Rusija sprema ekonomski „bum“ u Srbiji! Evo o čemu je reč i šta se sve planira..

Do kraja godine biće usaglašena mapa puta do zajedničke ekonomske zone u Srbiji, ali i sačinjen spisak novih projekata u koje bi ulagale ruske firme. Trgovinska razmena će na kraju 2017. biti 15 odsto vrednija, uz rast srpskog izvoza od 28 odsto.

putin- vucic

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin ocenili su pre nekoliko dana da ima prostora da se dodatno proširi saradnja dveju zemalja, na šta upućuju postojeći zajednički projekti koji se dobro odvijaju.

Čepurin je Mihajlovićevu upoznao o aktuelnim podacima o porastu trgovinske razmene dveju zemalja i planiranim investicijama ruskih kompanija.

Šta se krije iza te najave, govore šef Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov, i prvi zamenik direktora ogranka „RŽD internešenel“ u Srbiji Mansurbek Sultanov.

Hripunov smatra da će do kraja godine vrednost rusko-srpske trgovinske razmene biti oko 15 odsto veća u odnosu na prošlogodišnju, i iznosiće između 2,5 i 2,6 milijardi dolara. Na to, kako kaže, upućuju podaci prema kojima je u periodu od januara do avgusta, premašen iznos od 1,7 milijardi dolara. Pritom je, napominje on, srpski izvoz porastao čak 28 odsto, i ne radi se samo o najčešće pominjanim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, već i farmaceutskim, iz oblasti konfekcije, ženske galanterije, što je, smatra on, potvrda njihovog dobrog kvaliteta.

„Što se tiče ruskih investicija u Srbiji, mi procenjujemo, i to je ekspertska procena koja je realna, da je njihova vrednost oko četiri milijarde evra“, kaže Hripunov. Poznato je da su ovde prisutni „Gasprom njeft“, NIS, koji je uložio 2,5 milijardi evra, „Lukoil“, „Gasprom“, metalurška kompanija u Majdanpeku, banke, među kojima i „Sberbanka“.

On je podsetio da je pre nekoliko dana NIS u pančevačkoj rafineriji pokrenuo novu investiciju u preradu nafte, vrednu 300 miliona evra, ocenivši da je tu pre svega reč o ulaganju u ekologiju.

„Postrojenje će biti izgrađeno za dve godine, i to će biti revolucionarno. Malo ko to ima, radi se o najmodernijim tehnologijama koje omogućavaju da se životna okolina ne zagađuje. Biće bolji i kvalitet benzina i goriva, a to znači i manje štetnih izduvnih gasova. To je baš ulaganje u budućnost“, objasnio je Hripunov.

On ukazuje da je pre nekoliko dana potpisan ugovor sa izvođačem radova na termoelektrani-toplani (TE-TO) Pančevo koju će sa 180 miliona evra finansirati „Gasprom“. U pitanju je nova tehnologija, a na tenderu je za izvođača radova izabrana kineska firma „Šangaj elektrik“.

 „Vidite, to je već rusko-kinesko-srpska saradnja. I to će biti ekološka proizvodnja struje i toplote. Čista energija“, kaže šef ruskog Trgovinskog centra u Srbiji.

Na pitanje u koliko bi projekata u narednom periodu investirale ruske firme, Hripunov kaže da ih ima puno.

„Planiramo da do kraja godine sa srpskim kolegama napravimo spisak, odnosno plan projekata koji imaju perspektivu. Osim o prečišćavanju vode, o čemu se već razgovaralo, reč je o onima u oblasti medicine, informacionih tehnologija, tehnologija u oblasti građevinarstva. Ima dosta novih tehnologija u svetu koje možemo zajedno da proizvodimo, uključujući i na teritoriji Srbije i da radimo dalje za treća tržišta“, objašnjava on.

U stalnom kontaktu će, kaže, biti kako bi zajednički pratili kako se realizuju projekti sa dogovorenog spiska.

Posebno je napomenuo da se očekuje još ozbiljnih investicija u industriji, ali koje se ne odnose na energetiku.

„O tome ne bih sada u brojkama, jer biznis ne voli da se o tome priča pre vremena, ali stvarno možemo očekivati vrlo ozbiljne investicije u najskorije vreme“, istakao je Hripunov.

Na pitanje koje su to oblasti koje su ruskim firmama zanimljive, mimo energetike, on podseća da se sad sve više pažnje posvećuje oblasti inovacija i novih tehnologija. Već je, kako napominje, bilo razgovora o ulaganjima u prečišćavanje vode u Beogradu, Nišu, o novim tehnologijama u oblasti energetske efikasnosti, o saradnji u oblasti automobilske industrije, avijacije.

Od ove godine je krenula proizvodnja novog putničkog aviona MS-21, koji je u potpunosti napravljen u Rusiji. Za proizvodnju na desetine hiljada delova za taj avion, smatra on, ima mesta i za srpske firme. U stručnost ljudi iz Srbije su se, kaže, uverili sarađujući u oblasti automobilske industrije.

