Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Čini se da na pozornici svetskog političkog pozorišta, kojeg Zapad vrlo uspešno pretvara u teatar apsurda, dolazi trenutak kada glumci odbacuju svoje prilično surove maske.
Sve je postalo očigledno nakon svedočenja bivšeg direktora CIA, Majka Pompea , koji se priprema da preuzeti mesto državnog sekretara SAD.
Majk Pompeo veruje da je prošlo vreme „mekane politike“ SAD prema Rusiji. Očigledno to moramo shvatiti tako da će Vašington sada u odnosu prema Rusiji poduzeti najstrože mere.
Zbog tih strašnih izjava o Rusiji su se mnogi zabrinuli, jer izjava Pompea znači da sada nećemo gledati samo u Siriju, nego na celi svet.
U međuvremenu, Vašngton, koji uživa u svom sramotnom napadu na Siriju, pokušava uveriti sebe i svoje saveznike u veliku pobedu.
– Pobeda je stvarno bila „veličanstvena – takva da ruski protivvazdušni sistemi nisu ni bili uključeni, a sve je odradila sirijska obrana koja je sa sovetskom tehnologijom od pre 30 godina, iako nadograđenom, presrela više od 70 odsto „pametnih“ i skupih projektila, kojima se na tviteru hvalio američki predsednik Donald Tramp.
Nije čak ni problem što su psiholozi širom sveta upalili alarm zbog stanja Donalda Trumpa kod kojeg je primetna sve veća tinejdžerska okrutnost, koja dovodi do zločina koji su posledica prekomernog igranja igara na računaru.
Prilično je zabrinjavajuće da je u takvom stanju čovek koji je glavni komandant najveće vojske na svetu i koji želi da očuva i ojača američku globalnu hegemoniju.
Jedina stvar koja smiruje jest briga za američke „pametne“ projektile koji koštaju skoro dva miliona dolara i iznad svakog objekta osete „ruski duh“. Preciznost im je ista kao i Trampovo hvalisanje na tviteru.
Kao što sami za sebe kažu, Amerikanci su „izuzetna nacija“, stoga nema smisla s njima izravno kontaktirati, što razumiju i u Vašingtonu.
Mediji su objavili informacije da je Tramp hteo bombardovati čak i ruske i iranske ciljeve, ali ga njegov ministar obrane uspeo od toga odvratiti.
Ipak, to nije bio bilo ko, nego DŽjems Matis, koji je dobio nadimak „ludi pas“ kada je rekao „da je zabavno pucati na tuđe momke„.
Ispada da „ludi pas“ ipak nije tako „besan“ i da dva puta promisli pre nekog ugrize.
Ali kako se onda boriti protiv Rusije? Kako zameniti „mekanu politiku“ s nečim drugim? Uostalom, Rusija nije ni Miloševićeva „Jugoslavija“, ni Libija, niti može biti Irak ili Sirija.
Ovde se moramo vratiti na početak.
Naime, Majk Pompeo je izneo genijalnu ideju. Naime, nove sankcije protiv Moskve, proterivanje diplomata, jačanje nuklearne sile američke vojske, sve je to dobro, ali nije dovoljno.
Novi prvi čovek Stejt Departmenta je predložio da SAD „naoružavaju hrabre mladiće koji se opiru ruskom ekspanzionizmu u Ukrajini i Gruziji“.
Pompeo može biti opasan, ali je kao direktor CIA dobro upoznao Ruse i kako se bore.
Ipak, pogledajmo njegovu izjavu o Rusiji koju je 11. aprila dao u izlaganju pred američkim Kongresom.
– Rusija i dalje deluje agresivno, što joj je omogućeno godinama naše mekane politike prema agresiji. To je sada gotovo. Popis akcija ove administracije jeste da Vladimir Putin plati cenu. Obnavljamo našu ionako jaku vojsku i jačamo svoje nuklearno zastrašivanje.
Nametnuli smo teške sankcije i proterali više ruskih diplomata i obaveštajaca iz SAD nego u bilo koje vreme od kraja Hladnog rata. Naoružavamo hrabre mlade ljude i žene koji se opiru ruskom ekspanzionizmu u Ukrajini i Gruziji. Ovaj popis je dužii i siguran sam da ću imati priliku da ga proširim.
