Home / TEMA DANA / ŠTA STOJI IZA DIPLOMATSKOG RATA RUSIJE I GRČKE..

ŠTA STOJI IZA DIPLOMATSKOG RATA RUSIJE I GRČKE..

Pomirenjem Grčke i Makedonije oko imena ovoj zemlji je otvoren put u EU i NATO, a to se Moskvi baš ne dopada, piše autor Dojče Velea Florijan Šmic

Između Atine i Moskve poslednjih sedmica vlada sve samo ne sloga. Razlog je skandal koji je izbio nakon što je otkriveno da su službenici ruske ambasade pokušali da uticajne osobe sa severa Grčke, među kojima su političari, biznismeni ali i monasi, podmićivanjem nahuškaju protiv sporazuma o imenu Makedonije. Atina je izrazila ogorčenje i proterala četiri diplomata.

Svi žele Balkan

I EU i Rusija se bore za prevlast na Balkanu. Pomirenjem Grčke i Makedonije oko imena ovoj zemlji je otvoren put u EU i NATO, čemu vlada u Skopju već odavno teži. Nakon Bugarske, Rumunije, pa i Crne Gore, sad još jedna balkanska država izmiče kontroli Kremlja, a to se može protumačiti i kao poraz svemoćnog predsednika Vladimira Putina. Ali, šta „veliki” zapravo žele od siromašnog Balkana?

Ovaj deo Evrope leži strateški značajno između Azije i Evrope. Pogotovo otkako su u jeku privatizacije u Grčkoj velike luke završile u kineskim rukama svet ponovno gleda u pravcu brdovitog Balkana. „Novi Svileni put Kine koji će se preko Pirejske luke preko Balkana protezati do zapada Evrope, daje Grčkoj novu težinu”, smatra grčki novinar Eftimis Angelodis.

Strateška uloga Grčke 

Zato grčki premijer Aleksis Cipras radi na učvršćenju odnosa sa severnim susedima. No ta strategija je počela još pre Ciprasa. „Grčka je odigrala odlučujuću ulogu u primanju Rumunije i Bugarske u EU. Činjenica da je Atina sad i u Skopju pronašla partnera je velik korak za region”, objašnjava Angelodis.

Zapadna Evropa je Grčku dugo posmatrala isključivo u svetlu finansijskih problema i zanemarivala važnu ulogu krajnje južne tačke Evropske unije. I to ne samo u smislu glavnog partnera balkanskih zemalja nego i kao ključnog faktora u odnosima EU i Turske. Posebno sada, kada je Erdogan kao otvoreni simpatizer Putina učvrstio svoju vlast, potrebna je nova ofanziva za ovu zemlju – a u tome bi Grčka mogla odigrati važnu ulogu.

No tu šansu je Brisel dugo vremena ignorisao. U odnosu prema zemljama zapadnog Balkana će se pokazati je li EU nešto naučila iz grešaka sa Turskom. „EU ne bi smeo da prokocka ovu šansu kratkovidim strategijama. Radi se o tome da se ovo, za buduću globalnu trgovinu vrlo važno područje, dugoročno veže za EU što podrazumeva i otvorenu perspektivu za punopravno članstvo”, kaže Angelodis.

Grcima je Rusija nepoznanica

Pridobijanjem Makedonije EU može ostvariti značajnu pobedu u borbi za prevlast na Balkanu. Nemala zasluga pripada strategiji Atine. Pritom je Cipras, nakon izborne pobede 2015. sa Moskvom isprva igrao na prijateljsku kartu. Za Stavrosa Cimasa, stručnjaka za Balkan uticajnog grčkog dnevnika Katimerini, to očijukanje sa Moskvom nema preterane veze sa realnošću. Jedino što ove dve zemlje povezuje je pravoslavna tradicija. O nekom savezu nema govora. Naprotiv.

„Zbog zajedničke vere živi mit da je moćna Rusija spremna da pomogne grčkoj pravoslavnoj braći u slučaju nevolje”, kaže Cimas. No pomoći iz Moskve nikada nije bilo.

„Kada je Cipras u Moskvi Putina molio za finansijsku pomoć, ruski predsednik ga je poslao u Brisel”, kaže Cimas. Popularnost Rusije u Grčkoj Cimas objašnjava činjenicom da Grci zapravo malo znaju o ovoj zemlji i svim problemima sa kojima se ona bori, poput nedostatka ljudskih prava ili autokratskog sistema.

Njegov kolega Angelodis vidi stvari slično. On ukazuje i na teorije zavere sa verskom podlogom koje su se aktivirale pojavom krize. Sledeće godine Grke očekuju parlamentarni izbori i najkasnije onda će se pokazati koliko je aktuelnom premijeru Ciprasu pomogao pro-makedonski kurs.

(DW,B92)

Check Also

POLITICO: MOŽE LI VUČIĆ DA VERUJE EU POSLE ODLAGANjA ODLUKE ZA SKOPLjE I TIRANU?

Briselski portal Politico danas postavlja pitanje „ko bi i dalje verovao obećanjima EU koja je …