Srpska premijerka na TAJNOM SASTANKU BILDEBERG GRUPE I VLADARA SVETA IZ SENKE, a oni su još 2008. imali PLAN ZA SRBIJU…

Premijerka Ana Brnabić učestvuje na godišnjem sastanku Bilderberg grupe koji se održava od 7. do 10. juna u Torinu. To je prvi put da neko iz Srbije učestvuje na sastanku grupe koja se smatra svetskom vladom u senci i kojoj se pripisuju mnoge važne odluke koje su izmenile mapu svetske politike.

Na sastanku učestvuju predstavnici svega 23 zemlje, a srpska premijerka je među 130 ljudi koji će iza zatvorenih vrata razgovarati o temama među kojima je i liderstvo SAD-a, Rusija, populizam u Evropi…

Svi sastanci koji će se u ova tri dana dešavati u Torinu su apsolutno tajni, a učesnicima je zabranjeno da uopšte govore o bilo čemu što će se tamo dešavati. Medijima su vrata zatvorena.

Krojači svetske sudbine

Svake godine na konferenciji se okupi oko 100 najmoćnijih krojača svetske sudbine među kojima ima političara, pripadnika kraljevskih porodica, moćnika iz vojnoindustrijskog i bankarskog sektora, prvih ličnosti naftnih kompanija…

Sastanci se zakazuju jednom godišnje od 1954. godine sa ciljem negovanja odnosa između Evrope i Severne Amerike i prema informacijama koje su javnosti dostupne oko dve trećine učesnika dolazi iz Evrope, a ostatak iz Severne Amerike.

Kako je uopšte došlo do toga da i Srbija uđe u klub koji ove godine čini 23 zemlje?

Poziv premijerki Brnabić je uputio predsedavajući Upravljačkog komiteta Grupe Henri de Kastris, nekadašnji predsednik borda direktora multinacionalne osiguravajuće kompanije Aksa (Axa).

Preciznije, poziv joj je stigao baš nakon njenog izlaganja na sastanku grupe “Novi lideri za Evropu” na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Ona je tada govorila o tome da je Evropa potrebna Balkanu i da su evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana važne za budućnost regiona, da je Srbija duboko posvećena evropskim integracijama, kao i da „deli evropske vrednosti i ideju dugoročnog mira, prosperiteta i stabilnosti.

Inače, Ana Brnabić je član grupe „Novi lideri za Evropu“ od oktobra 2016. godine, a čine je mladi političari i donosioci odluka iz više evropskih zemalja.

Ipak, ovo nije prvi put da se u ovom tajnom i misterioznom kružoku govori o Srbiji.

Još u maju 2008. godine predloženo je da se Srbiji da „zeleno svetlo“ za ulazak u EU ukoliko se odrekne Kosova. Takođe je bilo reči i o tome šta Zapad može da uradi kako bi udaljio Rusiju i Srbiju, preneli su tada grčki mediji.

Posebna pravila za učesnike

 Inače, učesnici Bilderberške konferencije podležu posebnim pravilima, a najvažnije je takozvano Četam hausa, a što znači da imaju strogu obavezu ćutanja o sadržaju i razgovoru konferencije. Izvan zidina u kojima se konferencija održava, ne smeju da otkrivaju, komentarišu i bilo šta pričaju o samom događaju.

Zbog toga ovu grupu svake godine prate velike kontroverze, te se govori da su upravo oni prava svetska vlada u senci koja sve konce drži u svojim rukama. Zbog tajnosti kritikuju ih za netransparentnost, dok se organizatori i učesnici pravdaju da je retka prilika za otvorenu debatu o prilikama u svetu.

Jedino što je uspelo da „procuri“ u javnost je da je konferencija urađena kao okrugli sto, da se drže predavanja ili diskusije u trajanju od po 90 minuta. U pauzama je uobičajeno posluženje u bifeu, ali i vino koje mora da se plati.

Teme ovogodišnjeg sastanka su populizam u Evropi, izazovi nejednakosti, budućnost rada, veštačka inteligencija, Rusija, liderstvo SAD, Saudijska Arabija i Iran, svet post-istine…

Pored premijerke Brnabić kao učesnici sastanka najavljeni su i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, premijeri Holandije Mark Rute, Belgije Šarl Mišel i Estonije Juri Ratas, direktorka Uneska Ordi Azulaj, „Turner International“ Gerhard Ziler, kao i vodeći ljudi kompanija poput Fijata i Rajan Era.

Za šta je sve odgovoran Bilderberg klub

Ovom misterioznom klubu se pripisuju „zasluge“ za osnivanje EU, za NATO bombardovanje Srbije, ali i za izbor američkog predsednika Baraka Obame. Po nekim izvorima, na njihovim sastancima rođen je i evro.

Tvrdo jezgro ove grupe činili su Dejvid Rokfeler, koji je preminuo prošle godine i Henri Kisindžer, a ostatak članova se bira i poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno „ulagati“ u njih. Nijedan sastanak, od 1954, kada je klub osnovan, nije protekao bez poznatog američkog političara i diplomate Kisindžera.

Bilderberška grupa, inače, dobila je ime po hotelu Bilderberg u Holandiji u kojem je održžan prvi sastanak 1954. godine. Klub je tada osnovan zbog narastajućeg antiamerikanizma na inicijativu holandskog princa Bernara.

Džordž Menti, bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, otvoreno je govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957) kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi kreiran na sastancima Bilderberga. Srbija je bila tema i 1999. godine na skupu u Sintri kada je moderator rasprave bio Kisindžer, a prvi govornik Karl Bilt, nekadašnji visoki predstavnik EU u BiH.

Uspon Kine je bila galvna tema 2001. godine, a 2005. cena nafte, kada je traženo njeno drastično poskupljenje. Tada je Henri Kisindžer tražio cenu barela od 150 dolara, dok je cena bila samo 40. Ubrzo nakon sastanka cena nafte skočila je na 70 dolara, a 2008. godine nadomak tada projektovane cene.

Na skupu, koji je održan u SAD od 5. do 8. juna 2008. godine, okupilo se 225 vladara sveta, među kojima su bili Karl Bilt, Joška Fišer, Ričard Holbruk, Jap de Hop Shefer, Henri Kisindžer, Kondoliza Rajs, Dejvid Rokfeler, ali i Barak Obama.

Tada, ali i kasnije se govorilo da je upravo prisustvo tom sastanku Obamu lansirao na čelo SAD.