Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Bilten atomskih naučnika pomerio je kazaljku za smak sveta sveta na samo dva minuta do 12. Možda bi i bilo zanimljivo okrenuti to ka raspravi oko strela i maslina da ovo nije veoma jeziv scenario. Američki predsednik Ronald Regan i generalni sekretar Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov potpisali su Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa (INF) 1987. godine.
Udruženje za kontrolu oružja bilo je veoma zadovoljno: „Sporazum je po prvi put označio da su se supersile dogovorile da ograniče svoj nuklearni arsenal, eliminišu čitavu kategoriju nuklearnog oružja i upotrebe intenzivne inspekcije na terenu za verifikaciju.“ Tri decenije kasnije, Trampova administracija želi da se jednostrano povuče iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i manjeg dometa.
Početkom ove nedelje, predsednik Tramp je poslao u Moskvu svog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona da prenese ove važne vesti ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
I dok su razgovarali o izuzetno ozbiljnim pitanjima kao što su posledice raskinutog sporazuma, produžavanju antiruskih sankcija, riziku neproširivanja novog Start sporazuma i raspoređivanju, po Putinovim rečima, „nekih elemenata raketnog štita u kosmos“, ruski predsednik se, naravno, osvrnuo na strele i masline: „Ako se dobro sećam, na američkom grbu se nalazi orao koji sa jedne strane drži 13 strela a sa druge maslinovu granu sa 13 maslina, kao simbol mirovne politike. Moje pitanje glasi, da li je vaš orao već pojeo sve masline i ostavio samo strele?“
„Nisam doneo masline“, glasio je Boltonov odgovor.
NOVA STRATEŠKA REALNOST?
Za sada je jasno da je rezon Trampove administracije za povlačenje iz sporazuma, po Boltonovim rečima, „nova strateška realnost“. Sporazum se odbacuje kao „bilateralni dogovor u multipolarnom svetu balističkih projektila“, koji ne uzima u razmatranje balističke mogućnosti Kine, Irana i Severne Koreje.
Međutim, tu postoji mali problem. Sporazum ograničava projektile dometa od 500 do 5000km. Kina, Iran i Severna Koreja jednostavno ne mogu da predstavljaju „pretnju“ SAD ukoliko bi razmestili takve projektile. Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa bavi se isključivo evropskim frontom.
Stoga ne čudi što je reakcija u Briselu i u glavnim evropskim prestonicama bio jedva prikriveni užas.
Diplomate EU rekle su Ejža tajmsu da je američka odluka bila „šok“ i „poslednja šansa za EU“ jer „ugrožava naše samo postojanje, izlažući nas nuklearnom uništenju od strane projektila kratkog dometa“, koji nikada neće dosegnuti unutrašnjost SAD-a.
Navođenje Kine kao izgovora (Rusija prodaje savremenu raketnu tehnologiju Pekingu) jednostavno ne pije vodu u Evropi čiji je apsolutni prioritet evropska bezbednost. EU diplomate su povukle paralelu sa mogućnošću – koja je bila više nego realna prošle godine – da Vašington može da unilateralno nuklearno bombarduje Severnu Koreju. U tom slučaju, Južna Koreja i Japan bili bi nuklearna „kolateralna šteta“. Slično se može desiti Evropi u slučaju američko-ruske razmene nuklearnih projektila.
Mihail Gorbačov i Ronald Regan potpisuju Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, Vašington, 8. decembar 1987.
Da ne govorimo o tome da poništenje INF sporazuma može da ubrza kraj čitave zapadne posleratne alijanse, i osvetnički najavi loš remiks tridesetih godina prošlog veka.
Izveštaji, čije bi detalje trebalo kritički razmotriti, ukazuju da se američka nadmoć nad kineskom vojnom tehnologijom brzo smanjuje. Ipak, Kina nije toliko tehnološki moćna u vojnom smislu u odnosu na Rusiju i njene najsavremenije hipersonične projektile.
NATO je možda relativno jak u ratovanju projektilima, ali i dalje ne može da se takmiči sa Rusijom u slučaju potencijalnog rata u Evropi. Glavna opasnost jeste opsednutost pojedinih neo-konzervativnih frakcija da bi Vašington mogao da prevlada u „ograničenom“, lokalizovanom, taktičkom nuklearnom ratu protiv Rusije.
SAT OTKUCAVA
To je čitava logika približavanja američkog prvog-udara ruskim zapadnim granicama. Ruski analitičari ističu da je Moskva već, nezvanično, usavršila ono što bi trebalo da bude njena sposobnost prvog udara na ove pogranične oblasti. Sam nagoveštaj da NATO počinje odbrojavanje u Poljskoj, Baltiku ili na Crnom moru može biti dovoljan podsticaj za Rusiju da udari.
Portparol Kremlja Dmitri Peskov oštro je odbacio Trampove i Boltonove tvrdnje da Rusija krši INF: „Koliko smo shvatili, američka strana je donela odluku i ona će pokrenuti zvanične procedure za povlačenje iz ovog sporazuma u skorijoj budućnosti.“
Što se tiče rešenosti Rusije, o njoj najbolje govori opširno Putinovo izlaganje na Valdajskom ekonomskom forumu. U suštini, Putin nije ponudio nikakve novosti već jasan podsetnik da će Moskva uzvratiti na svaku provokaciju koju smatra pretnjom za svoju budućnost. Po ovom scenariju, Rusi bi umirali „kao mučenici“ dok bi odgovor na takav napad bio brz i brutalan, pa bi napadači „umirali kao psi“.
Možda sirovo obraćanje nije baš diplomatsko. Ono što odražava jeste ogorčenje američkim konzervativcima koji pokušavaju da prodaju apsurdnu ideju o „ograničenom“ nuklearnom ratu. Sirovo obraćanje takođe pokazuje sigurnost da bez obzira na stepen eskalacije koju predviđaju Trampova administracija i Pentagon, to neće biti dovoljno da se neutrališu ruske hipersonične rakete.
Stoga nije čudno što EU diplomate, pokušavajući da smanje svoju nelagodu, prepoznaju da je sve to, na kraju krajeva, povezano sa doktrinom „dominacije punog spektra“ i neophodnošću da se održi postojanje ogromnog američkog vojno-industrijskog kompleksa.
Za to vreme Sat Sudnjeg dana nastavlja da otkucava. Ponoć je sve bliža.
(Piše Pepe Eskobar, Asia Times, Preveo Stefan Branisavljević, Standard)
