Srbija postaje tranzitna zemlja za ruski gas! Evo o čemu se radi, i šta se stvarno krije iza sastanka u Moskvi..

Sa najvišeg mesta stigla je potvrda onoga o čemu se u poslednje vreme sve glasnije spekulisalo — da se radi na uvezivanju Srbije i Balkana u gasovod „Turski tok“. Hoće li Vašington imati dovoljno manevarskog prostora za nove pritiske?

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je tokom posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića Moskvi izjavio da bi Srbija mogla da postane važna tranzitna zemlja za ruski gas i da se razrađuje mogućnost učešća Srbije u „Turskom toku“.

Isporuke ruskog prirodnog gasa Srbiji su ove godine povećane čak za četvrtinu i bile su veće od dve milijarde kubnih metara posle prošlogodišnjih 1,75 milijardi. Sa „Gaspromom“ je dogovoreno da nam u sledećoj godini isporuči 15 odsto više gasa nego ove. Rast srpske privrede očekivano je uslovio i veće potrebe za ruskim gasom.

I dok Balkan brine brigu kako da dopremi ruski gas, jer po najavama iz Rusije tranzit gasovodom kroz Ukrajinu odlazi u istoriju od kraja 2019, u EU se političari, podbodeni američkim interesom, i dalje prepucavaju oko toga da li su kupovinom ruskog gasa kapitulirali pred Rusijom.

Zato je projekat gasovoda „Južni tok“, koji je preko Balkana trebalo da doprema gas do zemalja EU, napušten tačno pre tri godine, praktično i pre nego što je njegova gradnja započeta u Srbiji.

Ali se za protekle tri godine na svetskoj i evropskoj političkoj sceni toliko toga promenilo da je bilo dovoljno za najavu da bi Srbija mogla da postane važna u tranzitu ruskog gasa i da se radi na njenom uvezivanju u projekat „Turski tok“.

Da je energetika bila jedna od prioritetnih sfera razgovora, kako je to Putin rekao, vidi se i po tome što je potpisan aneks međudržavnog sporazuma o isporukama prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju. Taj sporazum, donet oktobra 2012. godine, izmenjen je tako što sada omogućava da reeksportujemo ruski gas. Drugim rečima, ruski gas koji uvezemo a ne iskoristimo, moći ćemo da izvezemo. Inače, Rusija se obavezala da Srbiji isporučuje pet milijardi kubnih metara gasa godišnje u periodu od 2012. do 2021. godine.

Komentarišući najnovije najave, novinarka Jelica Putniković, čija je specijalnost energetski sektor, za Sputnjik podseća da je kada je otpala ideja o gradnji gasovoda „Južni tok“ Rusija planirala da gradi četiri cevi „Turskog toka“.

„Od gradnje u tom kapacitetu se odustalo zbog problema na relaciji Moskva–Ankara, ali sada je to rešeno i prva cev ’Turskog toka‘ se gradi ubrzano. Ja se nadam da će Rusija uskoro doneti odluku da gradi i drugu cev ’Turskog toka‘, a gas koji će njome ići zapravo je namenjen evropskim potrošačima, pre svega onima na Balkanu: Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji“, kaže Putniković za Sputnjik.

Prema njenim saznanjima, ideja koju su Rusi počeli da realizuju na Balkanu je da ne grade svoj gasovod koji će se zvati „Turski tok“, kako ne bi ugrožavali neka pravila Evropske unije, zbog čega je zvanično i spuštena rampa za „Južni tok“.

Ona podseća da su Rusi sa Srbijom, Bugarskom, Mađarskom, potpisali ugovore o mapi gasnih sistema.

„Mislim da će se tu ili graditi neki novi gasovod ili koristiti postojeće cevi. Ono što je jako bitno, Srbiji treba da se izgradi trasa koja će ići do Mađarske, što znači da ćemo mi biti tranzitna zemlja“, ističe Putniković. A na Bugarima je da sami nađu modalitet, kako će preko svoje zemlje da transportuju gas iz „Turskog toka“.

Ona, pritom, napominje da je projekat gasne interkonekcije između Bugarske i Srbije od Niša do Dimitrovgrada nezavisan od trase gasovoda koji bi se gradio za tranzit gasa „Turskim tokom“. Pitanje je, kaže, kako će Bugarska odlučiti, ali prema nekim informacijama, „Turski tok“ će u Srbiju ulaziti kod Zaječara kao što je bilo predviđeno i trasom „Južnog toka“.

Na pitanje šta za Srbiju znači mogućnost reeksporta ruskog gasa, Putnikovićeva podseća da smo mi trenutno gasovodnim sistemom povezani samo sa Mađarskom odakle dobijamo ruski gas, i sa Republikom Srpskom, odnosno BiH.

Ta mogućnost reeksporta je samo preduslov da sutra kada bude završena konekcija sa Bugarskom: Niš–Dimitrovgrad, kada bude završena gasna veza između Srbije i Rumunije do Arada, mi možemo da im isporučujemo gas koji smo kupili od „Gasproma“, objašnjava stručnjak za oblast energetike. Naravno, ako nam pretekne od uvezenog ruskog gasa, ili onog uskladištenog u Banatskom dvoru.

„To je u stvari i preduslov za mogućnost koji nam se sve više čini realnom da gasovod ’Turski tok‘ bude izgrađen preko Srbije i da mi onda imamo neke količine gasa za preprodaju, da budemo i trgovac tim energentom koji je sve bitniji za energetsku stabilnost Evrope, zaključila je Putnikovićeva.

Direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov napominje da za razliku od „Južnog toka“, druga linija „Turskog toka“ uopšte ne zahteva izgradnju nove infrastrukture u Bugarskoj i da Sofija neće biti protiv nje.

On podseća da u Bugarskoj, kao i u Rumuniji, postoje gasovodi preko kojih ruski gas sada stiže u Tursku koji će kada „Turski tok“ profunkcioniše ostati prazni. A to znači gubitak prihoda od tranzita i poreza, smanjenje radnih mesta, kaže ovaj analitičar.

„Bugarska je zainteresovana da zarađuje od tranzita gasa u Srbiji, BiH, Mađarskoj. U principu, Bugarska ima svu neophodnu infrastrukturu, treba samo da se izgraditi interkonektor prema Srbiji“, ističe Pravosudov za Sputnjik.

Naravno, napominje on, neophodna je infrastruktura u Srbiji i modernizacija postojeće, ali i dodaje da će sve to koštati manje nego u slučaju gasovoda „Južni tok“.

Pravosudov dodaje da će druga cev „Turskog toka“ svakako imati manji kapacitet nego što bi imao „Južni tok“, projektovan na 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

On na kraju kaže da se postavlja pitanje finansiranja radova, jer Evropska komisija, kako primećuje, nije baš oduševljena ruskim projektima.

Jedna opcija je da se Srbija, odnosno „Srbijagas“, obrate ruskim kompanijama, a druga je osnivanje projektne kompanije, po modelu „Severnog toka“.

On ne sumnja da će i u ovom slučaju Vašington pritiskati Sofiju. Uostalom, tako je bilo i u slučaju „Južnog toka“, dok Bugarska na kraju nije odustala i preuzela ulogu dežurnog krivca.

Ruski analitičar ipak smatra da se u ovom slučaju ne radi o globalnom projektu, pa i da nema velikog prostora za pritisak.

(rs.sputniknews.com)