„I dalje nema potpisa na ugovor za spas Agrokora. Samo optimizma da će ga biti naredne nedelje. Hoće li ga spasavati poverioci koji su dogovorili stendstil aranžman, ili država Hrvatska zakonom koji će se takođe sledeće nedelje naći pred poslanicima?“
Posle dva i po meseca otkako je obnarodovana kriza u najvećem regionalnom koncernu koji zapošljava 60.000 ljudi, pokušaj spasavanja Agrokora dobio je konkretne naznake.
U istom danu, dogovor o tome postigle su banke poverioci, među kojima su najveće dve ruske – Sberbanka i VTB, a Vlada Hrvatske je donela zakon koji je već nazvan „leks Agrokor“.
– Novi upravljački tim Agrokora sigurno će nešto menjati, a u kojoj meri će se to odraziti na firme tog koncerna u Srbiji sada je teško reći pogotovo što, kako tvrde, ovde posluju pozitivno -kaže ministar trgovine Rasim Ljajić.
Proteklih dana on je razgovarao sa predstavnicima Agrokorovih firmi Frikom i Dijamant koji su rekli da posluju stabilno, da su njihova potraživanja veća od obaveza koje imaju, da poslovanje nije ugroženo i da izmiruju obaveze prema zaposlenima i državi. Ali, Ljajić dodaje da niko ne može još ništa da garantuje.
U srpskom delu Agrokorove priče srećna je okolnost da njegove trgovine ovde posluju u okviru firme Merkator S, koja objedinjuje i Rodu i Ideu.
Tačnije, srećna je okolnost to što je prilikom prodaje Merkatora Agrokoru, u ključnim dokumentima navedena klauzula da račun slovenačkog trgovinskog lanca ne može poslužiti kao kolateral, odnosno garancija za novo kreditno zaduživanje Agrokora.
Prosto rečeno, njegov račun je samo njegov, a Merkator posluje stabilno.
Zato sa nešto više mira zaposleni u Agrokoru u Srbiji čekaju rasplet situacije, jer ovde od 12.000 njih čak oko 10.500 radi upravo u Merkatoru S.
Koji je bio cilj Rusa?
Nekadašnji slovenački ambasador u Srbiji Borut Šuklje unosi političku dimenziju u celu priču.
– Ruska država je pokazala da može, preko Agrokora, direktno da pritisne Vladu u Zagrebu.
Zbog toga bi bilo tako zanimljivo znati jesu li ruski bankari pre nego što su otvorili kreditne linije znali za ekonomske studije koje su ukazivale na velike teškoće takvog angažmana? Ako su znali, onda ih nisu interesovale finansijske posledice, nego su imali neki drugi cilj – kaže Šuklje.
To nije bilo prvo uplitanje politike po pitanju situacije u Agrokoru i ulaska Rusije kao bitnog igrača na tržište Hrvatske, članice EU. Zato nije daleko od istine i pitanje da li će, pored ekonomske, na izbor modela za spas Agrokora, uticati i neke druge računice.
(Sputnik)