Na pitanje u kojoj je fazi zajedničko osnivanje specijalne ekonomske zone u Srbiji, što je najavljeno na ovogodišnjem međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, Hripunov napominje da je tim povodom ovde bila grupa predstavnika ruskih firmi.

Posetili su nekoliko mesta u Srbiji, uključujući i neke slobodne ekonomske zone, i uglavnom je bilo reči o mogućnostima pokretanja određene proizvodnje, uključujući i oblast inovacija, kao i mogućnost zajedničkog nastupa na tržištima trećih zemalja.

„Ruski privrednici su dobili odgovore na pitanja koja su ih dodatno zanimala, pre svega ona pravnog karaktera. Sada to razmatraju, i u najskorije vreme, sigurno do kraja godine, biće napravljena i usaglašena mapa puta za realizaciju tog posla, koja će sadržati korake i pravac u kom će se ići“, precizirao je prvi čovek ruskog trgovinskog predstavništva.

Hripunov je naveo da se u najskorije vreme očekuje da počnu razgovori o novom sporazumu između Srbije i Evroazijske ekonomske komisije, u kojoj su, pored Rusije, i Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Jermenija.

„To će Srbiji otvoriti tržište od oko 200 miliona ljudi. A sa druge strane, i Srbija ima slobodnu trgovinu sa zemljama CEFTA, praktično bescarinsku trgovinu sa Evropskom unijom. Znači, ovde je dobro mesto koje je uzajamno korisno za Rusiju, za Srbiju i ja sam siguran i za treće zemlje, uključujući i Evropsku uniju“, zaključio je Hripunov.

On je ukazao na primer „Gorenja“, koji nije usamljen, kada firme dolaze u Srbiju i organizuju proizvodnju radi plasiranja svojih proizvoda na rusko tržište. To potvrđuje da je za biznis strukturu iz zemalja EU to dobro — pa zašto da to zajedno ne iskoristimo.

Ukazao je i na to da je uspostavljena saradnja u oblasti nauke između naučno-tehničkog parka „Skolkovo“ i tehno-parka „Zvezdara“ u Beogradu. „Skolkovo“ je veliki naučni park u blizini Moskve za koji se može reći da predstavlja 22. a ne 21. vek. Sa beogradskim parkom u planu je nekoliko zajedničkih projekata, a sada se, kako napominje, radi na primeni jedinstvene ruske tehnologije za preradu korišćenih automobilskih guma koja je potpuno ekološka.

Na pitanje koliko uopšte ima ruskih firmi u Srbiji, Hripunov kaže da se u uslovima slobode preduzetništva, kada svaka firma može da dođe u Srbiju, takav registar ne vodi.

„Ja mislim da ovde sigurno postoji oko 50 ozbiljnih ruskih firmi, a realno bi moglo da ih bude više od 200“, ističe Hripunov i zaključuje: „Zaista ima mnogo planova za srpsko-rusku saradnju“.

Na pitanje li je u izgledu novi zajednički posao na izgradnji modernog dispečerskog centra koji je, prema rečima ministarke Mihajlović, potreban Srpskim železnicama, zamenik direktora RŽD za Srbiju, Sultanov, kaže da je na tu temu već bilo aktivnosti.

„Dosad se radilo na prikupljanju podataka i projektu Dispečerskog centra. Reč je o centru koji će omogućavati centralizovanu kontrolu nad železničkim saobraćajem na osnovnim železničkim arterijama Srbije“, objasnio je Sultanov.

On kaže da je urađen i preliminarni obračun, koji je pokazao da je za realizaciju tog velikog projekta potrebno pronaći izvor finansiranja.

Svi aktuelni radovi teku po planu i trebalo bi da sve bude završeno do kraja 2021. godine, do kada je i produžen rok korišćenja ruskog kredita od 800 miliona dolara. Reč je o kreditu za obnovu srpskih železnica koji je Srbiji odobren 2013. godine.

Trenutno se privode kraju ugovoreni radovi na drugoj fazi rekonstrukcije deonice Resnik—Valjevo, na pruzi Beograd—Bar, i biće završeni polovinom ovog meseca, kako je i planirano.

„Početkom septembra, odmah nakon dobijene građevinske dozvole, počeli smo sa radovima na tunelu Čortanovci. Reč je o tunelu ispod Fruške gore, dužine 1,1 kilometar, koji će imati dve odvojene jednokolosečne tunelske cevi“, rekao je Sultanov.

On je precizirao da se trenutno buše šipovi, kojih je oko dve i po hiljade. Tunel odmah prelazi na vijadukt koji čine dve paralelne jednokolosečne mostovske konstrukcije, svaka dužine tri kilometra. Ugovor o njegovoj izgradnji je već potpisan i radovi su otpočeli.

Što se tiče rekonstrukcije i modernizacije pruge od Stare Pazove do Sremskih Karlovaca, ugovor je usaglašen i, po mišljenju Sultanova, taj ugovor, takozvani „aneks 3.2“ tokom ovog meseca će biti potpisan. To je poslednji ugovor, i sa njegovim potpisivanjem bi bila ugovorena sva sredstava iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica, naglasio je Sultanov.