ŠTA JE POZADINA KRIZE– Svetske sile u bici za Makedoniju

Za Moskvu Makedonija ima jednu od najvažnijih uloga u ovladavanju Turskim tokom, a ako Zaev, američki favorit, dođe na vlast, ozbiljno bi ugrozio te planove.

To piše u analizi hrvatskog „Globusa“.

Ko god makar i površno poznaje prilike u Makedoniji, nije iznenađen postizbornom krizom koja je trese od poslednjih vanrednih izbora.

Bivša najmanja jugorepublika, smeštena na jednom od najvažnijih geostrateških pravaca između Bliskog istoka i evropskog tla, po svom etničkom sastavu i više je nego plodno tlo za destabilizaciju u eri zakuvavanja na širem evroazijskom prostoru.

Džoker je albanska manjina koja se teško može tako nazvati kad čini gotovo 30 odsto stanovništva, piše „Globus“.

Dogovor u Tirani

Poslednji prevremeni izbori progurani na mišiće Evropske unije i SAD-a rezultirali su minimalnom pobedom VMRO-DPMNE-a i dosadašnjeg premijera Nikole Gruevskog, dok je socijaldemokrata Zoran Zaev dobio dva odsto manje (49 prema 51 mestu u parlamentu).

Za formiranje Vlade ključne su albanske stranke s kojima je Gruevski dosad uspeo da koalira, ali ne i ovog puta. Albanci su se priklonili Zaevu, ali isprečio se predsednik Đorđe Ivanov odbijanjem sporazuma.

Ivanov, inače iz VMRO-DPMNE-a, pritom ne popušta pod pritiskom zapadne diplomatije. Dao je korpu i Federiki Mogerini, šefici EU diplomatije, a ne pada ni pred porukama zapadnih diplomata. Najkraće rečeno, predsednik tvrdi da se ne može formirati vlast čiji su postulati dogovoreni u trećoj državi – Albaniji, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame.

Albanske makedonske stranke taj su sporazum sa Zoranom Zaevom donele iz Tirane. On predviđa široku autonomiju albanskog življa, uvođenje dvojezičnosti na celom prostoru i u dogledno vreme verovatnu federalizaciju države.

Konzervativna struja VMRO-DPMNE-a, premijer Gruevski i predsednik Ivanov u tome vide opasnost od raspada države po etničkoj liniji.
Gruevski ima ponudu za Zaeva, ali ona isključuje sporazum iz Tirane.

Nudi mu koaliciju u kojoj Zaev treba da bude novi premijer, formiranje parlamentarne većine od makedonskih stranaka uz osiguranje svih prava koja se u okviru unitarne države Albancima mogu ponuditi. Druga je opcija nepovoljnija – Gruevski nudi i nove izbore: Ako si tako uveren u svoju opciju, izađimo ponovno na izbore – poručuje Zaevu.

U međuvremenu digla se kuka i motika. Gruevski je, čini se, uspeo da mobilizuje makedonsku javnost da je Zaev zbog želje za vlašću sklopio ugovor s crnim vragom u cilju komadovanja državom i u dogledno vreme stvaranja Velike Albanije. Njegove pristalice mašu transparentima „ne damo Makedoniju“.

Dotle i Zaev i njegovi albanski partneri tvrde da Gruevski naprosto ne želi da ode s vlasti i ne bira sredstva u zastrašivanju građana. Manipuliše javnošću tvrdeći da će se po slovu sporazuma iz Tirane menjati državna zastava i himna i da će Albanci dobiti više nego što im po ustavu pripada.

Favorit Zapada

„Te su laži pokušaj da se zaigra na podgrevanje nacionalne netrpeljivosti između Makedonaca i Albanaca, Albanaca i Srba, Turaka i Albanaca, Makedonaca i Srba. Smeta im naš dogovor sa strankama Besa i Alijansa za Albance“, poručuju iz SDSM-a Zorana Zaeva.

Četrdesetdvogodišnji Zoran Zaev favorit je Brisela i Vašingtona. Njegovu stranu drži cela zapadna diplomatija, a posebno američki veleposlanik u Skoplju Džes L. Bejli koga je Trampova administracija nasledila od Obamine. Pokušaji da ga instalira umesto Gruevskog traju već godinama.

Za to vreme Zaev je stalno na pola koraka iza Gruevskog. Uz diplomatsku potporu ide i finansiranje preko bezbrojnih nevladinih zadruga, što je pre nekoliko dana potvrdio i Džudikal Voč, poznata fondacija koja se bavi integritetom i transparentnošću američke politike.

U članku objavljenom na svojoj stranici Džudikal Voč zaključuje da je američka Vlada potiho potrošila milione dolara poreznih obveznika kako bi destabilizovala demokratski izabranu Vladu desnog centra u Skoplju. Američki veleposlanik Džes L. Bejli, zakulisno koristeći sredstva Soroševih organizacija, finansirao je Zaeva.

Reč je o eklatantnom kršenju Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, zaključuju. Od 2012. u tu svrhu izdvojeno je pet miliona dolara, dok je za period od 2016. do 2021. namenjeno još 12,5 miliona. Reč je o finansiranju takozvane Soroševe pešadije, brojnih levo orijentisanih zadruga koje tim sredstvima već dugo organizuju događanja naroda na makedonskim ulicama.

Džudikal Voč objašnjava da je Vlada Gruevskog jedna od najkonzervativnijih u Evropi s jednim od najnižih poreza i jasnom pro life politikom crvena krpa soroševskim strukturama.

