Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Trilaterala Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, čija je tema rešenje pitanja granica triju država, biće održana u Mostaru 6. i 7. marta. Predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović najavio je da će sastanku prisustvovati predsednici Srbije i Hrvatske i tročlano predsedništvo BiH.
Iako je od raspada zajedničke države prošlo 27 godina, Srbija dosad nije rešila problem granica ni sa jednim susedom. Isti problem imaju Slovenija, Hrvatska, Bosna i Crna Gora.
Dogovor o razgraničenju Srbije i Hrvatske, o 145 spornih kilometara duž Dunava, nije postignut, iako dve zemlje o tome razgovaraju još od 2002. godine. Stav Srbije je da granica treba da ide sredinom Dunava, dok se Hrvatska zalaže za određivanje granice po katastarskom principu, jer je, tvrde, reka promenila tok. Primenjivanjem takvog modela, delovi opština Apatin, Sombor i Bačka Palanka pripali bi Hrvatskoj.
Granica Srbije i Bosne i Hercegovine je utvrđena na oko 95 odsto dužine, ali su sporni delovi kod HE „Zvornik“ i „Bajina Bašta“ na Drini i deo granice kod sela Štrpci u opštini Rudo, gde železnička pruga Beograd—Bar u delu od 12 kilometara prolazi kroz teritoriju BiH.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi smatra da je važno istaći da se sporovi u svim slučajevima na prostoru bivše zajedničke države ne vode oko krupnih ili dramatično važnih teritorija, i da bi ta činjenica trebalo da bude presudna u konačnom iscrtavanju granica posle raspada SFRJ.
„Mislim da su to zapravo rešivi sporovi. Idealno bi bilo ako bi se rešili dogovorom, a ovaj sastanak verovatno teži ka tome. Druga opcija bila bi arbitraža. Pitanje je da li se može naći neko rešenje o kom će moći da se komunicira, da mogu da ga prihvati kao kompromis sa jedne i sa druge strane, a sama teritorija koja je sporna zaista nije od sudbonosnog značaja ni za Srbiju, ni za Bosnu, ni za Hrvatsku“, kaže Varadi.
Dakle, pitanje granica je pre svega političko, pa je nevažno da li se radi o spornoj teritoriji od nekoliko stotina ili od nekoliko hiljada hektara za koju svaka od država tvrdi da joj pripadaju.
Iako se činilo da je najbolji izlaz arbitraža, u slučaju Piranskog zaliva, ovaj model rešavanja problema između Hrvatske i Slovenije napravio je još veći, politički, pat pozicija suseda je učvršćena, a granica još nije.
S obzirom na aktuelne pokušaje normalizacije odnosa sa Hrvatskom, Tibora Varadija pitali smo da li to znači da postoji mogućnost da Srbija pre reši problem granice na Dunavu, nego na Drini.
„Za odgovor na to pitanje vam ne treba stručnjak, nego prorok. To je jako teško reći, ali sporovi su zaista možda više simbolični, nego stvarni. Postoje, naravno i neka pitanja gde je zapravo sasvim svejedno gde će se granica povući, to nisu zaista krupna, velika pitanja, ali sporovi, kada je reč o granicama, uvek imaju i simboličnu vrednost“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Tokom ovonedeljne posete Beogradu, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručio je da Evropska unija ne može da prihvati u svoje članstvo zemlje koje nisu međusobno rešile teritorijalne sporove.
„Ne možemo da uvozimo bilateralne sporove. Važno je da ti sporovi budu rešeni pre ulaska u EU jer želimo da zemljama Balkana pružimo stabilnost, a ne da uvezemo nestabilnost“, naglasio je Junker.
Da na putu ka zajednici evropskih naroda ne sme biti nerazrešenih granica istakao je i predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović, najavljujući novinarima skori susret čelnih ljudi Srbije, Hrvatske i BiH, pa se mogao steći utisak da su komšije naterane da sednu za pregovarački sto. Tibor Varadi smatra da poruke iz EU jesu važne, ali da u rešavanju pitanja granica ne moraju da budu i presudne.
„Mislim da je to podsticaj da se problemi reše. Poruka Evropske unije je bilo i biće. Treba reći da te poruke nisu uvek sasvim dosledne, ali bez obzira na to, mislim da je u iskrenom interesu i Srbije i Hrvatske i BiH da se ova pitanja reše, jer bi se poboljšala klima u ovom delu Evrope“, zaključuje Varadi.
