Home / TEMA DANA / ŠOKANTNO PREDVIĐANJE SLOBODANA SAMRADŽIĆA: “Južni tok” nije prošao jer je išao kroz Srbiju I DA DAMO KOSOVO NIKAD NEĆEMO UĆI U EU

ŠOKANTNO PREDVIĐANJE SLOBODANA SAMRADŽIĆA: “Južni tok” nije prošao jer je išao kroz Srbiju I DA DAMO KOSOVO NIKAD NEĆEMO UĆI U EU

Pred pitanjem rešavanja problema Kosova padaju sve velike priče o Evropskoj uniji, ali Srbija je izgubila i na tome što je Brisel sprečio „Južni tok“, ocenjeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

Evropska unija se promenila u svakom pogledu i, kako je istakao je profesor Slobodan Samardžić, njen razvoj nije više integracija u širinu, već širenje geopolitičkog uticaja prema ruskim granicama. Zato, kada se govori o tome da je EU dala Srbiji u okviru evrointegracionih procesa oko dve milijarde evra, ne smemo zaboraviti da nam je „uzela mnogo više“.

„Sprečila je ’Južni tok‘ i tako ispada da nam duguju. A sprečila je silom, zato što su Amerikanci ocenili da je to energetska nebezbednost“, podseća profesor Fakulteta političkih nauka, gostujući u emisiji. Ocenjuje i kao „naopako“ to što Brisel vrši pritisak na Srbiju da se odrekne dela svoje teritorije da bi nastavila put u EU.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović dotle smatra da samo od Srbije zavisi hoće li to „naplatiti“.

„Mislim da hoćemo, samo da tamo uđemo spremni i mislim da ćemo biti u plusu sa ulaskom u članstvo. Ne postoji nijedna država koja je u minusu zbog toga“, kaže ona.

Što se tiče Kosova, napominje da je pred svaku vlast u Srbiji bilo postavljano to „pitanje svih pitanja“ i da su bile pod pritiskom, ali da je u interesu našeg naroda da normalizujemo odnose s albanskim, a „modaliti te normalizacije su različiti“.

Ona se ne slaže ni sa tvrdnjom da se EU neće proširivati, podsećajući da kad Britanija bude izašla iz nje ostaje još 87 poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu, od čega je 46 namenjeno budućim državama-članicama.

„Iskreno se nadam da je Srbija jedna od njih. Važno je da su ta rezervna sedišta ostavljena, dakle, računa se sa time da će biti novih prijema“, navodi ona.

Analizirajući situaciju u Evropi, gde se za manje od godinu održavaju izbori za novi Evropski parlament, gosti emisije su se saglasili da se događa sudar koncepcija različitih ideologija i rešenja o tome kako da se Evropom upravlja u bitno promenjenim međunarodnim okolnostima, kada dolazi do velike preraspodele moći.

Vidi li Srbija promene u EU

Na pitanje da li je Srbija dovoljno svesna tih burnih promena u EU, Samardžić ocenjuje da je teško poverovati da to ne vide svi.

Promene su takve da je proširenje i naše pristupanje neizvesno, pritom, navodi on, mi već osam-devet godina imamo uslov koji EU formuliše kao „ključni prioritet“, što je pleonazam, a to je — dati Kosovo. „Mi ćemo ga dati, ali se nećemo pomeriti ni korak. EU ne misli nikog više da primi dok se ne reformiše, kako je to rekao i francuski predsednik Emanuel Makron. A reformisaće se dugo godina“, opisuje situaciju Samardžić.

Na pitanje kako objašnjava činjenicu da EU kao posrednik u pregovorima Beograda i Prištine ne uspeva da utiče na vlasti samoproglašenog Kosova da sprovedu svoj deo dogovorenog, Nataša Dragojlović konstatuje: „Mi smo pristali da EU posreduje u dijalogu sa Prištinom zbog toga što nam se jasno otvara, bar kako je predočeno u ovoj novoj Strategiji proširenja, da sve države Zapadnog Balkana imaju perspektivu članstva u Evropskoj uniji, ali ne bezuslovno“.

Dragojlovićeva ujedno napominje da Srbija ima svoj deo posla bez obzira na to gde se nalazi danas EU i s kakvim se problemima suočava, te da najzad „neće Junker živeti u ovakvoj Srbiji, nego mi“.

