SPREMA SE VELIKI SVETSKI POTRES: DOLARA POČINjE DA SE OSLOBAĐA ČAK I VELIKA BRITANIJA..

Udeo dolara u valutnim rezervama u svetu pao je najniži nivu u 21. veku.

U udeo američkih državnih obveznica u centralnim bankama drugih zemalja – na najniži nivo u istoriji.

Ni jedno ni drugo za Amerikance nije preterano iznenađenje, jer je svet zahvatila dedolarizacija, ali jeste to što jenjihov glavni saveznik, Velika Britanija, među rekorderima po rasprodaji obveznica državnog duga SAD.

Sada je udeo dolara u deviznim rezervama drugih država spao ne 61,7 odsto. Tim povodom je Evropska centralna objavila:

„Dolar je još uvek glavna svetska rezervna valuta, ali njegovo liderstvo uveliko posrće!“.

Udeo dolara u rezervama centralnih banaka po svetu smanjio se u odnosu na 2008-mu za sedam odsto.

Tokom prošle godine svoje dolare su najintenzivnije rasprodavale: Argentina, Kina, Honkong, Indija, Indonezija, Tajland i Turska.

Zajedno su se oslobodile bezmalo 200 milijardi dolara državnog duga SAD.

Vodeći turski list „Sabah“ objavio je da je Ankara faktirčki rasprodala sve obveznice američke države koje je držala.

Potpuno nova pojava je `bekstvo` saveznika SAD od dolara.

Velika Britanija je tokom aprila 2019-te prodala 16,3 milijarde dolara državnog duga SAD.

Ne zaostaje mnogo ni Japan koji je u istom mesecu prodao 11,07 milijardi dolara.

Kina je najveći držalac američkog duga sa 1,1 trilion dolara. Međutim, za poslednjnih 11,5 meseci oslobodila se 60 milijardi dolara. Samo u aprilu je prodala obveznica vlade u Vašingtonu u vrednosti 20 milijardi dolara.

Među finansijskim ekspertima u svetu množe se prognoze da bi se peking oslobodio većeg dela američkog duga i izašao iz kruga najvećih kreditora SAD da  to realno ne bi izazvalo obezvređivanje samog američkog duga, a to znači – i kineskog dela.

Američka novinska agencija Bloomberg procenjuje da Peking može – da bi zaštitio svoj juan – u bilo kom momentu krenuti u rasprodaju novih desetina milijardi dolara.

Centralna banka Rusije je 2000-te u američkim državnim obveznicama držala 176 milijardi dolara. A poslednjih godina je tu sumu svela na $12,13 milijardi.

Tokom 2018-te su centralne banke po svetu svoje rezerve zlata povećale za 651 tonu. Najviše nakon 1971-ve.

Bezmalo polovinu tog zlata kupila je Centralna banka Rusije koja više ne želi da kreditira SAD.

Drugi veliki kupac zlata je Kina koja ga već ima 1853 tone, u vrednosti 76 milijarde dolara.

I za Moskvu i za Peking je zlato zaštita i od američkog pritiska i od mogućeg defolta SAD.