Home / TEMA DANA / ŠOKANTAN ODGOVOR IZ NEMAČKE: Angela Merkel „zatresla“ Ameriku i ceo SVETSKI POREDAK

ŠOKANTAN ODGOVOR IZ NEMAČKE: Angela Merkel „zatresla“ Ameriku i ceo SVETSKI POREDAK

Najnovija izjava nemačke kancelarke Angele Merkel o formiranju Evropskog monetarnog fonda i o tome da će investicioni budžet za evrozonu biti ograničen na „dvocifren broj u milijardama evra“, zapravo je istovremeno bila poruka Trampu i Makronu.

„Želimo da postanemo malo nezavisni od MMF-a“, objasnila je nemačka kancelarka Angela Merkel svoje zalaganje za formiranje Evropskog monetarnog fonda (EMF) koji bi trebalo da ima veća ovlašćenja i delimično da preuzme poslove Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) zaduženog za pomoć u finansiranju dugova zemalja u krizi, poput Grčke.

EMF bi, međutim, po objašnjenju Merkelove išao dalje i mogao da daje kratkoročnije kreditne linije, da bi podržao zemlje suočene sa teškoćama. Zauzvrat, one bi, kao i u slučaju MMF-a, trebalo da prihvate da Evropski fond ima prava da nadzire i interveniše u njihovoj nacionalnoj politici. Takođe i da proceni solventnost zemalja-članica i uz pomoć prilagođenih instrumenata da je povrati ako je narušena.

Odgovarajući na pitanje Sputnjika šta je u pozadini ove inicijative koju svakako treba ozbiljno uzeti, jer dolazi od nesumnjivog lidera EU, dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da je Merkelova u stvari tom izjavom indirektno uputila kritiku predsedniku SAD zbog cepanja Zapada na Ameriku i „ostatak“.

„Ta njena izjava se sagledava kao pokušaj da posredno ukaže na to da EU više ne može da se oslanja na Ameriku, niti će, nego na sopstvene snage. Jer, ipak, Amerika ima u MMF-u ogroman novac i uticaj. Zato se izjava Merkelove može sagledati kao svojevrsno, mada ne direktno, distanciranje od Amerike“, objašnjava Radičević.

Briselu je jasno da na SAD ne može da računa, jer Amerika preko noći može da promeni sve politike — od bezbednosne do ekonomske i finansijske, dodaje on, ističući da je Merkelova u stvari samo potvrdila ono što je još ranije prva poručila, da Evropa mora više da se okrene sebi.

Drugi nivo te poruke je namenjen francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, kaže sagovornik Sputnjika. Njemu je Merkelova jasno stavila do znanja da ne računa da će budžet tog fonda biti ogroman, već da će imati „dvocifren broj milijardi evra“, u odnosu na Makronova očekivanja da on iznosi nekoliko procenata BDP-a evrozone, što bi bilo nekoliko stotina milijardi evra.

„Nemci to ne žele jer se plaše da bi, pošto imaju veliki BDP, njihov novac otišao bez velike kontrole na podmirivanje dugova drugih zemalja“, objašnjava Radičević.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić napominje da bi EMF bio u stvari novi naziv za staru instituciju koja se zove Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji je već davao kredite zemljama-članicama kada su imale fiskalne probleme.

EMF bi praktično bio nadgradnja ESM, jer se predlaže da se njegove nadležnosti donekle povećaju, da se on u pravnom smislu reguliše drugačije, da uđe u osnovna akta EU. Ali on i dalje ne bi bio kreator novca, poput MMF-a, ne bi bio neka paracentralna banka, pored već postojeće Evropske centralne banke, objašnjava nekadašnji guverner Narodne banke Srbije.

On, međutim, ističe da kako god se zvala ta institucija ona treba da bude u stanju da u većoj meri obezbedi stabilnost unutar evrozone.

Na pitanje da li se time traži način da se evrozona i privreda EU učine manje ranjivim i manje zavisnim od SAD, Šoškić odgovara da je pre reč o smanjenju zavisnosti u odnosu na MMF.

Struktura i način odlučivanja MMF-a nisu takvi da Evropa može da nametne svoje stavove, a iz MMF-a su se već čule opaske da je on ionako suviše okrenut Evropi, ukazao je sagovornik Sputnjika. Zato, smatra on, i Evropa ima još jedan argument da postojeći mehanizam osnaži i da ta institucija ima dodatnu finansijsku sposobnost, ne samo da odobri kredit zemljama koje su u problemu, nego da ima mogućnost i da nadzire makroekonomske politike, da ih analizira, dakle ono što radi MMF, a nije bilo u delokrugu rada ESM.

Sasvim je prirodna težnja EU da ojača evrozonu i smanji rizik budućih kriza suverenog duga unutar evrozone, zaključio je Šoškić.

A da li je izgledan dogovor s obzirom na razlike koje su već iskazale Nemačka i Francuska i koji je rok za to?

Radičević podseća da se sredinom juna održava francusko-evropski međuvladin savet na kome bi trebalo da se dođe do zajedničkog francusko-nemačkog predloga o reformi evrozone koji bi potom ostalim članicama bio predstavljen na junskom samitu EU, koji bi raspravljao o njemu.

„Ali, još nije izvesno da li će Nemci i Francuzi da se usaglase. Ne može se reći da su ti pregovori zategnuti, ali Nemci prihvataju neke stvari, a neke teško“, kaže Radičević. S druge strane, u Nemačkoj je opšti stav da ne žele da uruše Makrona i njegov zamajac i pozitivan uticaj na EU i ne žele sve da mu odbiju, već hoće da iskoriste tu njegovu energiju, ocenio je sagovornik Sputnjika.

Check Also

KRIJU ZASTRAŠUJUĆU TAJNU: “SPONTANI” FRANCUSKI PROTEST KAO SRPSKI “OTPOR”

Na protestu pokreta “Žuti prsluci” u Parizu došlo je do sukoba policije i demonstranata, a …