Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Nakon što je pre dve godine radikalno levo krilo svoje Socijalističke partije dobrano naljutio zbog smanjivanja poreza koje plaćaju velike kompanije a koji su budžet koštali 40 milijardi evra u periodu od trideset i šest meseci, predsednik Francuske Republike Fransoa Oland ponovo se vraća tradicionalnom “levičarenju”.
Ovoga puta objavio je “ekonomsko vanredno stanje” (tako simbolično izjednačavajući privredne probleme svoje zemlje sa pretnjom Islamske države) zbog visoke nezaposlenosti koja se uporno drži na oko 10 odsto od ukupne populacije, a koja je veća u afričkoj i arapskoj zajednici te koja se smatra glavnim faktorom guranja njihove mladeži u kriminal i ekstremizam.
Mere o kojima je govorio uključuju stručno osposobljavanje pola miliona ljudi, dodatne subvencije za mala preduzeća i program koji ima za cilj da poveća broj mladih koji su na pripravničkom stažu.
Tako se Oland vraća intervencionizmu sa početka svog mandata 2012. godine.
Zbog čega baš sada? Bolje upućeni u prilike u zemlji galskih petlova (pritom, po svemu sudeći i cinici) kažu da je ovo očajnički pokušaj Olandov da sebi obezbedi reizbor kada francuski građani sledeće godine budu izašli na glasanje za novog predsednika (mi, sa druge strane, ne sumnjamo u Olandove dobre namere).
Pritom, dao je obećanje da će se kandidovati 2017. samo ako nezaposlenost ove godine počne da opada.
Nikolas Lekosen, upravnik Instituta za istraživanje ekonomskih i fiskalnih pitanja, kaže da su stručno osposobljavanje i pokušaji da se poveća broj mladih pripravnika do sada uvek propadali, da je to “stari recept” koji nikada nije uspeo i nije do sada davao željene rezultate.
– Kao i obično pred predsedničke izbore, ulazimo u period povećavanja javnih izdataka – kaže on.
Čak je i gorepomenuto smanjivanje poreza velikim kompanijama, koje je za cilj imalo da smanji nezaposlenost, propalo u svojoj nameri.
Generalno gledano, u poslednje četiri godine, otkako je Fransoa Oland na čelu Francuske, u toj je zemlji broj nezaposlenih porastao za 600.000, iako se u većini velikih evropskih privreda zapravo smanjio.
Stopa nezaposlenosti u toj je zemlji trenutno na nivou od 10,6%, dok je prosek u Evropskoj uniji 9,8%. U Velikoj Britaniji je 5,2%, a u Nemačkoj 4,2%. Od velikih ekonomija EU, situacija je gora samo u Italiji, i naravno Španiji u kojoj je ubedljivo najgora.
Uprkos tome što je Francuska posle tri godine napokon izašla iz perioda stagnacije, ekonomski rast od samo jedan odsto je nedovoljan da apsorbuje sve mlade ljude koji ulaze na tržište rada svake godine, po završetku školovanja. Kompanije ne zapošljavaju, zato što je teško otpustiti radnika u vremenima krize.
– Što se tiče pravila zapošljavanja i otpuštanja, moramo garantovati stabilnost i predvidivost i za poslodavce i za zasposlene, tako da ima prostora za pojednostavljivanje – rekao je Oland, dodajući da se mora napraviti balans tako što će se pružiti sigurnost kompanijama i da daju nekome posao i da svoju radnu snagu prilagode novonastalim ekonomskim okolnostima, a istovremeno pružiti i sigurnost radnicima u situacijama kada do promene okolnosti dođe.
Međutim, po sada najavljenim merama koje su odmah stupile na snagu, država će kompanijama sa manje od 250 zaposlenih davati 2.000 evra subvencija za zapošljavanje mladih i drugih nezaposlenih za radne ugovore duže od šest meseci.
Istovremeno, privremene poreske olakšice iz 2014. godine postaće trajne. 35-časovno radno vreme koje je uvedeno pre petnaest godina – uprkos nedavnim stidljivim najavama ministra privrede Emanuela Makrona – nije ugroženo.
A nije ugrožena ni socijalna pomoć za koju je 2013. godine izdvojeno 469 milijardi evra, uz 12 milijardi evra deficita. Inače, budžet “Socijalne sigurnosti” – zbora državnih agencija koje su za to zadužene – odvojen je od republičkog budžeta i podložan je odvojenom glasanju.
Pogled na panoramu Pariza noću sa kule Montparnans Foto: Wikipedia / Benh LIEU SONGPogled na panoramu Pariza noću sa kule Montparnans Foto: Wikipedia / Benh LIEU SONG
Takođe, nije ugrožen ni zdravstveni sistem koji Francuska Republika ima, a koji se smatra među najboljima na svetu. Godine 2011. ova država je trošila 11,6 odsto BDP na zdravstvo, što je daleko više od ostalih evropskih zemalja.
Zdravstvo funkcioniše tako što republika nadoknađuje 70 odsto troškova lečenja, osim za slučajeve lečenja skupih i/ili dugotrajnih bolesti, kada republika sama snosi celokupne troškove građanina.
Do 2000. godine samo su oni koji daju doprinos za socijalnu sigurnost (radnici i penzioneri) imali mogućnost da uživaju ove povlastice, ali je nakon toga napravljen revolucionarni zaokret i opšte zdravstveno osiguranje je prošireno na sve one koji legalno borave u Francuskoj.
Trijumfalna kapija u Parizu tokom Novogodišnjih i božićnih praznika. Foto: AP/TanjugTrijumfalna kapija u Parizu tokom Novogodišnjih i božićnih praznika. Foto: AP/Tanjug
Ako se pitate zbog čega prosečni životni vek kod njih traje 81 godinu, to je odgovor.
Uostalom, socijalna pomoć i zdravstvo i ne smeju da budu ugroženi potrebom za relokacijom sredstava za davanje podsticaja privredi zato što je rejting gospodina Olanda u slobodnom padu već duže vreme. Samo ga je njegovo dostojanstveno i emotivno a ipak odlučno držanje (tako je očito delovalo Francuzima) tokom terorističkih napada na Pariz novembra 2015. godine nakratko podiglo, ali je sa tim sada gotovo.
Na udaru javnosti je i ministar privrede Makron, čije liberalne reforme iz prošle godine nisu dale željene rezultate.
Oland – pored toga što je negirao kalkulisanje oko izbora kao povod za nove mere – dao je svom ministru nalog da izradi nacrt novog zakona kojim će se ukloniti regulativne barijere u zaštićenim sektorima privrede, kako bi se olakšalo nisko-kvalifikovanoj omladini da otvara sopstvena mala preduzeća.
– Kako kaže ministar Makron, mnogim mladim ljudima “je lakše da pronađu klijenta nego posao” – rekao je Oland aludirajući na nova zanimanja koja ranije nisu postojala, kao i na stara zanimanja koja su doživela revoluciju, sve zahvaljujući savremenim tehnologijama koje se vrte oko interneta.
(Telegraf.rs)
