ŠTA SE KRIJE IZA BREGZITA: Sva je prilika da će iz ovog haosa, na scenu stupiti novi rijaliti igrač, koji će zombiranoj svetskoj javnosti biti predstavljen kao spasitelj!

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Ovo sve što nam se događa, sve što ovih dana obuzima pažnju sveta, izgleda da je jedan veliki globalni rijaliti program, i vrlo je teško danas proceniti šta „produkcija“ ima u planu za Evropu i svet.

Izlazak Velike Britanije iz EU izazvao je različite reakcije – od ideje da je BREGZIT jedan masovni otpor Novom svetskom poretku i mračnoj eliti koja vlada svetom, do apokalipitčnih vizija smaka sveta kakvog poznajemo, od zavereničkih teorija o novoj superkontrolisanoj zajednici naroda, preko ideje da je „bregzit“ samo spin koji pomaže londonskim bankarima da svet lakše ucenjuju, do sasvim lapidarnog objašnjenja Čede Jovanovića koje je ispostavio na „Tviteru“ – da su svi koji se raduju „bregzitu“ ni manje ni više nego ološi, i da je „bregzit“ u stvari najveći dokaz da je Evropa velika. Ali, i da demokratija važi samo za one koji se sa njim slažu.

Razumeti šta nam rade, razlučiti motive i ciljeve u igri koja neprestano, kao u onom starom vicu, izgleda kao onaj koji daje migavac desno, a skreće ulevo, prilično je teško i zahteva dosta čitanja, s obzirom na neverovatnu količinu dezinformacija koje se serviraju na internetu i u medijima.

Jedno je sasvim izvesno – ovo što se događa u globalnom rijalitiju, bez sumnje je deo one stare taktike – izazivanje problema, pravljenje haosa, zatim reakcija i na kraju – rešenje. Sva je prilika da će iz ovog haosa, kao i uvek do sada, na scenu stupiti novi rijaliti igrač koji će zombiranoj svetskoj javnosti biti predstavljen kao spasitelj, i za taj uvid nije potrebno ništa više od letimičnog pregleda naslova u novinama.

Zanimljivo je, međutim, da je nekako glavnu reč ovih dana ponovo uzeo Đerđ Soroš, koji je objasnio svetu da je za drmanje kaveza u Evropi kriva Angela Merkel, zbog nenormalne popustljivosti na temu izbeglica. Podsetimo, izbegličku krizu je kreirao upravo filantrop Soroš, tvrdeći mesecima unazad da su granice bespotrebne i da Evropa mora da primi izbeglice.

Izgleda da je filantrop, koji je postao bilioner tako što je u toku „crne srede“ 1992. uništio Banku Engleske potopivši funtu, naprasno promenio ćurak. Samo u novembru prošle godine žestoko je napadao mađarskog predsednika Viktora Orbana koji se trudio da zaštiti nacionalne granice, za koje je filantrop tvrdio da su velika prepreka njegovoj filantropiji.

Sada Soroš tvrdi da je Angela Merkel kriva za „bregzit“, a takođe tvrdi i da je priliv izbeglica mnogo uticao na porast nacionalističkih težnji u svim evropskim državama. Što znači da uskoro treba očekivati neki teški nacionalistički prestup u nekoj evropskoj zemlji, i odmah posle toga sledi velika akcija rešavanja problema.

Kao što mudar čovek može da zaključi – tamo gde filantrop Soroš umeša svoje prste, promovišući koncept „otvorenog društva“, haos neminovno sledi. Otvoreno društvo se ispostavlja kao društvo otvoreno za Soroša i njegove filantropske projekte koji se uvek završavaju bilionima za njega i njegovu bratiju, a tragedijom, ratovima i u krajnjoj liniji ropstvom sa društva kojima pomaže.

Dodajmo ovom informacionom haosu i jedan mali detalj – Đerđ Soroš je kritikujući Angelu Merkel dodao i ovo: „Nedostatak adekvatne kontrole kreirao je paniku koja je pogađala sve: lokalno stanovništvo, zvaničnike zadužene za javnu bezbednost, ali i same izbeglice“.

Zabrinutost Soroša za izbeglice zaista mami suze, a zabrinutost za nedostatak kontrole u evropskim društvima izaziva najblaže rečeno jezu.

Možda je spasiteljka iz Sorošovog džepa Hilari Klinton, čiju kampanju on obilato pomaže, možda se zaista sprema veliko finale rijalitija sa spasiteljem koji rešava sve, možda se zaista Evropi sprema novo veliko spremanje, i možda zaista prosečni čitalac novina ne može da dokuči šta nam se sprema, ali ono za šta ne treba biti nikakav vidovnjak niti prorok da bi se razumeo ovaj haos oko nas, jeste da nijedno zlo koje spremaju nama, nije pogodilo one koji kontrolišu rat i mir i naše živote.

Ono što je izvesno jeste da možemo da očekujemo samo još više otvorenog društva – a to znači više kontrole, više političke korektnosti, više dirigovanog užasa i manje razumevanja ropstva u kojem nas drže.

Jer, većina su ološi.

(Večernje novosti)