvoje bivših čelnika bezbednosnih struktura je, prema pisanju makedonskih novina – a što oni nisu demantovali – da su od strane zapadnih diplomata suočeni sa podacima kako su na dan napada u Kumanovu bili u vezi sa teroristima. Nakon identifikacije nekih od terorista, sa njima su u kontakt stupili predstavnici Pete uprave makedonske policije i Albanci zaposleni u obaveštajnim strukturama Makedonije i pokušali da pregovaraju. Nezvanično, raspitivali su se za uslove pod kojima bi se teroristi povukli. Verovatno su im nudili novac i amnestiranje. Mirsad Ndrecaj, poznatiji kao „Komandant NATO“, je, prema oceni diplomata, ove ponude prepoznao kao „znak slabosti“, i zato je udar terorista postao još jači. E sada, ako je sve ovo tačno, postavlja se pitanje: zašto bi sa teroristima pregovarale makedonske službe bezbednosti ako su ih one instruirale? I, ako je već pregovaranje i povlačenje bilo deo ranijeg dogovora, zašto bi ovi udarili još snažnije u Kumanovu? Zašto se nisu povukli? Da je makedonska tajna policija sve ovo organizovala, teroristi bi se povukli uz amnestiju i pare, ili bi svi do jednog bili pobijeni da ne bi ostajali nezgodni svedoci.

5. Kada smo već kod nezgodnih svedoka, valjalo bi ispitati i navode da su neki od njih završili u američkoj ambasadi, a da je jedan pobegao tokom uviđaja, kada je izveden da pokaže gde su pred akciju teroristi sakrili oružje. Odbegli Sulejman Osmani je nekoliko sati kasnije razgovarao telefonom sa „Komandatom Hodžom“, Džezairom Šaćirijem, kojem je naveo kako ga je policija tukla i da je jedini izlaz bio da pokaže gde su imali „štek“. Ovaj razgovor je objavila televizija na albanskom jeziku Alsat M.

6. Televizija Plus info je navela kako su već duže vremena pojedinci iz Pete uprave MUP Makedonije održavali kontakte sa nekim od ovih terorista, pa se iz toga izvlači zaključak da je Vlada umešana u pripreme terorističkog akta. Međutim, i dalje se ne navode razlozi i priroda tih kontakata ako ih je uopšte i bilo. Posao tajnih službi i jeste da se infiltriraju u krugove koji predstavljaju opasnost po bezbednost države. Dakle, sama po sebi ova informacija ne znači ništa. A teško je očekivati da su ovakve aktivnosti makedonskih službi prolazile ispod NATO-radara, pogotovo kada se radi o Albancima sa Kosova i Metohije. Svaki pokušaj instrumentalizacije kriminalnih struktura kosmetskih Albanaca od strane makedonskih službi morao je biti primećen, proveren i analiziran. Ukoliko se desilo da makedonska služba bezbednosti vršlja po Kosovu i Metohiji uzduž i popreko i vrbuje teroriste, a da NATO to ne zna, onda je ova vojna alijansa blizu raspada.

7. Albanski teroristi su došli u Kumanovo sa istočnog Kosova. Put ih je vodio preko Lipkova, do kojeg su mogli doći sa teritorije opštine Vitina, koja se nalazi u „američkom sektoru“. Nemoguće je da se paravojna formacija, koja je po svoj prilici imala 50-70 pripadnika tokom prebacivanja na teritoriju Makedonije, šeta po američkom sektoru neprimećena. Iz iskustva Srba sa severnog Kosova jasno je da KFOR detaljno prati i političke skupove ili svečanosti poput, proslave dana škole, na koje dolazi par desetina ljudi. Kako se onda desilo da se teroristi, a među njima barem četvorica koji bi zbog svojih dosijea morali biti u režimu stalnog nadzora, neometano kreću naoružani na svega tridesetak kilometara od Bondstila? Ako ovakve stvari promiču NATO, kako onda taj isti NATO može da garantuje premijeru Srbije da će štititi Srbe na severu Kosova? Kako uopšte NATO verovati bilo šta?

