Šta se krije iza Erdoganovog izvinjenja Putinu i Rusiji?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izvinio se Rusiji zbog obaranja ruskog vojnog aviona SU-24 nad Sirijom. To bi, ocenjuju analitičari, mogao biti proboj u bilateralnim odnosima dve zemlje, koji su zahladneli nakon te tragedije, ali to još nije dovoljno.

Izvinjenje je bio prvi uslov za normalizaciju odnosa. Ankari ostaje da ispuni još dva uslova — da pronađe i privede pravdi one koji su odgovorni i da isplati štetu Rusiji nastalu usled tragedije.

Ankara je prvobitno izrazila spremnost da nadoknadi Moskvi materijalne gubitke za oboren bombarder, ali je ubrzo tu reč povukla.

Sa druge strane, Erdogan je u pismu Putinu naveo da je sudski proces protiv turskog državljanina osumnjičenog za ubistvo ruskog pilota pokrenut i da je istraga u toku.

Analitičari smatraju da je Erdogan bio primoran da ide na ustupke Kremlju, iz ekonomskih, ali i niza drugih razloga.

Erdogan je u pismu upućenom ruskom predsedniku Vladimiru Putinu naveo da Ankara „nikada nije imala želju i nameru da obori avion, koji pripada Ruskoj Federaciji“ i opisao je Rusiju kao „prijatelja i strateškog partnera“.

Doduše, Erdogan se u pismu nije izvinio ni Rusiji, ni predsedniku Putinu, ni ruskom narodu već porodici stradalog pilota Olega Peškova.

„Želim još jednom da izrazim svoje saosećanje i najdublje saučešće porodici poginulog ruskog pilota i da kažem: ’Izvinite‘. Svim srcem delim njihovu bol. Porodicu ruskog pilota mi doživljavamo kao tursku porodicu“, piše u Erdoganovom pismu koje je objavljeno na zvaničnom sajtu Kremlja.

Obaranje ruskog bombardera u Siriji ruski predsednik je ranije nazvao „nožem u leđa“ Rusiji od strane Turske. Od tog trenutka Putin se nijednom nije sreo sa Erdoganom lično. Rusija je Turskoj uvela ekonomske sankcije, uključujući i potpunu zabranu prodaje turističkih aranžmana za Tursku.

Ruski zvaničnici smatraju da je izvinjenje Erdogana samo prvi korak ka normalizaciji odnosa.

„Smatram da su ekonomski udarci bili najefikasniji. Erdogan očigledno nije očekivao takvu odlučnu politiku Rusije. Turske plaže bez ruskih turista i ruska gradilišta bez turskih građevinara delovali su daleko jače nego bilo kakva vojna ili politička pretnja“, istakao je šef Komiteta za međunarodne odnose Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov.

Šef Komiteta za odbranu Saveta federacije Rusije Viktor Azjorov koji je takođe rekao da je izvinjenje samo prvi korak ka normalizaciji odnosa između Ankare i Moskve, ali da je to nedovoljno da se turski paradajz ponovo vrati u ruske prodavnice.

Prema njegovim rečima, to se može smatrati prvim korakom ka rešavanju krize u tursko-ruskim odnosima, iako je u pitanju samo početak.

Ruski analitičari se slažu sa svojim zvaničnicima, ali neki od njih upozoravaju da u iskrenost Erdoganovog izvinjenja ne bi trebalo verovati.

Stručnjaci ističu da je osim teške ekonomske situacije u Turskoj izazvane ruskim sankcijama, Erdoganov motiv bio i pogoršanje odnosa sa Evropom i SAD.

Oni podsećaju da se Turska sada nalazi u teškom spoljnopolitičkom položaju i da je izgubila gotovo sve svoje saveznike — i što je najvažnije pogoršala je svoje odnose sa Vašingtonom zbog američke podrške Kurdima.

Sa druge strane ni sa Berlinom ne ide sve glatko — Bundestag je nedavno gotovo jednoglasno usvojio rezoluciju kojom je turski masakr nad Jermenima i drugim hrišćanima, 1915. godine, priznat kao genocid. To su pozdravili mnogi evropski zvaničnici, ali je to naljutilo Erdogana.

Zapadni mediji takođe ocenjuju da je Erdogan u poslednjih nekoliko godina uvukao Tursku u stanje međunarodne izolacije, a da izvinjenje pred Rusijom predstavlja pokušaj da ublaži spoljnopolitičke tenzije.

