„Šefovi iz Pentagona spremaju novi „balkanski lonac“- Evo kome se upravo zapržava čorba i ko će biti skuvan..“

Piše: Mirjana Bobić Mojsilović

Ako ni zbog čega drugog, onda bar možemo biti zadovoljni što srpski premijer Aleksandar Vučić nije sebi dozvolio da se upeca na mamac koji je u jeku predizborne kampanje u Hrvatskoj, preko plota bacio nekadašnji hrvatski premijer i vođa SDP, Zoran Milanović.

Skandalozne izjave o Srbiji, Bosni, kao i svojatanje Vojvodine, te pretnje eventualnim novim sukobima ako se Srbija „ne smiri“, nisu ništa u odnosu na činjenicu da se vođa takozvane levice, pred braniteljima Hrvatske, hvalio da ima ozbiljno ustaško poreklo. Ili što bismo mi rekli – ustaša je i po babine linije. Pa je i braniteljima to bilo malo preko crte. Ali, pošto u Hrvatskoj objašnjavaju da je Milanovićev malter mržnje prema Srbima samo propagandni predizborni marketing, kojem je, nesrećnik, levičar, pribegao nadajući se povratku na političku policu u velikom stilu, nije naodmet zapitati se kakva je to evropska država u kojoj je politički rejting u direktnoj srazmeri sa raspirivanjem mržnje prema susednoj državi, i kakva li im je to desnica, kad im je levica ovakva?

Srpski premijer je obećao da neće reagovati na provokacije iz Hrvatske, i obećanje je ispunio, a predsednik Nikolić je izjavio da Srbija želi da gradi dobrosusedske odnose sa svima, tako da će Radetu Šerbedžiji valjda neko da javi da u Srbiji i Hrvatskoj nije ista situacija, iako postoji ozbiljan hor onih koji pevaju da se tu uvek radi o istim „bigšitovima“.

Mora biti da se ovde mnogi, međutim, nadaju da će međunarodna zajednica napokon da uvidi ko je među tim balkanskim plemenima gud gaj, ko je bed gaj, ko je gej, a ko je bigšit, te da buđenje fašizma u demokratskoj Evropi neće proći, iako se kukaksti krstovi i nacistički projekti mogu tolerisati kad je to zgodno Velikom Bratu, kao što je to slučaj u Ukrajini, na primer. Otuda, ona NATO lobistkinja u Srbiji može, sa svim onim besom u stilu Madlen Olbrajt i bojevim glavama i NATO bazama koje joj čuvaju leđa, da bez problema ispostavi spisak medija koje ona i NATO ne smatraju dostojnim da slušaju njene tirade na konferenciji za štampu. Srpska javnost koja toliko želi da uđe u EU, nema tome šta da doda, jer poznato je – ćutanje je zlato kad govori NATO.

A za one koji umeju da čitaju vesti, u ovoj ponovnoj erupciji spinova, nije teško zaključiti da se u ovom novom balkanskom loncu, koji kao i onomad zakuvavaju šefovi iz Lenglija, zapravo ne zapržava čorba ni Srbiji, ni Hrvatskoj, ni Bosni, nego Republici Srpskoj. Dodik je izgleda određen da bude poslužen kao glavno jelo, a Republika Srpska u toj zakulisnoj zakusci viđena je da bude glavna poslastica, i Milanovićeve tirade je možda najuputnije čitati u tom kontekstu.

Ipak, mrziteljeve izjave ne treba posmatrati samo kao puko predizborno podizanje tenzija i olako skupljanje političkih poena – to što u Hrvatskoj, ali i u EU, mnogima uopšte ne smeta njegovo hvalisanje ustaškom krvlju koja teče u njegovim venama, to što nikome ne smeta podizanje spomenika ustaškim zločincima i zataškavanje ustaških zločina, nije ništa čudnije od toga što u Srbiji malo kome smeta njegovo pominjanje Vojvodine kao zasebnog entiteta.

Ali, još je čudnije što Veliki Brat pokazuje svoju pravičnost na onom nesrećniku Tompsonu, kome su upravo u Cirihu ovih dana zabranili koncert, jer Evropa neće na svojoj teritoriji da dozvoli raspirivanje mržnje, dok je Zapadni Balkan (gle, novog li EUfemizma za kaljugu napravljenu od bivše SFRJ!) sasvim zgodno mesto da se mržnja prilježno gaji.

Uostalom, Tompson je mila majka prema onome što na talasu evropskih vrednosti upravlja vetrovima u Hrvatskoj. Molim pravdu za Tompsona, jer je on estradni ustaša, i nikad se nije lažno predstavljao. Milanović je, prema sopstvenom hvalisanju, ustaški unuk, a predstavljao se kao levičar. Koja travestija!

A, uzgred, Tompson bar nije rošav!

Što se tiče EU kojoj toliko želimo da se približimo, nije zgoreg pomisliti da Srbi, koji su kao što kaže Milanović, „šaka jada“, sve očiglednije nemaju tamo šta da traže, čim ustaški unuk može da preti u ime EU kako će blokirati Srbiju na tom putu.

Da bi zadovoljio svoje nalogodavce, koji bi preko bigšitova iz Hrvatske, Srbije i Bosne, da se reše Putina, levičar je spreman na sve. Ipak, dok selo gori, Milanović se češlja, gleda u ogledalo, a u glavi mu odzvanjaju reči njegovog pi-ar savetnika, da bi morao da izgleda uverljivije i lepše: kad već nije zgodno da okači kukasti krst, možda bi upalilo da namesti bar kukasti nos?

(Večernje novosti)