8. Osim u srpskim medijima, u ostalim glasilima na Balkanu se nije dao veći prostor za vest koju je objavio beogradskiBlic 11. maja da su srpske službe bezbednosti još 06. aprila obavestile načelnika Generalštaba Vojske Makedonije i čelne ljudi bar još dve bezbednosne strukture kako se pripremaju teroristički napadi na teritoriji severne Makedonije. Srpske službe se suočavaju sa mnogim problemima i izazovima, ali ih u mnogim stvarima nikako ne treba potcenjivati. Barem kada se radi o našim, balkanskim okvirima. Vlast u Skoplju je ovo upozorenje „odbacila kao neosnovano“, verovatno oslanjajući se na informacije koje je imala od svojih „prijatelja“ iz NATO država. Takvo kretanje po inerciji i preterano oslanjanje na „zapadne prijatelje“ je u makedonskom bezbednosnom aparatu bilo primetno i 2001. godine. Na kraju, desilo se šta se desilo.

SKRIVENI MOTIVI „MAKEDONSKOG PROLEĆA“

Prethodnih dana se o dešavanjima u Makedoniji moglo čuti svašta. Na Gruevskog je krenulo drvlje i kamenje, pa se doslovno svaki problem pripisuje njegovoj nesposobnosti, zloj nameri ili korumpiranosti. Opoziciju su do nedeljnog mitinga, na kojem se čulo i skandiranje „UČK, UČK“, podržali, prema tvrdnji Zorana Zaeva, ambasadori SAD, Nemačke i Holandije, šef Misije EU, a neki od diplomata su stajali čak i na bini. Zato se i ne pojavljuju analize koje bi pokretanje „Makedonskog proleća“ dovele u vezu sa tri koraka koje je makedonski državni vrh preduzeo u prethodnih godinu dana. Prvo, Ivanov i Gruevski su otrpeli pritisak EU i SAD i nisu uveli sankcije Rusiji. Drugo, pokazali su početnu spremnost da učestvuju u projektu Turski tok, kao i izgradnji strateškog saobraćajnog koridora Pirej-Budimpešta. I, treće, predsednik Ivanov je prisustvovao vojnoj paradi u Moskvi u čast sedamdesetogodišnjice pobede nad fašizmom. Kako je sledio koji korak, tako se kriza u Makedoniji radikalizovala. Na kraju, još dok je vojna parada na Crvenom trgu trajala, a šef države bio u Moskvi, u Makedoniji se odigrao teroristički napad nezabeležen još od 2001. godine.

Da, Gruevski je mnogo doprineo tome da krene lavina protesta protiv njega. Ali sve to nema puno veze sa poslednjim dešavanjima. Narastajuće nezadovoljstvo protiv VMRO vlasti se samo instrumentalizuje i kanališe. Motivi za Makedonsko proleće su sasvim drugačiji. Neće od toga biti bolje ni Makedoniji ni Makedoncima. Naprotiv. Ako Makedonsko proleće uspe, možda Makedonija i ne preživi. Na kraju, to je izgleda sudbina svih prevrata koje su zapadne službe organizovale u poslednjih pet godina. Gde god su pokušale prevrat, rodio se haos – u Libiji, Siriji i Ukrajini. Jedino je koliko-toliko ostalo stabilno u Egiptu. Ali tamo se posle Arapskog proleća, odigrala i „kontrarevolucija“.

(Fond strateške kulture)

Check Also

ŠOKANTNE OPTUŽBE JEREMIĆA: VUČIĆ REŽIRA HAOS NA KOSOVU SA DOBRIM RAZLOZIMA- EVO ŠTA RADI I ŠTA SE DOGAĐA..

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je danas da predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić …