Šta se krije iza Vučićevog odlaska u Kazahstan i zašto je izbegao susret sa Putinom i Si Đinpingom..?

Piše: Pavel Bogdanov

Poseta visokog američkog zvaničnika Brajana Hojt Jia Balkanu nikako da padne u zaborav. A i kako bi kad su posledice više nego očite. Sadržaj razgovora koje je Hojt Ji vodio u Skoplju i Beogradu polako dopire u javnost.

Uglavnom se radilo o pretnjama. Tako je predsedniku Srbije Vučiću Hojt Ji dao do znanja da mora pristati da Kosovo dobije stolicu u UN, i da se podrazumeva da, takođe, mora prihvatiti budućeg premijera Kosova, ma ko to bio, čak i Haradinaja.

U protivnom, naglasio je Ji, NATO, tj. KFOR će se povući, odnosno dozvoliti napad na Srbe na severu Kosova. Pretnje su se odnosile i na Srpsko – ruski humanitarni centar u Nišu i na bilo kakvu vojnu ili energetsku saradnju Srbije sa Rusijom.

Senka Hojta Jia pratila je Vučića na putu za Astanu. Vučić je u Kazastan otputovao na specijalni poziv predsednika ove zemlje, Nursultana Nazarbajeva, kako bi prisustvovao izložbi „Ekspo Astana 2017“.

Na ovoj svetskoj izložbi, na kojoj je bilo predstavljeno preko 100 zemalja i međunarodnih organizacija, glavni moto bila je „Budućnost energije“, što najbolje odražava jačanje svesti za teme energije, naročito za obnovljive izvore energije.

Predsednik Srbije primljen je sa velikom pažnjom. Prilikom otvaranja izložbe omogućeno mu je da obiđe važne vojne i tehnološke pogone, jer je domaćin, na prethodnu molbu ruskog predsednika Putina, želeo da saradnju sa Srbijom u namenskoj industriji podigne na daleko viši nivo od trenutnog. U izgledu su bili veliki poslovi u interesu Srbije.

S obzirom da vojni kompleks kojim raspolaže Kazahstan nije ruski, Vučić bi bio pošteđen optužbi za jačanje ruskog uticaja. Vučić se zatim susreo sa Putinom, a čekao ga je i kineski predsednik Si Đinping.

Susret se dogodio na izložbi, kojom prilikom su dogovoreni razgovori koji su trebalo da se održe nakon posjete izložbi. Kazahstan je želeo veću ekonomsku saradnju sa Srbijom, imao je rešenje za Petrohemiju, i nudio je Srbiji značajnu saradnju u oblasti namenske industrije.

Do dogovorenog sastanaka i poverljivih razgovora Vučića sa Putinom i Si Đinpingom nije došlo, a trebalo je da se razgovori odvijaju u sferi pristupanja Srbije bezbednosnim strukturama Šangajske organizacije.

Vučić je imao priliku da se sretne i sa češkim predsednikom Milošem Zemanom, koji podržava Srbiju, sa Lukašenkom, sa premijerom Pakistana Navazom Šarifom, te sa nizom lidera kavkaskih zemalja.

Vučić je, pozivajući na rođenje sina, skratio boravak u Astani, i tako izbegao niz razgovora sa navedenim državnicima. Pohvalio se da mu je Putin tokom razgledanja izložbe nagovestio da će do isporuke obećanih MIG-ova doći u julu mesecu, iako je ozbiljan razgovor o tome tek trebalo da sledi.

Da li se Vučić uplašio, ili je žurio da referiše Merkelovoj, za sada ne znamo. Rođenje sina je događaj koji je iskoristio da bi izbegao razgovore o ozbiljnim temama. Da, to je onaj Vučić koji uvek ističe da radi 20 časova i da mu je država iznad svega.

Nije mogao u Astani ostati dva dana duže, i voditi razgovore od velike važnosti za narod i ekonomiju države. Nije mogao izdojiti ni vreme za razgovore o bezbednosti, koja je narednih meseci krucijalan pojam za srpski narod, i za Balkan uopšte. Državnik bi prioritet dao interesu države koju predstavlja, čak i u slučaju da mu se rodilo prvo dete.

Za to vreme, Edi Rama, za kojeg Vučić uvek ima reči hvale, priprema terorističku platformu, naoružanje i obuku za različite grupe terorista, obezbeđuje tajne kasarne i kampove u Albaniji, Makedoniji, i na Kosovu.

Njegovi ljudi su u neprekidnom kontaktu sa američkom bazom Bondstil. Bondstilu je napokon namenjena uloga zbog koje je ova baza i sagrađena – transport terorista sa Kosova i Albanije na Bliski istok, prvenstveno one predviđene za napade na Asadove trupe ili za upade u Damask.

Vučić je iz Astane pobegao. Još nije shvatio da je u Astani bio testiran. Testirali su ga Putin i Si Đinping. I srednjoškolcima je poznato šta Putin predlaže. Putin ne preti, ne uslovljava a nudi ekonomsku pomoć i vojnu saradnju.

Nudi zaštitu jer Srbiji predstoji dalje komadanje. Kina nudi kredite, otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje i izgradnju infrastrukture, jer je položaj Srbije i Makedonije za kineski Put svile imperativ.

Ni Vašington ni Brisel Vučiću ne garantuju mir. S druge strane, Merkelova mu ne može garantovati ostanak na vlasti, ako ne ispuni zahteve koje je ispostavio Hojt Ji. Na sva jakikovanja o ponašanju Albanaca Vučić nailazi na zid nerazumevanja.

Poruke iz Brisela prenose mu Urlike Lunaček i Maja Kocijančić.

Veoma su hitre kada Srbija treba da prihvati „političke koncesije“, nakon čega se Vučić uglavnom prenemaže. Istovremeno, ulaže velike napore u organizaciju svoje inauguracije, dok je imenovanje mandatara pretvorio u rijaliti. Koja teatralnost! I koje poniženje za Srbiju!

(fsksrb.ru)