Home / TEMA DANA / SAD PROPUSTILE SVE KLJUČNE PRILIKE ZA ZAUSTAVLJANJE RUSKO-NEMAČKOG PROJEKTA- OSTALO JE JOŠ SAMO OVO

SAD PROPUSTILE SVE KLJUČNE PRILIKE ZA ZAUSTAVLJANJE RUSKO-NEMAČKOG PROJEKTA- OSTALO JE JOŠ SAMO OVO

Uprkos dugogodišnjem uveravanju i otvorenim pretnjama ekonomskim sankcijama od strane dve administracije Bele kuće, čini se da Sjedinjene Države nisu bile u stanju da odvrate Nemačku od nastavka učestvovanja u izgradnji gasovoda Severni tok 2.

Sada se Moskva može ponositi činjenicom da je ostalo samo nekoliko meseci do završetka velikog projekta koji će povezati Rusiju i Evropu.

Američki analitičari kažu da su SAD u proteklih pet godina propustile sve ključne prilike za zaustavljanje izgradnje gasovoda za koji  kritičari strahuju da će činiti temelj poslovanja između Nemačke i Rusije, što bi moglo da stvori napetosti u NATO paktu, potkopa ekonomsku situaciju u Ukrajini i predstavlja pretnju energetskoj bezbednosti Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u istočnoj Evropi.

Za ovaj rezultat nisu krivi isključivo hladni odnosi između predsednika Trampa i nemačke kancelarke Angele Merkel. Predsednik Obama i njegovi pomoćnici takođe su izražavali sumnje u izglede projekta, ali nisu uspeli da uvere Berlin da preispita svoju odluku.

Prema američkim novinarima, SAD su ranije imale priliku da iskoriste politički stav u Nemačkoj i ljutnju svetske zajednice prema Rusiji. Od 2014. je bilo nekoliko dobrih prilika za to. Vašington je mogao da zaustavi projekat ili da podigne javno mnjenje protiv njega kako bi političari sprečili izgradnju. Međutim, Vašington nije uspeo da iskoristi nijedan od tih dobrih trenutaka, za The Washington Times piše Ben Volfgang.

U Vašingtonu sada priznaju svoj neuspeh i kažu kako SAD sada jedino mogu da posegnu za ekonomskim sankcijama protiv nemačkih kompanija, koje sa svoje strane nisu učinile ništa da uspore napredak projekta.

“Čini se da Nemci nameravaju da nastave izgradnju ovog gasovoda. Učinilo smo gotovo sve što smo mogli kako bismo odvratili Evropljane, pre svega Nemce, od izgradnje Severnog toka 2, ali do danas nismo postigli uspeh”, izjavio je ovog meseca američki državni sekretar Majk Pompeo na saslušanju pred Odborom za spoljne poslove Senata.

Trampovo nezadovoljstvo gasovodom je kulminiralo na samitu u Briselu u maju, kada se američki predsednik žalio glavnom sekretaru NATO pakta Jensu Stoltenbergu “kako je Nemačka sada u potpunosti pod kontrolom Rusije”.

“Moramo vas zaštititi od Rusije, a Nemačka putem gasovoda sklapa poslove s Rusijom. Recite mi da li je  ovo prikladno? Objasnite mi”, rekao je Tramp.

Gasovod je projekat ruske državne kompanije Gasprom, ali se gradnja sprovodi sa finansijskim ulaganjima drugih velikih međunarodnih igrača, kao što su Royal Dutch Shell. Očekuje se da će projekat biti dovršen do kraja 2019. godine. U aprilu su ruski funkcioneri rekli da je u ovom trenutku položeno nešto više od 950 kilometara gasovoda. Očekuje se da će se, nakon završetka izgradnje, Severni tok 2  protezati otprilike 1198 kilometara od ruskog grada Viborga, blizu granice s Finskom, do Grajfsvalda u severoistočnoj Nemačkoj.

Kritičari upozoravaju kako će projekat Rusiji dati još dominantniju ulogu dobavljača energije u Evropi. Po njihovom mišljenju, Moskva može koristiti taj uticaj kao geopolitičko oruđe zastrašivanja, preteći da će podići cene ili zaustaviti snabdevanje. Prošle  godine je Rusija s isporukama prirodnog gasa zadovoljila 40 osdsto ukupne potražnje kontinenta. Prema dizajnerima projekta, zahvaljujući Severnom toku 2 isporuke ruskog gasa u Evropu se mogu udvostručiti.

Istočnoevropske zemlje, poput Poljske, koje se istorijski boje rasta ruskog uticaja, najglasnije od svih evropskih zemalja protestovale su protiv Severnog toka 2, ali njihovi argumenti nisu iznad interesa Nemačke i ostalih zemalja koje vide znatne ekonomske koristi od novog gasoovoda.

Nema sumnje da će gasovod doneti ogromnu finansijsku dobit Nemačkoj, koja će steći status evropskog energetskog čvorišta.

Prema mišljenju američkih analitičara, podržavajući Severni tok 2 i nakon što se projekat završi evropske zemlje će, predvođene Nemačkom i Austrijom, sterati Sjedinjene Države u geopolitički ćošak.

“Stvarnost je da Nemačka i Austrija ne ostavljaju Sjedinjenim Državama drugi način da zaustave tu stvar, osim sankcija”, rekla je Alina Poljakova, funkcionerka za spoljnu politiku Instituta Brukings koja je detaljno proučavala situaciju oko gasovoda.

