Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Znamo da se za smrt kaže da je jedini siguran posao, ali neki su se u tom poslu izgleda zaneli.Jedna „obična“ priča u Srbiji: mlada devojka koja je izgubila oca, roditelja sa kojim je živela, dolazi da zakaže sahranu. Zakup grobnog mesta, dakle samo ta „rupa“ – 57.000 dinara (na 10 godina).
Ostala oprema u koju spadaju krst, kovčeg, žito, čitulje – još pedesetak hiljada, plus ručak nakon sahrane – 400 evra!Kad malo bolje razmislite, u Srbiji više ne može lako ni da se umre, a ni jeftino.
No njena šokantna priča tu je tek počela:
– Tokom ugovaranja sahrane sa zaposlenima na groblju kroz razgovor se provukla mogućnost da ako se malo više odreši kesa, vaši mama, tata, brat mogu biti sahranjeni na parceli koja je bliže kapiji. Da ne morate da pešačite – priča nam ona.
– Mrtva ladna, bez trunke stida i srama, upravnica groblja ponudila mi je da sahranim tatu na prvoj parceli, tik uz kapiju, ali taj luksuz nepešačenja morala bih dodatno da platim. Njoj lično, podrazumeva se i to iznos od oko 1.000 evra – otkriva nam ona.
Kad se uleti s parama, „to mesto se sredi očas posla“ – kazala joj je upravnica groblja!Ali to nije sve.
Kada platite sve račune, groblje i grobari dužni su da održavaju humku narednih 40 dana. Međutim, onog trenutka kada im iskeširate sve, više im nista bitni, tvrdi naša sagovornica.
– Znam to, jer sam se desetak dana nakon tatine sahrane susrela sa još jednim problemom. Kiša je učinila svoje, zemlja se spustila i bukvalno je bilo dovoljno da upotrebim lopatu dva puta i pipnem kovčeg.
Usledio je šok. Skamenila sam se. Potražila sam grobare koji bi sredili humku, a onda bum. Još veće zaprepašćenje.
Opet upravnica i opet njene „fiks ideje“. Igrajući igrice u svojoj kancelariji, nije me ni pogledala, a na moj plač i molbu da se to sredi što pre kratko mi je odgovorila:
„Ne možemo da utičemo na vremenske nepogode, biće za koji dan“:
Kada je naša sagovornica zapretila novinarima, u roku od pet minuta celu parcelu preplavili su grobari sa lopatama i kolicima i sredili sve grobove koji su upali ili plivali u vodi.
Ako zanemarimo da ovi ljudi na smrt gledaju kao na unosan biznis, a na vas kao na štos love, javlja se novi problem.
Za više novca nude vam nova grobna mesta, ali njih nema… Naime, ako je verovati upozorenjima pogrebnih preduzeća, u Srbiji nedostaje veliki broj grobnih mesta i više nećemo imati gde da se sahranjujemo.
Rešenje je kako kažu, hitna izrada novih.
Onda se zapitamo… Da li je to razlog zbog kojeg zaposleni na grobljima pikiraju zbunjene i tužne face rodbine dok se pokojnik još nije ni ohladio?
Setite se primera porodice iz Subotice čiji je otac sahranjen na njivi!
Večna kuća iskopana je u njivi, na kukuruzištu, gde su se još uvek nalazile čutke i ostaci kukuruza!
Porodica je sve dogovorila sa JKP „Pogrebno“, ali onda je usledio šok!Znamo da se za smrt kaže da je jedini siguran posao, ali neki su se u tom poslu izgleda zaneli.
(Espreso.rs)