Proces reformi je, prema njenom mišljenju, dao pozitivne rezultate u mnogim državama istočne Evrope, ali je tačno da je EU u krizi i da nije idealna tvorevina.

„Ona to nikad nije bila. Od svog nastanka stalno je dograđivana i nadograđivana. Na mnoge potrebe građana i država je odgovorila, na neke nije, ali je činjenica da je svaka pojedinačna država članica EU na međunarodnoj sceni — ništa. Čak i jedna Nemačka koja je ekonomski džin u svetskoj ekonomiji ne može da se poredi sa Kinom, Rusijom, Indijom ili SAD, a kamoli Španija, Slovačka ili Poljska. Optimista sam ne samo zato što vrednosno, ideološki podržavam takav način uređivanja odnosa u državi i među državama kao u EU, nego i zbog toga što je to jednostavna logika: 27 je više nego jedan“, ističe Dragojlovićeva.

Šta sprema Evropi Trampov bivši savetnik

Ocenjujući kako će se borba dva koncepta EU odraziti na izbore za Evropski parlament 2019, Dragojlovićeva kaže da će se Unija definitivno promeniti, ali je teško predvideti kako i ko će joj biti saveznici.

„Kriza je ne samo ekonomska i kriza evra, to je i kriza identiteta, zatim kriza liberalizma kao koncepta, kriza i liderstva i u Evropi i u svetu. Sve to sada treba prevazići, ali ja sam optimista, zato što istorija Evropske unije jeste istorija pametnih odgovora na krize“, smatra ona.

Prema nekih prognozama, Evropa će zaokrenuti udesno i ojačati redove populista. Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini predlaže osnivanje Lige koja bi okupila partije koje misle slično u Evropi, a bivši ideolog kampanje američkog predsednika Donalda Trampa Stiv Benon osniva u Briselu Pokret s ciljem da promoviše populističke ideje u Evropi.

Međutim, po mišljenju Samardžića, za krizu EU nisu krivi ni desničari ni populisti, nego sistem. „Monetarna unija je nakrivo nasađena. To je sistemska pogreška iznutra, a establišment u Briselu je to sledio. Ta zgrada se urušila sama po sebi. Nove snage su neka vrsta alternative, ali to nije onaj populizam kakav mi znamo. To su floskule gubitničke strane koja je je kriva za neuspeh. Oni samo imaju drugi koncept“, objašnjava profesor, dodajući da je reč o De Golovoj ideji Evrope nacija koja „nije antievropska, nego druga evropska priča“.

Zasad je, nastavlja Samardžić, teško reći šta tačno oni nude, ali izvesno je da se EU više neće širiti. „Kod njih je jasno sledeće: ne ruši se Unija, pravi se neka vrsta Evrope nacija. Oni kažu da treba redukovati nadležnosti na ono što je potrebno — zajedničko tržište, trgovinska politika. To treba zadržati, a ovo ostalo vratiti državama-članicama“, smatra naš sagovornik.

Na pitanje kako vidi što je opravdanje za projekat Stiva Benona u Briselu da se suprostavi Džordžu Sorošu, te tako dobijamo sudar dveju američkih priča u Evropi, Nataša Dragojlović konstatuje da se verovatno traga za alternativama, ali da demokratija trpi pojavu različitih političkih opcija. Ocenjuje da izbori imaju smisla, ukoliko se u toku kampanje bude vodila ozbiljna debata o daljim pravcima razvoja Unije.

„Važno je reći da nijedno od tih političkih opcija ne zagovara raspad EU, nego samo njenu reformu. Što se tiče kritičara Unije i u Srbiji, i u njoj samoj, to su ljudi koji Evropskoj uniji najbolje misle. Oni koji tvrde da je sa njom danas sve u redu, ili nešto ne žele da vide, ili su zlonamerni. Sve se menja, mnoge stvari nisu u redu, previše je presedana, previše kršenja međunarodnog prava i to malim zemljama, kao što je naša, zaista ne odgovara“, zaključuje Nataša Dragojlović.

Tanja Trikić (Sputnik)

Check Also

VUČIĆ UPOZORAVA: Amerika pokušava opasne stvari! Ako Kosovo uđe u Interpol, desiće se dve stvari

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je danas predsednika Austrije Aleksandera van der Belena da zvanični …