PUTINOV SAVETNIK ŠOKIRAO RUSIJU: Postoje dva Putina, a to nije dobro za Rusiju! EVO ŠTA SE KRIJE IZA SVEGA..

Poznati ruski geopolitikolog koga kadkad označavaju kao glavnog ideologa Kremlja Aleksandar Dugin dao je intervju za grčki portal „Geopolitics & Daily News“ u kome je analizirao odnose Rusije, SAD i EU. Jedna od zanimljivijih teza koje je izneo u ovom intervjuu je i ona u kojoj se Dugin osvrće na postojanje „dva“ Putina – jednog koji je povratio Krim i suverenitet Rusije – i drugog koji je se još uvek nije izborio sa njemu lično odanim liberalima, a čije politika se najbliže može opisati pojmom „šeste kolone“.

– Napisao sam jednu posebnu knjigu o Putinu – Putin protiv Putina. U njoj objašnjavam Putinovu suštinsku dvojakost. On se može posmatrati dvojako. Sa jedne, on je spasio Rusiju od propasti koja se činila neizbežnom i uspeo da povrati suverentitet i nezavisnost ruske države. Stoga, on je heroj. Pored toga, naš narod dobro razume da moramo platiti ozbiljnu cenu za našu veličanstvenost. Zato nema kritikovanja Putina u vezi sa Krimom ili sankcijama. Upravo to su razlozi da on dobije još veću podršku. Tako da on uglavnom uživa podršku Rusa upravo iz onih razloga zbog kojih ga Zapad (pomorske sile, globalisti) mrzi – navodi Dugin, da bi potom nastavio:

Socijalna pravda i korupcija

– Sa druge strane, on je okružen liberalima (zvaćemo ih šesta kolona), koji ostaju lojalni njemu lično, ali pokušavaju društvu da nametnu samoubilačku politiku. To je drugi Putin, drugi Putinov lik, kao vizantijski ili ruski carski orao. Socijalna pravda u Rusiji je danas ravna nuli, podivljala korupcija i dalje cveta, duhovni život i kultura su u dubokoj depresiji.

I zato brine ta druga Putinova strana. Zato mi čvrsto i zajedno stojimo sa Putinom pred njegovim neprijateljima spolja – oni ga mrze baš iz onog razloga zbog kog ga mi volimo, ali nam se ne sviđa što se oslanja na liberale u vladi i drugde – konstatuje stručnjak.

Odgovarajući na pitanje o rastućim tenzijama između EU, SAD i Rusije, koje podsećaju na „doba Hladnog rata“, Dugin primećuje:

– Hladni rat je bio sukob dva ideološka tabora. Sada nema tako jasne razlike na polju ideologije, već se pre radi o dve verzije iste liberalno-demokratske priče – napredne, u slučaju Sjedinjenih država i EU i zakasnele, u slučaju Rusije. Pretpostavili bismo da će to značajno umanjiti tenzije. Međutim, to nije slučaj. Zato bi trebalo da potražimo razloge za to na nekom drugom polju, van ideološkog. Najverovatniji uzroci ovog „novog Hladnog rata“ su geopolitički – isrtiče Dugin i konstatuje da je ovaj Veliki rat kontinenata osnova razumevanja istorije – pomorska sila protiv kopnene.

– Evroazija protiv Atlantika. Ako se oko toga složimo, sve ostalo čini se jasno i logično. Postoji večita borba između dve vrste civilizacija – dinamičke (napredne, trgovačke) pomorske civilizacije i statične (konzervativne, herojske) kopnene civilizacije. Kartagina protiv Rima, Atina protiv Sparte. Ovo novo pogoršavanje odnosa je rezultat činjenice da se Rusija oporavila od gotovo smrtonosnog udarca koji je dobila devedesetih. Povratak kopnene sile i novi uspon Evroazije je glavni razlog koji objašnjava ovaj novi Hladni rat. Zapravo se radi o onom starom, „večitom“ Hladnom ratu. Devedestih smo imali prividno nezaustavljivu pobedu pomorske sile – otuda globalizacija i unipolarnost – rezonuje Dugin i pojašnjava:

Ranjena aždaja

– Ali sada vidimo da se radilo samo o trenutku, mogućnosti koja je mogla da se realizuje. Oporavak Rusije kao, otpor Kine i islamskog sveta i rastući populizam na Zapadu pokazuju da prilika nije iskorišćena. Globalističke elite se sada brane. Aždaja je ranjena, ali je i dalje tu. Pokušava da uzvrati u borbi, i to je glavna stvar u vezi sa novim neprijateljstvima – ističe ovaj analitičar.

Bliski istok

Kako Dugin ističe, region Bliskog istoka je glavno polje gde se određuje arhitektura budućeg sveta i uspostavlja nova ravnoteža između sila.

– Ne radi se tu o haotičnoj igri „svih protiv svih“, već o odlučujućoj epizodi Velikog rata kontinenata. Na jednoj strani su Rusija, Iran i delimično Turska (koja se sve više udaljava od Sjedinjenih Država), uz tihu podršku Kine. To je multipolarni blok – Evroazijski blok. Sa druge strane imamo Sjedinjene Države i njihove posrednike – NATO zemlje, Izrael i Saudijsku Arabiju. Oni predstavljaju globalističku stranu, snage unipolarnosti – navodi Dugin.

Prema njegovim rečima, to nije ono što je Tramp obećao svojim glasačima.

– Tramp je, u stvari, talac neokonzervativaca. Možda je to bila cena koju je morao da plati za svoj politički dogovor: da neokonzervativcima dâ spoljnu politiku, kako bi dobio nekakvu podršku za svoje unutrašnje reforme. Međutim, Bliski istok je prostor od najvećeg značaja. Ako Evroazija pobedi, uspostaviće se multipolarni svetski poredak, a unipolarni trenutak će se završiti jednom za svagda (barem za jedan duži period). Ako atlantisti uspeju da pobede, kupiće sebi dodatno vreme, sigurno odlaganje njihovog nezaustavljivog pada. Ranjena aždaja će preživeti barem još neko vreme. Ali Bliski istok je od suštinskog značaja. Tamo će se određivati sudbina čovečanstva – zaključuje stručnjak.