Šta krije plan da pravoslavna četvorka bude „zid odbrane“ Evrope?

500

Teško je zaustaviti prodor Turske na Balkan, jer ima i imala je uticaj zbog muslimanskog stanovništva, tradicionalnih veza, svog istorijskog nasleđa.

Nema ni načina kako bi bio sprečen geopolitički uticaj Rusije u Srednjoj i Zapadnoj Evropi kroz homogenizaciju balkanskih zemalja.

„Mi smo četiri zemlje (Rumunija, Bugarska, Srbija, Grčka) koje čine Zapadni Balkan, koji bi podjednako mogao da bude kapija za ulaz u EU, kao i za izlaz iz EU, ili zid koji brani EU. Delimo isti interes, i strateški i ekonomski, ali i, kao dobar sused, da Srbija postane zemlja članica EU“, rekao je na zajedničkoj konferenciji sa Aleksandrom Vučićem, Bojkom Borisovim i Aleksisom Ciprasom rumunski premijer Mihaij Tudose.

Pusto tursko

Pa to je vazalna psihologija u politici istočnoevropskih zemalja, naglašava Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative, koja nije primetna samo u Rumuniji nego i u mnogim drugim slučajevima.

„Srbija ima vrlo rđava istorijska iskustva kako je prolazila kad je predstavljala nekakv zid Zapadnoj Evropi, a protiv prodora sa Bliskog istoka. Čini mi se da srpska iskustva dele i Bugarska i Grčka i da zbog toga ne treba da budemo preterano oduševljeni tim predlogom koji je došao iz Bukurešta“, podseća Proroković za Sputnjik.

Prema mišljenju tog analitičara, predlog iz Rumunije nema za cilj branu Turskoj ili Rusiji, već je pre svega povezan sa migrantskom krizom. Međutim, migrantska kriza se rešava na drugi način, ukazuje Proroković, pa treba upotrebljavati druge instrumente i druga sredstva, a Srbiji uloga nekakve vojne krajine koja će čuvati Zapadnu Evropu od migranata sa Bliskog istoka ne bi preterano nešto dobro donela.

„Turska je ključna zemlja trenutno u zaustavljanju migranata i posle sporazuma između Ankare i Berlina vidimo da nešto na terenu funkcioniše. To je svakako način da se migrantska kriza i u budućnosti rešava ne samo u dogovoru evropskih država sa Turskom, nego i kroz stabilizaciju Sirije, Libije, Tunisa i pomoć koju bi uputili u svakom pogledu Egiptu i Alžiru“, konstatuje Proroković.

Na taj način se rešava migrantska kriza, rezonuje on, ali istovremeno i izbegava sudbina vojne krajine.

Vizantija da, alat ne

„U geopolitičkom pogledu posmatrano, teško je zaustaviti prodor Turske na Balkan. Prosto, Turska ovde ima i imala je uticaj i zbog muslimanskog stanovništva, zbog tradicionalnih veza, zbog svog istorijskog nasleđa. A kad govorimo o Rusiji, tu mnogo veću ulogu igraju Ukrajina i Poljska nego balkanske zemlje. Ne vidim način kako bi bio sprečen geopolitički uticaj Rusije u Srednjoj i Zapadnoj Evropi kroz homogenizaciju balkanskih zemalja“, pojašnjava Proroković.

Zbog svega toga je, podvlači on, predlog pre svega vezan za migrantsku krizu jer to je dominantno pitanje u unutrašnjoj politici evropskih zemalja poslednje dve godine.

„Rumuniju, Bugarsku, Srbiju i Grčku vezuje niz stvari, od geografije, preko zajedničkog vizantijskog nasleđa, jedne religije, do mnogo toga što se tiče proživljene istorije. Dakle, te četiri zemlje imaju razloga da se čvršće integrišu, ali toj integraciji treba dati sasvim novi sadržaj“, smatra Proroković.

Moramo, predlaže on, govoriti o približavanju spoljnih politika, unapređenju ekonomskih odnosa, zajedničkom razvoju, zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Onda bi se mi mogli nazvati nekom novom ’Višegradskom grupom‘. Ovako, u ovom kontekstu posmatrano, plašim se da možemo biti samo instrument u rukama EU i NATO-a“, tvrdi Proroković.

Dakle, pokušaj da se približe četiri pravoslavne balkanske zemlje treba podržati, zaključuje on, treba ga ohrabriti, ali istovremeno treba i podvući da je toj integraciji potreban novi institucionalni okvir i nov politički zamah, nove ideje, kako bi ona profunkcionisala.

rs.sputniknews.com