RUSKO-UKRAJINSKI RAT IZAZVAĆE INFLACIJU KOJU ĆE OSETITI CEO SVET

Ukoliko eksplodira ukrajinski kotao, posledice inflacije američkog dolara osetiće čitav svet, a naročito privreda jer počiva na energentima.

Inflacija američkog dolara mogla bi da premaši 10 odsto u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, navodi se u novom izveštaju.

Analiza, koju je sprovela konsultantska firma RSM, a prvi izvestio CNN, predviđa da bi inflacija mogla da poraste na najviši nivo u poslednjih četrdeset godina ako tenzije između Rusije i Ukrajine eskaliraju u potpuni rat.

Glavni katalizator takvog rasta inflacije bile bi cene nafte, koje bi mogle dostići i preko 100 dolara po barelu u slučaju dugotrajnog rusko-ukrajinskog sukoba. Već su cene nafte premašile 90 dolara po barelu neposredno nakon nedavne ruske mobilizacije duž ukrajinske granice. Ako nafta poraste na 110 dolara po barelu ili više, to bi verovatno bilo dovoljno da podstakne inflaciju iz godine u godinu.

Rusija je drugi po veličini proizvođač nafte u svetu, a zemlja je navodno proizvela 524 miliona metričkih tona 2021. godine. Ako NATO uzvrati na ruske vojne akcije u Ukrajini uvođenjem trgovinskih sankcija protiv Rusije i ako lanci snabdevanja budu poremećeni kao rezultat Istočnoevropskog rata, verovatno bi došlo do poremećaja na globalne ponude nafte, uzrokujući rast cena širom zapadnog sveta.

Cena nafte je već naglo porasla u Sjedinjenim Državama, a nedavni podaci američkog Biroa za statistiku rada otkrivaju da su cene gasa porasle za 40 odsto u periodu od januara 2021. do januara 2022. godine, dok je ukupna inflacija dostigla 7,5 odsto tokom istog perioda.

Ove rastuće cene nafte se barem delimično mogu pripisati pomeranju klatna u naftnoj industriji, što rezultira periodičnim prelazima između perioda obilja nafte i nestašice nafte. Kada nafte ima u izobilju, kompanije će zanemariti proizvodnju nafte, radije prikupljajući profit za investitore na osnovu prethodno izgrađene infrastrukture.

Od 2014. godine, naftna industrija je uglavnom počivala na infrastrukturi izgrađenoj tokom naftne krize. Čini se da ova poslovna odluka donosi svoje trule plodove u najnezgodnije vreme, jer se zemlja bori sa najvišom stopom opšte inflacije u poslednjih nekoliko decenija.

Pored toga, nedostatak radne snage u domaćoj privredi posebno je pogodio naftnu industriju, što je rezultiralo nedovoljnim brojem tehnički kvalifikovanih radnika na naftnim platformama. Ovo je velikim delom zbog naglaska na obnovljivoj energiji, što navodi mnoge potencijalne naftne radnike da zaključe da karijera u ovoj oblasti nema perspektivu.

Ako bi cene nafte naglo skočile kao rezultat rusko-ukrajinske krize, to bi imalo potencijal da izazove šokove kroz ekonomiju tokom krhkog perioda oporavka od početnog talasa pandemije virusa KPK (Komunističke partije Kine) i kasnijih blokada. Federalne rezerve su već signalizirale svoju nameru da sprovedu režim povećanja kamatnih stopa 2022.godine, kako bi obuzdale inflaciju, iako će neposredna posledica verovatno biti zaustavljanje oporavka radnih mesta i rasta BDP-a.

Međutim, neposredan uticaj bi bio teret na potrošače koji već snose teret viših cena nafte u godini jake i kažnjavajuće inflacije. Ovo bi posebno uticalo na Amerikance koji žive u ruralnim i prigradskim područjima, za koje troškovi gasa predstavljaju veći procenat ukupnih troškova života. Ali niko nije pošteđen u ukupnoj devastaciji inflacije cena nafte: čak i oni koji ne voze videće troškove goriva koji se odražavaju na cenu robe koja se otprema na srednje i velike udaljenosti.

Ako situacija u Rusiji i Ukrajini nastavi da eskalira, ovi problemi će se verovatno znatno pogoršati.

(Mediji)