Srbija je u „Šumadiji“ dobila sredstvo odvraćanja, koje može da odbrani našu zemlju! (VIDEO)

 Ako nekome padne na pamet suluda ideja da nekoj drugoj zemlji dâ vazdušni prostor da se gađa Srbija, imamo raketu koja može da odgovori po vitalnim ciljevima oko Srbije, koja može da dosegne sve velike gradove oko nas, kaže za Sputnjik vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski.

Sumirajući utiske posle upravo završene najveće svetske izložbe naoružanja u Abu Dabiju, novinar koji decenijama prati razvoj vojne tehnologije, Miroslav Lazanski, za Sputnjik ističe da se Srbiji dogodio veliki kam-bek. Naša država je najjača u jugoistočnoj Evropi po vojnoj proizvodnji, kaže sagovornik Sputnjika.

„Imamo paletu proizvoda od pištolja, pešadijske i streljačke municije, do bespilotnog helikoptera, lakih aviona, oklopnih vozila i artiljerije.

Jednom rečju, ovo je veliki povratak srpske vojne industrije posle 1999. godine i svega što nam je NATO priredio bombardujući SR Jugoslaviju“, kaže Lazanski.

Pored bespilotnog helikoptera „Stršljen“ i oklopnih borbenih vozila „Miloš“ i „Lazar 3“, najveću pažnju budućih kupaca privukla je „Šumadija“. Reč je o raketi zemlja-zemlja, čiji je domet čak 300 kilometara.

Ona je nešto što je Srbiji nedostajalo u smislu prevencije, odvraćanja svih zemlja oko naše da učestvuju u eventualnoj agresiji na Srbiju, kaže naš sagovornik.

„Tokom bombardovanja NATO-a nismo imali sredstvo odvraćanja, sad imamo raketu koja može da dosegne i velike gradove oko Srbije.

Pa sad gospodo — u eventualnom sukobu, a ne daj bože da do njega dođe, to niko ne želi — ako nekome padne na pamet suluda ideja da nekoj drugoj zemlji dâ vazdušni prostor da se gađa Srbija, imamo raketu koja može da odgovori po vitalnim ciljevima u okolini Srbije. To je smisao ove rakete“, kaže Lazanski.

On dodaje da je najvažnije istaći da je reč o proizvodu domaće pameti, zajedničkom projektu državnog preduzeća „Jugoimport SDPR“ i privatne kompanije „Edepro“. Raketa je u jednom delu putanje navođena. Minimalni domet je 70 kilometara, a maksimalni tri stotine.

Treba dodati da se „Šumadija“ ispaljuje u vremenskim okolnostima od minus 30 do plus 50 stepeni celzijusa. Bojeva glava rakete teška je 200 kilograma, znači može da bude fragmentarnog tipa, ali i termobarična.

Dugačka je 8 metara i 24 centimetra, kalibra 400 milimetara, a lansira se iz kontejnera koji je dugačak skoro devet metara.

Jedna raketa teška je čak tonu i po, od čega samo motor teži 889 kilograma, kaže naš sagovornik i dodaje da je važno naglasiti da raketa može da bude spremna za lansiranje za samo 12 minuta.

„Šumadija“ je vođena, u prvom delu putanje je balistička, jer ide preko 80 kilometara u visinu, znate šta to znači, možda ide i 90 kilometara u visinu, praktično probija atmosferu, a onda u poslednjem delu putanje zapravo ima inercioni navigacioni sistem.

Vođena je, praktično kao neka vrsta planirajuće krstareće rakete u poslednjoj fazi leta“, objašnjava Lazanski.
Po svojim karakteristikama, „Šumadija“ može da parira samo kineskoj raketi WS-2.

Naš sagovornik kaže da je jasno da je naša raketa napravljena po uzoru na kinesku, ali da to ne treba da čudi, jer u suštini sve rakete liče jedna na drugu.
„Svi koriste postojeće znanje i sisteme, s tim što smo mi u ’Šumadiju‘ ugradili domaću pamet.

Stručnjaci kompanije ’Edepro, izuzetno obrazovani i vredni ljudi, napravili su nešto, iskreno da vam kažem, što ni prethodna, velika Jugoslavija nije mogla da napravi“, zaključuje Lazanski.

Pogledajte video:

(rs.sputniknews.com)