“Sirijski konflikt daleko je od toga da se približava kraju, ali na osnovu nekih signala koje je moguće detektovati posle pobede Donalda Trampa usudio bih se da zaključim da će Sirija ostati pod uticajem Rusije, čak i većim nego što je to bio slučaj uoči početka rata 2011. godine”, smatra analitičar Boško Jakšić.
“Ukopani na suprotnim pozicijama, Amerikanci i Rusi podržavaju svoje saveznike na lokalnim frontovima, ali se pokazuje da ni snage Bašara al Asada ni teroristi nisu u stanju da ostvare definitivnu pobedu”, dodaje Jakšić. “Pobeda u Alepu ne znači kraj rata, kako bi u Damasku želeli. Sa ovakvim rasporedom snaga do mira je jedino moguće doći diplomatskim putem, ali svaki pokušaj dogovora Amerikanaca i Rusa do sada je završavan neuspehom jer su sukobljeni interesi dve sile nadvladavali retoričku želju za prekidom rata i kalvarije sirijskog naroda. Vladimir Putin je, odlučujući se za vojnu intervenciju septembra 2015, sem poruke da Rusija ne prihvata da bude isključena iz globalnih zbivanja, jasno dao do znanja da će i oružjem braniti svoje jedino geostrateško uporište na Bliskom istoku i u istočnom Sredozemlju. Moskva ni po koju cenu neće prihvatiti da se u Damasku uspostavi neprijateljska vlast, koja bi sutra zahtevala da se Rusi evakuišu iz njihove pomorske baze u Tartusu ili iz vazduhoplovne baze Hmejmim kod Latakije, čime bi se širom otvorio prostor američkom uticaju.
Tramp je nasledio izuzetno složen konflikt, ali je odmah najavio dramatično odvajanje od strategije opreza Baraka Obame. Njegov plan za rešavanje krize deluje agresivno iako je mnogo toga i dalje magličasto, ali čini se da nastavak konfrontacije sa Kremljom nije deo Trampove agende, koji je rekao: ‘Ne želim treći svetski rat zbog Sirije’. Da li to znači da je novi američki predsednik spreman da digne ruke od stavljanja Sirije pod punu kontrolu SAD zarad normalizacije odnosa sa Moskvom? Rusi su napustili Irak prepuštajući ga Amerikancima. Tramp bi mogao da uzvrati ostavljajući Siriju Putinu. Naravno da bi prvi koji bi na ovu vrstu dila počeli da zapomažu do neba bili sirijski protivnici Bašara al Asada, oni u koje je Obama ulagao milijardu dolara godišnje, a ‘zdanim i prodanim’ mogli bi da se osete evropski Zapad, Turska i konzervativne monarhije Zaliva, koje su od početka rata isključivo insistirale na uklanjanju Asada. Tramp ne deluje kao neko ko se vodi razmišljanjima kakav će biti sud istorije. Nije spreman da suviše taktizira i da čeka. Kao menadžer u duši, deluje brzo. Da li i prebrzo, to će se tek videti. Mnogi analitičari strahuju da bi zbog nedostatka spoljnopolitičkog iskustva mogao da napravi ozbiljne greške u proračunima”, zaključuje Jakšić. (Politika.rs)