Akcije ove administracije jasno pokazuju da je strategija nacionalne sigurnosti predsednika Trampa s pravom prepoznala Rusiju kao opasnost za našu zemlju. Naši diplomatski napori s Rusijom biće veliki izazov, ali se, kao i sve prijašnje konfrontacije s Moskvom, moraju nastaviti – rekao je Pompeo.
Po njemu je mali vojni kontingent u Siriji radikalno promenio situaciju na terenu u kratkom vremenu. Naravno, žrtve su bili Kurdi.
Dakle, s obzirom na to da Majk Pompeo zna političku cenu koja se plaća za slanje mladih Amerikanaca u klaonicu, setio se da postoje Ukrajina i Gruzija. Posao više nego lagan. Odabrati ih dovoljno, gurnuti im američko oružje u ruke i pustiti ih da se bore protiv Rusa. Osim toga, ovo je i unosno, jer će to oružje platiti njihove vlade.
Iako su na ovu izjavu gruzijske i ukrajinske vlasti trebalo da protestvuju i zapitaju Vašington koliko ćete momaka iz njihovih zemalja koristiti kao topovsko meso, Tbilisi i Kijev su reagovali potpuno drugačije.
Predstavnik parlamentarne većine Gruzije Zviad Kvachantiradze je istakao da se „Tbilisi raduje američkoj strateškoj politici prema Gruziji“.
– Ova izjava ukazuje na to da američka strateška politika prema Gruziji ostaje nepromenjena i moramo se radovati tome. Mislim da je sve već unapred dogovoreno između naših zemalja. Naši odnosi su regulisani kroz niz obvezujućih dokumenata, uključujući najvažniji, Povelju o strateškom partnerstvu. Mislim da smo u odnosima s SAD na dobrom putu – rekao je Zviad Kvachantiradze.
Ljudi u Gruziji i Ukrajini moraju da shvate da su za Pompea obično topovsko meso koje će puniti kovčege na kojima neće biti američke zastave.
Takvi političari te dvije zemlje guraju u ponor, a politička farsa koju igra vladajuća elita Zapada može da završi ne samo krvavom tragedijom, već globalnom katastrofom.
Danas, ko je imalo iskren i otvoren, progovoriće o degradaciji zapadne političke elite. Naravno, u tu grupu ne spadaju plaćenici režimskih medija. Jasno je da korumpirani političari nemaju pojma što Vašington pokušava učiniti.
Sjedinjene Države sve više počinju da nalikuju na dinosaura, čiju divovsku snagu mišića prati sićušan mozak.
Kada bi SAD imale barem minimalnu sposobnost analiziranja, davno bi u Vašingtonu shvatili da je vojni pritisak na ruski narod, koji danas vođu pronašao u Vladimiru Putinu, besmislen i krajnje opasan posao, prvenstveno za Zapad.
Rusiju se može pritiskati do određene granice, ali ne i na neodređeno vreme i što je više pritišću, nailaziće na veći otpor. Ako krene u suprotnom smeru, kretaće se gazeći sve što joj je na putu. Barem je tako bilo u ranijim ratnim pohodima na Rusiju.
Stoga se Pompeo i ogradio. Mladi i hrabri mladići i devojke Gruzije i Ukrajine će se boriti protiv Rusije, a ako dođe do kontranapada reći će da je to bila odluka Kijeva i Tbilisija.
Svi pokušaji vređanja i ponižavanja Rusije samo konsolidiraju i ujedinjuju ruski narod. Pa što onda Zapad želi?
U svojoj želji da zauzme ogromna prostranstva Rusije je na kraju upalio alarm. Nema sumnje da Zapad ne može da učiniti ništa, kao što je već bio pod Napoleonom i Hitlerom.
Da sve bude još strašnije, tim slavnim pobedama su dali doprinos i Ukrajinci i Gruzijci, koji su u delovima te dve zemlje tiha većina koja nema pravo glasa.
I sada ih Majk Pompeo, uz radikalne nacionaliste i neonaciste, pokušava naoružati i gurnuti protiv Rusije.
Ukrajinci i Gruzijci su često bili mali pioni u velikoj igri. Čak i ako političke „elite“ ove dve zemlje ne mare za njihove živote, ipak bi se trebalo nadati da sinovi i kćeri Ukrajine i Gruzije neće biti topovsko meso Majka Pompea u američkom ratu protiv Rusije, koji je, iako ne službeno, već objavljen.
(logično.com)
