Šta se krije iza samoproglašenja „albanske republike“ u centru Skoplja..

Samoproglašenje albanske „republike Iliride“, usred glavnog grada Makedonije, naišlo je na talas političkih osuda iz redova vlasti i opozicije, ali i očiglednog zamagljivanja značaja tog čina u skopskim medijima.

Iako pred malim brojem privrženika – što se kao „značajan adut“ ističe u prvim medijskim i ocenama političkih analitičara – proglašenje albanske takozvane „republike Iliride“ izvršeno je u četvrtak usred Skoplja, bez smetnji, baš kao što je od inicijatora bilo najavljeno.

Na platou ispred spomenika Skenderbegu, na ulazu u stari deo Skoplja, akt o osnivanju albanske republike Iliride pročitao je samozvani predsednik, bivši poslanik makedonskog parlamenta i lider prve albanske stranke u samostalnoj Makedoniji (PDP) – Nevzat Halili.

Nukleus tog projekta začet je jednostranim referendumskim izjašnjavanjem Albanaca u Makedoniji 1992. kada je izglasana kulturna i teritorijalna autonomija severozapadnog dela ove zemlje, nazvana – Ilirida. Ali najnoviji, daleko ozbiljniji čin u nastavku procesa, sada se smatra delom velikoalbanskog projekta na jugu Balkana. Uostalom, iz nekih albanskih nevladinih organizacija, jasno su predstavljeni koraci „Iliride“: krenulo se i sve je bilo zasnovano na „legitimnim osnovama građansko-političkih inicijativa“, onda sledi zahtev za promenu Ustava, a zatim i podelu zemlje u uniju država dva naroda, Makedonaca i Albanaca!

Teritorija Iliride obuhvata „istorijsku teritoriju Albanaca na ovim prostorima, od Bitolja do Kumanova“. Glavni grad Iliride bi bio Skoplje, precizirao je Halili, zahtevajući od institucija Makedonije da odobre odluku, „kao izraz volje naroda“. Konkretno zahteva da spiker makedonskog parlamenta Trajko Veljanovski i premijer vlade u Skoplju Nikola Gruevski raspišu referendum sa pitanjem da li građani žele da žive u novoj konfederaciji Albanaca i Slovena.

KONFEDERALNE JEDINICE

Projekat proglašenja „republike Iliride“ Nevzat Halili aktuelizuje još od referenduma 1992. godine. U proleće 2012. iz Tetova, na severozapadu zemlje, objavio je zaključke rukovodstva Iliride u osnivanju, po kojima se zahteva podela Makedonije na dve konfederalne jedinice.

– BJRM treba hitno da započne sa uspotavljanjem funkcionisanja unije – Iliride i Makedonije, odnosno, da prizna legalno pravo republici Iliridi da formira pravne i demokratske institucije, kao izraz političke volje većine Albanaca iskazane na referendumu 1992. godine – izjavio je tada Halimi.

– Ako ovi naši zahtevi ne budu prihvaćeni, ako se ignorišu ili naštete nekom aktivisti republike Iliride, da znaju da ćemo odgovoriti kao narod, ujedinjeni kao jedan, bez nasilja, ali snagom prava na samoopredeljenje koje imaju svi narodi u svetu – poručio je Halili u Skoplju, posle skupa na trgu ispred spomenika Skendergebu „u atmosferi i ornamentici duha albanske tradicije“, kako opisiju mediji na albanskom jeziku.
Činu proglašenja Iliride, kako saznaju „Novosti“, uprkos pozivu, nisu došli predstavnici stranaka ni iz makedonskog niti iz albanskom političkog bloka, kao ni ambasadori SAD, EU i OEBS-a u Skoplju.

Jedan od razloga za proglašenje Iliride, prema Haliliju, jeste antialbanska politika u zemlji, „mafijški rat 2001“, posle čega su Albanci, kako veli, još više marginalizovani u Makedoniji. Zato se sada zahteva formiranje unije – „po primeru Srbije i Crne Gore…“

Vladajuća stranka VMRO-DPMNE, lidera i premijera Gruevskog, saopšštenjem je najoštrije osudila takozvano proglašenje Iliride, jer, kako se ističe, „suverenitet države nije stvar kojom se može poigravati…“.

Osudu je objavila i najveća opoziciona stranka Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), optužujući aktuelnu koalicionu makedonsko-albansku vlast da je stvorila uslove za ovakve poteze politikom podela i podgrevanja etničkih tenzija u zemlji.

Na drugoj strani, neki od albanskih analitičara pak smatraju da je reč o „projektu pozivanja starih duhova“. Politički analitičar Ramadan Ramadani ne smatra da je proglašenje Iliride ozbiljna opasnost u bilo kom pogledu, no ukazuje na to da se ovim upućuje poruka mladima, strukturi populacije uvek lakoj za manipulisanje.

(Novosti)