ŠTA SE TO DEŠAVA U NEMAČKOJ- PRETI RECESIJA: NA UDARU ĆE BITI I SRPSKI GASTERBAJTERI..

Nemačkoj sve više preti recesija, jer proizvodnja trenutno pada u više od 80 odsto njenih industrijskih kompanija.

Budući da nemaju dovoljno posla, oko četiri odsto svih firmi u najvećoj evropskoj privredi počelo je da radi sa skraćenim radnim vremenom.

Analitičari očekuju da će se u septembru broj takvih preduzeća udvostručiti, prema istraživanju instituta IFO iz Minhena, prenosi SEEbiz.

Recesija po sektorima

To još ne znači da je recesija zahvatila celu privredu, jer najveći doprinos nemačkom BDP-u ne dolazi iz industrije, nego iz uslužnog sektora, kao u ostalim zemljama. Službeni podaci o BDP-u u drugom tromesečju nisu još objavljeni. Međutim, ubrzano malaksavanje industrije počelo se prenositi u ostale sektore, piše „Novi list“.

Tako je indeks poslovne klime IFO-a, u Nemačkoj pao s 97,5 na 95,7 poena, daleko ispod nivoa od 97,1 boda, koliko su očekivali ekonomisti u anketi Rojtersa. To je najniži nivo poslovne klime od 2013. godine, a nevolja je što se indeks već dugo pogoršava.

Glavni razlog za nemačke nevolje je pad svetske trgovine izazvan usporavanjem kineske privrede i trgovinskim ratovima koje podstiče Vašington. To dovodi do pada potražnje za proizvodima nemačke ekonomije, orijentisane na strana tržišta.

Izvoz čini čak 48 odsto nemačkog BDP-a. Padom prodaje najviše je pogođena automobilska industrija, koja s kooperantima čini 14 odsto nacionalne ekonomije.

Kada nemačka privreda kine, cela Evropa dobije temperaturu – stara je izreka koju često pominju ekonomisti.

Domino efekat

Nema sumnje, problemi u Nemačkoj, koja čini četvrtinu evropske privrede, osetiće se u ostalim zemljama. Ekonomija u većini zapadnoevropskih država takođe gubi dah, iako sporijim tempom nego u Nemačkoj.

Toga su sve više svesni zvaničnici Evropske unije, pa i Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB).

„Slika postaje sve gora i gora“, rekao je Dragi, najavljujući da će ECB na jesen pokrenuti nove mere monetarnog labavljenja kako bi doskočio slabljenju privrednog rasta.

Dragi nije precizirao kakve će to mere biti, ali posmatrači upozoravaju na činjenicu da ECB odjednom najavljuje zaokret, poput ostalih centralnih banaka u svetu.

Prvi put nakon početka krize iz 2009. centralne banke u Japanu, Kini, Indiji, Australiji počele su da spuštaju kamate ili pokreću monetarne podsticaje. Snižavanje kamata već od iduće nedelje su najavile i američke Federalne rezerve.

Uticaj na Hrvatsku

Zasad nema svežih podataka o tome u kojoj se meri zastoj u nemačkoj privredi oseća u Hrvatskoj. Prema posljednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, hrvatska privreda je u prvom tromesečju doživela najveći rast u poslednjih deset godina, postigavši stopu rasta od 3,9 odsto. Štaviše, prema procenama Ekonomskog instituta Zagreb, taj se privredni rast tokom aprila i maja ubrzao na četiri odsto.

Međutim, Hrvatska gospodarska komora još je proletos najavila da će slabljenje nemačke privrede pogoditi i Hrvatsku. To je neizbežno, jer je „Nemačka najveće izvozno tržište Hrvatske i zbog toga ima najveći uticaj na hrvatsku privredu“, ocenila je Komora, upozoravajući da iz te zemlje dolazi i najviše turista.

„U ovoj godini u Nemačkoj se predviđa usporavanje rasta, pod pretežnim uticajem smanjivanja globalne robne razmene i nemačkog izvoza, što bi po istom ključu trebalo da utiče na usporavanje dinamike rasta izvoza i BDP-a u Hrvatskoj“, upozorava Komora u analizi „Uticaj Nemačke na kretanje hrvatske privrede“.

Turista čak i više

Što se tiče nemačkih turista, oni nisu proredili putovanja u Hrvatsku.

Naprotiv, kako je nedavno upozorio ministar turizma Gari Kapeli, broj nemačkih gostiju u prvoj polovini ove godine u Hrvatskoj je povećan šest odsto.

Međutim, u julu se dolazak turista smanjio, što je on delom pripisao klimatskim promenama.

Jesu li za to krivi i ekonomski razlozi, tek će se videti. Putovanja na odmor jedna su od prvih stvari kojih se ljudi odreknu kada osete dolazak krize, kažu ekonomisti.

Međunarodni monetarni fond nedavno je ponovo snizio prognozu rasta svetske ekonomije za ovu godinu, spustivši je na 3,2 odsto, a u Evrozoni na 1,3 odsto.