Ljudi iz Džudikal Voča, očito je iz izveštavanja, razgovarali su s premijeru Gruevskom bliskim krugovima. Otud i procena da je makedonska vlast trn u oku zbog odluke o zatvaranju izbegličke rute preko svog teritorija. Po toj teoriji sva sila Soroševih plaćenika učestvuje u orkestraciji migracija preko Balkana, pa je makedonsko odlučno NE dodatni razlog za destabilizaciju Vlade i aktivno pomaganje druge strane.

Cilj još aktualne Vlade u Skoplju svakako je eliminisati veleposlanika Bejlija diskreditacijom u krugovima nove administracije predsednika Trampa.

Ako je tačna procena o podzemnom delovanju, podsticanju opozicije na destabilizaciju zemlje, to svakako nije ništa novo, a događa se u nizu zemalja istočne Evrope i Bliskog istoka, od pada Berlinskog zida do današnjih dana.

Najjasniji primer hidridnog rata s ciljem smenjivanja postojećeg i ustoličenja podobnijeg vođstva pre svih su Ukrajina i Sirija.

Evropska unija kao i obično sledi tu politiku. Na predsednika Ivanova već su pokušale da izvrše pritisak najviše evrobirokrate poput Federike Mogerini i Johanesa Hana, tražeći da prizna koaliciju Zorana Zaeva, ali zasad bez uspeha.

Ruska vizura

Šta je novo u makedonskim turbulencijama? U priču se ovoga puta na strani Gruevskog vrlo aktivno uključuje ruska diplomatija, te ruski internacionalni mediji na engleskom. „Sputnjik“, na primer, tvrdi kako je reč o klasičnom hibridnom ratu protiv Makedonije koji bi lako mogao prerasti u otvoreni rat.

Po njima, zapadne sile koriste albansku manjinu da na vlast u Skoplju dovedu poraženu opoziciju i ugroze temeljne ustavne principe Makedonije. Nameću rešenja spolja protivno volji birača. I na koncu, uništenje makedonske državnosti moglo bi dovesti do novog balkanskog rata – zaključuju ruski komentatori.

Putinova geostrategija računa s prijateljskom Vladom u Skoplju, a to je svakako Vlada Gruevskoga. Za Moskvu Makedonija ima jednu od najvažnijih uloga u ovladavanju južnim plinskim pravcem, takozvanim Turskim tokom, koji vodi do tržišta EU.

Od Turske, preko Grčke, Makedonije, Srbije do Mađarske, jedan je od strateških pravaca za ovladavanje tržištem plina u EU. Neprijateljska, američki instalirana vlada u Skoplju poput one Zorana Zaeva ozbiljno bi ugrozila planove i stoga je ruska diplomatija izričito protiv makedonsko-albanske koalicije.

Dok Rusi poruke šalju u celofanu, srpski nacionalistički krugovi ne štede reči. Federiku Mogerini izviždali su u parlamentu, a potporu koju Zaevu daju zapadni krugovi nazivaju početkom projekta stvaranja velike Albanije. Status Kosova je prva stanica, druga je komadovanje Makedonijom, a treća komadovanje Crnom Gorom.

Projekat je u celosti rat EU/NATO na čelu sa Sedinjenim Američkim Državama protiv pravoslavnog sveta na čelu s Rusijom s posledicom novog sukoba na Balkanu. Po njima, sporazum Zaev – albanske stranke predviđa čak da Srbija bude anatemisana zbog genocida nad Albancima između dva svetska rata.

S razvijenog Zapada poslednjih meseci stižu poruke koje ih svakako neće razuveriti. Sve su češći takozvani analitički tekstovi o potrebi novog preslaganja u regiji, na primer o stvaranju Velike Albanije, Velike Srbije i Velike Hrvatske.

Poznati američki senator Dana Rohrabačer nedavno je dolio ulje na vatru izjavom kako je Makedonija umetna država, što je dovelo do oštrih reakcija službenog Skoplja.

Šta žele Kinezi

Ali, nisu zapadni i ruski blok jedini zainteresovani za pitanje ko će biti na vlasti u Makedoniji. Situaciju iz prikrajka pažljivo posmatraju kineska diplomatija i tajne službe. Peking u okviru svojih planova o obnovi Puta svile već godinama sarađuje s vladom Nikole Gruevskog.

Makedonija je na listi šesnaest evropskih zemalja važnih za planirane prometne koridore, a drže je lakšom pregovaračkom metom, jer nije u EU.

Kina Makedoniju (i Srbiju) povezuje s grčkom lukom Pirej koju su preuzeli i vrlo brzo doveli do rekordnog povećanja kontejnerskog prometa. U planu im je železnički pravac od Pireja, preko Makedonije i Srbije, do Budimpešte. Nije slučajno što kineske železnice već godinama sarađuju s makedonskim železnicama.

Partner Kinezima su Rusi. Njihov uticaj u pravoslavnom svetu treba biti svojevrsni ubrzivač projekta uticajem na vlade u Skoplju i Beogradu. Peking i Moskva zajednički računaju na isti koridor zbog čega na vlasti u Skoplju žele videti prijateljsku opciju Nikole Gruevskog.

Zato će verovatno dok traje kriza emitovati poruke da Makedoncima nude mir i prosperitet za razliku od Zapada čiji je cilj razbiti Makedoniju i stvoriti veliku Albaniju.

Zbog svih tih visokoprofilnih interesa u Makedoniji je sve moguće. Potencijalni sukob lako bi se mogao proširiti na pola Balkana i uključiti Albaniju, Kosovo, Srbiju, Crnu Goru, pa čak i Grčku i Bugarsku. I Hrvatsku na albanskoj, NATO-ovoj strani.

(Globus/Jutarnji list)