Piše: Salih SELIMOVIĆ
Sa svih strana, nažalost i iznutra, deluje se protiv jednistva srpskog nacionalnog korpusa i države Srbije.
To nije od juče, ali su srpski državnici, političari, naučnici i kulturni poslenici nalazili načina de se ta neprijateljska delovanja u reletavnom miru kako tako amurtizuju. Ako ništa, da se barem verbalno, kulturom i naučnim stvaralaštvom suprotstave svakovrsnom nasilju.
Svestan sam teškog međunarodnog položaja Srbije i srpskog naroda za koji su najmanje krivi Srbi.
Unapred su proglašeni krivim, jer su se suprotstvali rušenju države za koju su dali ogromne ljudske i materijalne žrtve i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Iznutra su je rušili upravo oni kojima su srpska vojska i srpski narod doneli slobodu i time omogućili stvaranje kasnijih separatističkih republika – država koje će uz ogromnu podršku stranog faktora i razoriti bivšu SFRJ.
Istorija neće amnestirati ni Hrvate, ni Slovence, ni Muslimane od njihove separatističke i prljave borbe za razbijanje zajedničke države koja im je bila dala sve što nikada ranije nisu imali.
Međutim, istorijske činjenice su neumoljive.
Srpski etnički i nacionalni prostor je dobro poznat (Republika Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Vojna Krajina, Dubrovnik, Severozapadna Makedonija). Akltuelne političke i kulturne elite u bišim republikama mogu da proglašavaju sintetičke nacije i kulture i vrše nasilje nad istorijom -koristeći trenutnu konstelaciju snaga i odnosa na Balkanu – ali zaboravljaju da sve što nije utemeljeno na istini i nauci ne može da traje dugo.
Imam utisak da svemu tome doprinose i neke vladajuće strukture i delovi kulturne i naučne elite srpskog naroda i Republike Srbije, samim time što se jasno i glasno ne oglašavaju i ne suprotstave onim sredstvima koja su u datom trenutku moguća.
Takođe, imam utisak da se tako ponašaju prihvatajući nametnutu krivicu i mazohistički su spremni da sve prihvate i otrpe, hrleći u naručje onima koji u svojim kuhinjama kuvaju crnu stvarnost srpskog naroda i pripremaju još crnju njegovu budućnost.
U Crnoj Gori, tom jednom oku srpskog naroda, jednom ponosu srpskog naroda, Srbi su trenutno najugroženiji od crnogorske aktuelne vlasti.
Banalan je primer sa učenikom koji je dobio jedinicu zbog toga što je rekao nastavniku da je Crna Gora prva srpska država (Duklja i kasnije Zeta). Ali, taj primer na veoma jednostavan i očigledan načim predstavlja stvarni položaj Srba u zvaničnoj Crnoj Gori.
Siguran sam da većina Crnogoraca ne podržava takav odnos. Međutim, vladajuće elite su učinile sve da onemoguće otpor ili obesmisle stvarne želje i interese naroda.