Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U poslednjih nekoliko meseci izveštaji o tekućim protestima opozicije u glavnim gradovima Albanije, Srbije i Crne Gore ne silaze sa naslovnih strana balkanskih novinskih agencija.
Glavni slogani su ostavka vlade i predsednika, prestanak pritiska na opoziciju, nezavisnost medija i istrage o kriminalnim vezama vlasti s podzemljem.
Zahtevi protestanata su slični, ostavka vlade, održavanje prevremenih izbora uz naglašavanje dela opozicije da neće učestvovati na izborima prema postojećem izbornom sistemu.
Međunarodni aspekt balkanskih protesta
Sjedinjene Države i Evropska unija delovali su ujedinjeno primenjujući različiti pristup svakom od protesta u glavnim gradovima. Očito je ključni činilac u tom smisli bilo članstvo ili ne neke zemlje u Severnoatlantskom savezu, kao i želja sve tri spomenute balkanske zemlje da se pridruže Evropskoj uniji.
Ključnu pažnju Sjedinjenih Država i EU dobila je Albanija. Predstavnici američke uprave, a nakon njih i brojne evropske ambasade osudile su nerede na ulicama Tirane, pozivajući “da se ne potkopavaju demokratski temelji zemlje”. Istovremeno je Vašington, u čijoj se sferi uticaja tradicionalno nalazi Albanija i koja je jedna od prvih balkanskih zemalja koje su se pridružile NATO paktu, pokušao da se distancira od poslednjih događaja u ovoj zemlji.
Međutim, EU se aktivno uključila u rešavanje političke krize, šaljući izaslanike Evropskog parlamenta na pregovore sa opozicijom i vladom. Predstavnici Evropske unije pozvali su protestante da se vrate u parlament i uspostave dijalog s vlastima. Takav interes Evrope za trenutnu situaciju u zemlji može se, između ostalog, objasniti zvaničnim početkom pregovora Tirane i Brisela o pristupanju Albanije u EU, koji su zakazani za jun ove godine. Rukovodstvo Evropske unije više puta je izjavilo “kako očekuje da zemlja preduzme konkretne korake u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala”.
Ipak, u bliskoj budućnosti, Evropa, a čini se i Sjedinjene Države, ne planiraju da odustanu od podrške Ediju Rami, na koga su se nekada oslanjali kao na “političara koji konsoliduje albansko društvo”.
Nakon protesta u Crnoj Gori usledila je prilično dvosmislena reakcija. Sjedinjene Države, očito držeći se načela “nepogrešivosti” svojih NATO saveznika, kao što je slučaj s Albanijom, nisu odgovorile na masovne proteste protiv Đukanovića u Podgorici, niti su američka ambasada u Podgorici i njeni funkcioneri davali ikakve izjave o tom pitanju.
Evropa je izgradila složeniji stav. Brisel je u više navrata pozvao Podgoricu na “agresivniju borbu protiv korupcije na najvišem državnom nivou”, ističući kako je to “ključni uslov za ulazak zemlje u Evropsku uniju”. S druge strane, evropsko izdanje Balkan Insighta, koje sledi smernice spoljne politike Brisela, otvoreno je napisalo da, budući da predstavlja “politički teret” za svoju stranku i gubi podršku Zapada, Đukanović rizikuje da ubrzo okonča svoju dugogodišnju karijeru.
Očito je da Evropska unija daje signale Đukanoviću da treba da pokaže “političku fleksibilnost”, koja bi se uskoro mogla pretvoriti u niz glasnih antikorupcijskih istraga i suđenja u Crnoj Gori, osmišljenih da uvere evropske političare u nepogrešivost sadašnjeg predsednika.
Neobično, ali reakcija Evropske unije i Sjedinjenih Država na proteste protiv Vučića u Beogradu zapravo nije usledila.
Zapadni mediji su takođe bili neočekivano suzdržani u svojim procenama, primećujući samo da su sadašnji protesti najveći u zemlji od rušenja Slobodana Miloševića 2001. godine.
Takav stav može se objasniti činjenicom da je Vučić ključan za razgovore koje sponzorišu EU i SAD o podeli Kosova i eventualnom delimičnom priznanju Srbije o nezavisnosti južne pokrajine i što je Vučić, među zapadnom elitom, generalno uspeo da se predstavi kao prilično suzdržan političar koji neće odgovarati istim merom na akcije Prištine.
Suzdržavajući se od oštrih izjava, Aleksandar Vučić zapravo sledi preporuke Brisela i zbog toga za njim zaostaju i leve i desne vođe beogradskih protesta, od kojih su mnogi prilično skeptični oko ideje podele zemlje i uloge Zapada kao stabilnog i pouzdanog partnera.
Zapravo je jedina javna reakcija EU na događaje u Beogradu bila izjava potparolke za spoljnu politiku Evropske komisije Maje Kocijančič, koja je pozvala zastupnike opozicionih stranaka Srbije, kao i Crne Gore i Albanije, da se ponovo priključe parlamentarnim sednicama, vraćajući političke rasprave u pravno područje.
Uprkos generalno suzdržanom položaju zapadnih zemalja, sadašnja situacija se na lokalnom nivou oseća vrlo akutno.
Brojni autoritativni psiholozi iz srpske naučne zajednice, koji su se pridružili protestima, govore o “atmosferi apatije i beznađa”, koja je poslednjih godina zavladala u srpskom društvu.
Oni vide razlog za proteste u neispunjenim obećanjima predsednika zemlje, koja još uvek ima relativno visoku stopu nezaposlenosti, a mnogi mladi ljudi, ne videći izglede za uspešno zapošljavanje, napuštaju zemlju. Slična mišljenja prevladavaju u Crnoj Gori i Albaniji.
Sve tri zemlje poslednjih godina praktično nisu postigle nikakve značajne rezultate u okviru svog kursa prema evropskim integracijama, kako neprestano tvrde evropski stručnjaci.
Ali čak ni izostanak određenog političkog programa ne sprečava sve veću popularnost protesta. Očito je da umor lokalne javnosti od obećanja o poboljšanju socijalne i ekonomske situacije stanovništva u poslednjih 20 do 25 godina na kraju daje ovakav efekat. To takođe objašnjava i gubitak kredibiliteta republičkih i opštinskih skupština u očima lokalnog stanovništva, što je opoziciju izvuklo s područja pravne političke debate na ulicu.
Videćemo hoće li takav trend uzrokovati “vetar promena” i označiti početak velikih reformi ili će se stagnacija nastaviti, što znači sve više političke nestabilnosti, koja će posledično dovesti na jednoj strani do sve više emigracije, a na drugoj do radikalizacije društava, tvrdi Jakob Smirnov s Ruske akademije nauka, uz opasku da bi to možda mogao biti ključni cilj pravih stratega aktuelnih protesta, osim ako želimo da verujemo u njihovu “spontanost”.
(eurasia.expert, logicno.com)