Poljakova i drugi američki analitičari kažu da će SAD nerado posegnuti za uvođenjem sankcija Nemačkoj, Austriji i zemljama koje podržavaju projekat zbog uticaja koji bi mogle da imaju na ekonomiju čitave Evrope i štetu koju bi ovakva odluka nanela odnosima Vašingtona s Nemačkom, koji su ionako napeti zbog razlika u stavovima o klimatskim pitanjima,  trgovinskim i migracijskim politikama, koje su izrazite pod predsednikom Trampom.

Propuštene prilike

Američki analitičari veruju da su Sjedinjene Države propustile brojne mogućnosti za preduzimanje smislenih mera za zaustavljanje projekta. Kada se Krim priključio Rusiji 2014. godine, Sjedinjene Države i Evropa su u velikoj meri bile ujedinjene u svojoj osudi Moskve. Prema mišljenju američkih analitičara, korišćenje ekonomskih sankcija za zaustavljanje izgradnje gasovoda, tada bi najverovatnije funkcionisalo. Takva mera bi se mogla objasniti važnošću održavanja ključne uloge Ukrajine kao glavne tranzitne zemlje ruskog gasa za Zapad.

Evropski lideri su izražavali veću spremnost za saradnju s predsednikom Obamom nego sa Trampom, dok je delovanje Rusije vođama, kao što je Angela Merkel moglo dati političko opravdanje potrebno za odbacivanje projekta. Međutim, to se nije dogodilo.

“Da budem iskrena, mislim da je upravo Obamina administracija propustila priliku da zaustavi ovaj projekat. Aneksija Krima je bio ključni trenutak. Tokom uvođenja prvih sankcija propustili smo ovu priliku”, rekla je Alina Poljakova sa Instituta Brukings.

Danas, pet godina kasnije, često svedočimo nesporazumima između Merkel i sadašnjeg čelnika Sjedinjenih Država, Donalda Trampa, oko finansiranja NATO odbrane i mnogih drugih pitanja. Čini se malo verovatnim da je nemačka vlada odlučna da prihvati američke zahteve, proročanski piše The Washington Times.

Naime, juče je u Nemačkoj održana vladina konferencija za novinare na kojoj je  Demer rekla kako je izgradnja Severnog toka 2 od interesa za Nemačku i da će projekat biti dovršen.

The Washington Times se žali i na rusku diplomatiju, koja je, kako kaže autor članka Ben Volfgang, “stvorila sliku Vašingtona koji plaši svoje partnere i pokušava da im diktira obrazac ponašanja”.

Tačno je da je krajem prošle nedelje ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponovo  optužio Trampovu upravu za “bezobrazno uplitanje u domaće odluke u Nemačkoj”.

Osim toga, pet godina intenzivnih lobističkih kampanja i kampanja za odnose s javnošću uverilo je mnoge nemačke političare i vodeće poslovne ljude o prednostima projekta Severni tok 2.

Međutim, SAD se još uvek nadaju da će uspeti da iskoriste unutrašnje podele u Nemačkoj. Navodno u Berlinu projekat još uvek ima uticajne neprijatelje. Krajem prošle godine, nakon što je Rusija blokirala tri ukrajinska vojna broda u Kerčkom moreuzu, došlo je do podele u stavovima u konzervativnoj koaliciji Angele Merkel. Ben Volfgang je uveren kako bi Sjedinjene Države mogle da iskoriste te razlike.

“Kada diplomatski napori za ublažavanje napetosti ne uspeju, ne možemo zanemariti pitanje hoće li projekat dovesti do daljeg povećanja zavisnosti Nemačke i Evropske unije od ruskog gasa. Bez povećanja poverenja u rusku politiku, Severni tok 2 će postati pogrešno ulaganje u ekonomskom i političkom smislu”, izjavio je u decembru Jurgen Hardt, potparol za spoljne poslove  Hrišćanske demokratske unije kancelarke Merkel.

Ali, čak ni u tom trenutku Severni tok 2 nije promenio svoj kurs. Američki zakonodavci i dalje upozoravaju kako Moskva jednostavno manipuliše Evropom.

“Ovo je zamka, ruska zamka u koju su Nemci spremni da upadnui”, na saslušanju pred Odborom za spoljne poslove Senata ovog meseca rekao je američki senator Džon Baraso, republikanac iz Vjominga.

Sada se pokušava nešto učiniti preko Manfreda Vebera, najizglednijeg kandidata za novog predsednika evropske komisije, koji je rekao kako će se suprotstaviti ovom projektu.

Na velikoj vladinoj konferenciji u Berlinu su visoki nemački funkcioneri novinarima konačno izneli jasan stav vlade o tom pitanju: “Suprotno mišljenju Manfreda Vebera, Severni tok 2 se smatra važnim delom nemačke nacionalne energetske bezbednosti.”

(logicno.com)

Check Also

IZA KULISA DRŽAVNOG UDARA U BOLIVIJI: OSVETA SAD RUSIJI ZA NEUSPEH U VENECUELI- OVO SE DEŠAVA..

U Boliviji se dogodio vojni puč, što je dovelo do svrgavanja predsednika Evo Moralesa, koji …