Osim toga, zapadni mediji navode da je Erdogan takođe bio vođen ne samo strahom od izolacije, već i „geopolitičkom računicom“, pošto je Rusija važan igrač u međunarodnim političkim procesima, uključujući i regulisanje sirijskog sukoba, u kojem turski predsednik ima svoje interese.

Još jedan razlog za izvinjenje Turske, ruski analitičari i zapadni mediji vide u snazi ruskih sankcija, koje su ostavile „debeo“ trag na tursku ekonomiju.

Britanski „Fajnenšel tajms“ ukazuje da je ovo najjača kriza u turističkom sektoru od 1999. godine i da ona turskom predsedniku nije ostavila izbora.

„Nikada nije kasno reći: ’Izvini‘“, komentariše „Forin polisi“.

Ruski turoperateri navode da su sankcije nanele ogromne gubitke Turskoj — zabrana prodaje turističkih aranžmana za tu zemlju dovela je do toga da je broj turista iz Rusije pao za više od 90 odsto.

Podsećanja radi, ruski turisti su do obaranja ruskog bombardera bili gotovo najbrojniji u Turskoj. Samo su Nemci bili brojniji od Rusa.

Erdogan je prethodnih meseci uporno tvrdio da nema nameru da se zbog tog događaja izvinjava Rusiji. Međutim, pucanj u ruski avion zapravo je bio pucanj u noge sopstvene zemlje. Zbog toga je turski predsednik morao da okrene ploču. Na to se doduše čekalo punih sedam meseci.

„Moramo priznati da je Turska predugo čekala. Inače, posle ’brekzita‘ EU će tražiti nove modele funkcionisanja, a Turska, koja već dugo vodi pregovore sa EU, u ovom preformatiranju vidi za sebe određene nedostatke.

Sa druge strane, nedavno je u Taškentu održan samit Šangajske organizacije za saradnju, na kojem su se dve zemlje — Indija i Pakistan — učlanile u ovoj savez. Ankara, koja je 2013. godine dobila status partnera u dijalogu sa ŠOS-om, ove godine nije ni dobila poziv da učestvuje na samitu.

Što se tiče situacije unutar zemlje, nastavlja se građanski rat protiv Kurda na jugoistoku Turske. Kada govorimo o ekonomskoj situaciji, turski poljoprivrednici su zbog sankcija izgubili ne samo rusko tržište, nego i tržište cele Evroazijske ekonomske unije. Velike gubitke snosi i turska turistička industrija — prema podacima iz februara ove godine, na prodaji je oko 1.300 hotela. Svi ti faktori su uticali na odluku turskog političkog rukovodstva“, ocenjuje za Sputnjik Amur Gadžijev, stručnjak za Tursku sa Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka.

Ruski analitičari takođe skreću pažnju i na ostale pritužbe Rusije na račun Turske i druga nerešena pitanja, na podršku DAEŠ-u (terorističkoj organizaciji zabranjenoj u Rusiji), trgovinu naftom sa teroristima, isporuku oružja terorističkim grupama, šverc antikvitetima i sl.

Turski mediji se prilično obazrivo ophode prema Erdoganovom izvinjenju. Međutim, pojedini turski politikolozi ističu da se „konflikti izvinjenjima ne rešavaju“. Oni se rešavaju pregovorima i dogovorima, kao što se to dogodilo poslednjih dana u slučaju Turske i Izraela.

Eksperti su uvereni da je za potpunu normalizaciju odnosa dveju zemalja potrebno vreme, ali i da Erdoganovo izvinjenje vodi ka dijalogu i mogućem obnavljanju bilateralne saradnje u nekim oblastima.

„Što se tiče Turskog toka, čelnici ’Gasproma‘ su već izjavili da Rusija nikada nije odustajala od tog projekta. Samim tim, ukoliko Ankara bude pristala na određene uslove Moskve, radovi bi mogli da budu obnovljeni. Ima i drugih velikih zajedničkih projekata, recimo Rusija u Turskoj gradi nuklearnu elektranu. Bilo kako bilo, po mom mišljenju, obnavljanje tih odnosa bi moglo da potraje od nekoliko meseci do godinu dana, ali dobro je što takva tendencija postoji“, zaključio je Gadžijev.

(Sputnik)