Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ozbilljno falsifikovanje istorije – ovako bi se u najkraćem mogli nazvati radovi na Crkvi svetog Nikole u Novom Brdu staroj više od šest vekova koje su kosovske vlasti „prekrstile“ u katoličku.
Što je još gore, prošle godine su na njoj otpočeli radove na sanaciji, uz podršku Nemačke koja je izdvojila novac za taj projekat. Međutim, veliko je pitanje da li su Nemci uopšte raspolagali pravim podacima i dokumentacijom u vezi sa ovim lokalitetom, ili su im oni podvaljeni od strane prištinskih vlasti predvođenje kosovskim premijerom Hašima Tačija.
Dr Marko Popović, koautor monografije „Crkva svetog Nikole – katedrala grada Novog Brda“, koji se ovim lokalitetom bavio i u teoriji i u praksi za „Blic“ kaže zvanične insitucije moraju da regujeu i pokušaju da spreči ovaj pokušaj da se prevoslavna crva, spornim radnjama, prevede u katoličku.
– Mi naučnici smo pokrenuli mašineriju da se obelodani šta je zapravo ta crkva i da se spreči falsifikovanje. U svakom slučaju, ovo je još jedan pokušaj Albanaca da se negira postojanje srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji i da se svojata. Drugim rečima, Haradinaj je bezočno slagao nemačkog ambasadora – rekao je Popović ranije.
Reč je o dragocenoj građevini u koju je upisana istorija koja seže do 14. veka, koja dominira Novim Brdom na Kosovu, najvećim srpskim srednjovekovnim gradom. Inače, čitavo naselje Novo Brdo puno je srpskih crkava, kao i utvrđenja koja su u srednjem veku izgradili Srbi u 14. veku.
Popović kaže da je Crkva Svetog Nikole dragocena i kao primer kako su se na samo jednom objektu „menjale vere“, pa je od pravoslavne crkve na KiM, koja je najverovatnije zadužbina kralja Vukašina, pod uticajem Turaka ona „preobraćena“ u džamiju, da bi danas u 21. veku i zahvaljujući prištinskim vlastima postala katolička bazilika.
Da li će neko moći bilo šta da uradi kako bi ovo prepravljanje pravoslavnog objekta sprečilo, ili bar stopiralo dok ne dođe do razjašnjanja, ozbiljno je pitanje, s obzirom da je na toj lokaciji već napravljeno gradilište a čak su, prema rečima dr Popovića, „podigli nekakve stubove mimo podataka sa istraživačkih radova“.
– Prepravljaju ostatke Crkve svetog Nikole kao da je reč o trobrodnoj katoličkoj bazilici. Neki konzervatorski radovi su već izvedeni, ali sve to nema nikakve veze sa stvarnim stanjem stvari – priča dr Popović za „Blic“.
Iako je, kako kaže, prema podacima u Novom Brdu zaista i postojala katolička crkva (Saška crkva), u ovom slučaju se ne radi o njoj jer se ona nalazila na obodu grada.
On je pojasnio da je crkva izgrađena oko 1370 godine. Najpre je bila omanja, ali kako je vreme prolazilo a građanska klasa jačala, jedan njen deo biva proširen, sa oltarom prema istoku.
– Dograđivana je sredstvima građana, kada oni stiču pravo i da grade grobnice. Po površini, bila je slična crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Čak je jedno vreme, osim što je bila pravoslavna katedrala, bila i povremeno sedište gračaničkog mitrolita – priča Popović.
Nakon toga, kaže, dolaze Turci 1466. i ovaj pravoslavni hram pretvaraju u džamiju sa minaretom.
Popović je pojasnio da se istraživanja i iskopavanja na lokalitetu gde se nalazila Crkva svetog Nikole dešavaju krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka.
– Ipak, ona su u nekom trenutku prekinuta i to zbog insistiranja tadašnjeg pokrajinskog komiteta, jer su tumačena kao „nacionalistička akcija“. Bila su očekivanja da će se nastaviti, ali to se nije desilo. Radovi su konzervirani, nakon čega lokacija ostaje zapuštena – objašnjava dr Popović, koji kaže da se u to uverio i 2015. godine kada je bio u Novom Brdu.
Međutim, tako će sve biti do prošle godine, kada prištinske vlasti, odnosno prištinski arheološki institut, na svoju ruku preuzima radove. Prema rečima dr Popovića, iako je pokušao da im sugeriše da to ne rade i da dokumentacija o crkvi postoji u Beogradu, nisu želeli da je vide.
– Tada su počeli sa prepravkom ostataka kao da je reč o ostacima katoličke bazilike. Pojma nemaju šta rade, podigli su nekakve stubove, mimo podataka sa istraživačkih radova, i najgore od svega je što je pravoslavna „prekrštena u katoličku crkvu. Na sve to, slagali su i Nemce koji su dali ogromne pare da se to rekonstruiše – priča Popović.
Prema njegovim rečima, posle 1999. godine do danas država Srbija nije uradila gotovo ništa za Novo Brdo.
– Pokušao sam da skrenem pažnju i Ministarstvu kulture, Zavodu za zaštitu spomenika, Kancelariji za KiM, ali niko se nije zainteresovao – priča on.
Kaže i da je knjiga čija je glavna tema Crkva svetog Nikole njegova inicijativa, da je rukopis ponudio Zavodu za zaštitu spomenika, i da je Ministarstvo kulture finansiralo.
– Svima sam je nakon toga dostavio, ali u Novom Brdu vidimo šta se dešava – ističe on.
Na sajtu kosovskog ministarstva kulture, omladine i sporta o Crkvi Svetog Nikole piše da je u pitanju objekat sa najvećim dimenzijama u Novom Brdu, za koju se smatra da je bila katolička katedrala. Spomenik, piše, pripada rimskom stilu.
