SINDIKATI OBJAVILI ŠOKANTNE PODATKE: Radnici žive bedno! Današnji minimalac manji nego pre 112 godina! (VIDEO)

Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ocenio je Danu uživo da je „krajnje vreme da se minimalna zarada izjednači sa potrošačkom korpom“, kao i da je danas minimalna zarada manja od minimalne nadnice 1906. godine.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca je izjavio da treba izbeći cifre koje nemaju osnov u realnosti.

„Sa sadašnjom minimalnom zaradom se može vrlo malo, to jeste razlog za zahtev za povećanje. Krajnje je vreme da se izjednači minimalna nadnica u Srbiji sa potrošačkom korpom“, kaže Slobodan Lalović.

Ističe da je potrošačka korpa 36 hiljada za tročlanu porodicu, što je 1.200 dinara dnevno.

„Kada pogledamo šta može da se kupi za to dnevno, oko dva kilograma mesa i nekoliko kilograma hleba. U Kraljevini Srbiji 1906. godine, minimalna nadnica radnika je bila dva dinara, a za žene dinar i po. Za to je moglo da se kupi dva i po kilograma mesa i veća količina hleba. Danas je minimalna zarada manja od minimalne nadnice tada“, kaže Lalović.

Nebojša Atanacković kaže da je sigurno da tročlana ili četvoročlana porodica teško može da živi sa tom platom, ali da su okolnosti nešto drugačije.

„Ovakvi predlozi liče na komunizam, da svaki pojedinac zaradi koliko mu je potrebno, a da radi koliko može“, rekao je Atanacković.

Kaže da su prošle godini „prihvatili veće povećanje nego što smatraju da je logično“.

„Smatramo da treba izbeći cifre koje nemaju osnov u realnosti. Sve može u skladu sa rastom BDP i predviđene inflacije. Svaki dogovor ćemo da ispoštujemo, ali jedino uz uslov da privreda dobije kompenzaciju od strane države“, kaže Atanacković.

Dodaje da je rešenje koje je trenutno primenjeno u Republici Srpskoj da neoporezovani deo poraste, da budžet ostane neutralan, a da se taj deo prebaci zaposlenima. Kaže da bi to bilo „realno rešenje“.

Slobodan Lalović kaže da će pre ili kasnije morati da se dogodi da se minimalna zarada izjednači sa potrošačkom korpom.

„Država to i sada može da uradi, to je pitanje stava i političke volje. Sasvim je moguće, to zahteva ozbiljne razgovore, da država nađe izvore, da manje zahteva od poslodavaca, pod uslovom da ima odakle da nadoknadi ta sredstva. To bi trebalo da bude elementarna politika ove države“, kaže Lalović, dodajući da su elementarne stvari da čovek za mesec dana rada može makar potrošačku korpu da priušti.

Nebojša Atanacković kaže da, ako ćemo razmišljati o socijalnom položaju građana, treba da razmišljamo o nezaposlenima.

„Unija poslodavaca, kao i sindikati, su značajne organizacije koje u sistemu EU imaju taj socioekonomski karakter da se dogovaraju o značajnim stvarima, ali ne možemo se dogovarati ako jedna strana ima nerealne zahteve“, rekao je.

Pitao je i „šta ćemo sa onima koji nemaju minimalac, nego 28 hiljada“.

„Onda praktično svima dižemo zarade, u tom slučaju bismo imali milion ili više ljudi sa minimalnim zaradama“, kaže Atanacković.

Slobodan Lalović kaže da se „previđa jedna ozbiljna dugoročna šteta koja se ovde pravi mizernim zaradama“.

„Pojedina zanimanja u Srbiji su deficitarna. Posledica će biti da Srbija vrlo brzo neće imati potrebna zanimanja. Izgovor će biti da nemamo kadrove. Ovo o čemu ja govorim je jedna odgovorna ekonomija u jednoj zemlji, a ne komunizam“, rekao je.

Atanacković kaže da se sve vezuje za mogućnost države koliko viška može da stvori.

Lalović ističe da je prosek „čudo“.

„Priča o prosecima je čudo. Država može, sagledavši svoje kapacitete, ozbiljno da razmišlja o tome da minimalac bude jednak potrošačkoj korpi, da se nađu prostori. Mi stalno govorimo o suficitu. Osnovni problem je što ovu zemlju napuštaju mladi i kvalifikovani ljudi“, smatra Lalović.

Nebojša Atanacković se složio da ljudi odlaze, ali je istakao da to nije nova pojava, već da je postojala i ranije, kao i u drugim zemljama.

„Mi to nećemo moći da sprečimo, ako zarade podignemo na ovaj nivo, koji je smešan nivo u odnosu na zapadnu Evropu. Privreda je urušavana od ranih osamdesetih godina, mi još nismo postigli BDP iz 1989. i 1990. godine“, kaže Atanacković, dodajući da ne možemo da se merimo sa rastom BDP razvijenih zemalja.

Govoreći o zahtevu za povećanje minimalne zarade, Nebojša Atanacković je zaključio da će se „o nečemu bar dogovarati“.

(N1)