Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Referendum o Danu Republike Srpske, koji je mimo volje Federacije BiH proveden prošle nedjelje, podigao je napetosti u susednoj državi na zabrinjavajući stupanj.
Atmosfera je usijana i pretnjama ratnog načelnika stožera Armije BiH Sefera Halilovića kako je spreman ratovati u slučaju da Republika Srpska pokuša da se odcepi. Na to je pak reagovao srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić upozorenjem da je i Srbija spremna za rat kako bi branila Republiku Srpsku.
Premda je takva retorika neuobičajena i opasna, iza nje ne stoje sposobnosti da se takve pretnje zaista i ostvare. Nijedna od dve strane nije sposobna za veći sukob. Oružane snage BiH su u daleko lošijem položaju od Vojske Srbije. One su nastale 2006. unificiranjem Vojske Republike Srpske i Vojske Federacije BiH, a današnje Oružane snage BiH su podeljene po etničkim linijama između tri konstitutivna naroda.
Temelj im čine tri pešačke brigade, po jedna bošnjačka, hrvatska i srpska. Cilj toga je, dakako, bilo osigurati ravnotežu sila između konstitutivnih naroda, no to je plaćeno osakaćenim borbenim sposobnostima, koje su na niovu Oružanih snaga zanemarive.
Kada bi došlo do novog sukoba, niti jedan od konstitutivnih naroda ne bi mogao računati na spremne postrojbe iznad razine bojne, te bi se većina snaga morala mobilizirati iz populacije.
OS BiH namenjene su prvenstveno učestvovanju u međunarodnim operacijama, pa je glavnina konvencionalnih sposobnosti izgubljena. Vazduhoplovstvo je svedeno na jednu brigadu opremljenu transportnim helikopterima Mi-8 i UH-1, kao i višenamenskim helikopterima Gazela, koji imaju i ograničene borbene mogućnosti, ali je neoperativnost letelica vrlo visoka.
Borbeni avioni, 13 zastarjelih jurišnika J-21 Jastreb i sedam jurišnika J-22 Orao, povučeni su iz službe pre desetak godina osnivanjem OS BiH i uskladišteni na banjalučkom aerodromu Mahovljani.
Ti avioni su u lošem stanju i nisu godinama leteli, ali budući da se čuvaju u hangarima, izgledno je da bi ih se u slučaju sukoba deo mogao osposobiti uz pomoć Srbije, a u takvom scenariju bi ih ponovno koristila srpska strana.
Oklopne snage kojima BiH raspolaže nisu organski deo brigada, već su koncentrisane u tenkovskoj jedinici u Tuzli, kao deo brigade taktičke potpore. Takav sistem izoluje tenkovski element i onemogućuje njegovo pravovremeno korišćenje u boju. Situaciju otežava činjenica da su tenkovi generalno u vrlo lošem stanju. Od čak tri tipa u BiH, AMX-30, M-84 i M60, samo su ovi poslednji operativni.
U službi je nominalno 45 tenkova M60A3 TTS, ali oni imaju visoke troškove održavanja, što vodi ka vrlo niskoj ukupnoj operativnosti flote i slaboj obuci posada, te je vrlo upitno na koliko se ovih tenkova uopšte može računati.
M-84AB je pak povučen iz službe BiH pre više godina, a potpunu operativnost nikad nisu postigli ni francuski tenkovi AMX-30 koje su u 90-ima donirali Ujedinjeni Arapski Emirati. Oni su već bili u izuzetno lošem stanju zbog neadekvatnog održavanja, a o minimalnoj korisnosti u OS BiH svedoči da nikada nisu prebojeni iz svoje pustinjske kamuflaže.
Borbena vozila takođe su šarolikog porekla, od jugoslavenskih M-80 i M-60, preko američkih M113 do zanemarivog broja francuskih AMX-10. Od relativno velike količine vozila, operativan je samo manji broj oklopnih transportera M113, što znači da većina vojnika ne može računati na oklopni transport, čime se dodatno umanjuje pokretljivost.
Zbog rascepkanosti i podeljenosti sastavnih postrojenja, nedovoljne obuke, izostanka dovoljne količine operativnog oklopa i manjka brzih manevarskih formacija, jasno je da Federacija nema mogućnosti silom izvršiti ikakvu prisilu na Republiku Srpsku. Izbijanje sukoba značilo bi dugotrajni, krvavi i prvenstveno pešački sukob kojim se ne bi postiglo gotovo ništa.
Tvrdnje Srbije o spremnosti za rat su ipak nešto ozibljnije. Vojska Srbije raspolaže s daleko više opreme i ljudstva, a i organizacijski je dobro ustrojena. Njene četiri mehanizovane brigade mogu delovati nezavisno te organski sadrže topništvo, PZO i tenkove.
(Jutarnji.hr)
