Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Strategija proširenja Evropske unije kojom se Srbiji „indikativno savetuje“ da se učlani u savez do 2025. godine sadrži najmanje tri velika straha Brisela. Ono što su svi Evropljani, kao po diktatu, nazvali istorijskim trenutkom, zapravo je momenat ogromne panike.
Odustalo se, bar formalno, od nametanja bilo kakvog datuma ili vremenskog okvira za potpisivanje obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine. Srbija i Crna Gora označene su kao lideri na Balkanu, na koje bi sve druge komšije trebalo da se ugledaju.
Konačno, po prvi put, navedena je neka godina – u ovom slučaju 2025. – kao „indikativni“ datum mogućeg ulaska Srbije u Evropsku uniju. Zašto su Evropljani odjednom, posle toliko godina (Srbija je zvanično postala kandidat za članstvo 2012. godine), postali velikodušni i željni proširenja na Zapadni Balkan?
RAZLOG ZA PANIKU BROJ JEDAN
Ima li to veze sa priznanjem Kosova? Naravno. Ma koliko se Johanes Han, Žan-Klod Junker, Denis Kif i ostali evropski zvaničnici i ambasadori trudili da Srbinu u glavu utuve to da niko ne zna kako će izgledati obavezujući sporazum Beograda i Prištine, svi oni, baš kao i Srbin, tačno znaju šta taj sporazum podrazumeva. Priznanje Kosova! Ništa manje, ništa više.
Zašto se onda prave ludi? Zato što obožavaju strategiju „štapa (Kosovo) i šargarepe (članstvo u EU)“, ali se plaše da više nećemo želeti da grickamo mrvice šargarepe sa njihovog stola.
RAZLOG ZA PANIKU BROJ DVA
Američka organizacija za geopolitičke i strateške analize „Stratfor“ navodi da Evropska unija ne uspeva da reši krizu u kojoj se našla i da će do 2025. godine još država slediti Veliku Britaniju i „bregzit“.
„Evropska unija nikada neće povratiti svoje ranije zajedništvo i ako preživi narednu deceniju, nastaviće da funkcioniše u ograničenom i fragmentiranom obliku. Ne postoji jedinstvena politika koja može da odgovara celoj Evropi.
To je bio ključni problem od samog početka, a sada je dostigao ekstremnu tačku. Ono što pogoduje jednom delu Evrope, nanosi štetu drugom. Umesto Evropske unije, Evropu će u narednoj deceniji definisati povratak na veliku scenu nacionalnih država. Njihov broj će biti sve veći, piše „Stratfor“.
Mislite li da Amerikanci preteruju? Razmislite. Da li Brisel može da se dogovori oko zajedničke „evropske vojske“ koja će predstavljati branu „malignom uticaju“ Rusije? Ne.
Da li Brisel može da se dogovori oko zajedničke politike u vezi sa migrantima, pre svega o kvotama? Ne.
Ima li trust mozgova u Briselu bilo kakav odgovor ili dogovor na politiku predsednika SAD Donalda Trampa, koji želi da ih poptuno potčini? Ne.
Brisel se, dakle, plaši da ćemo shvatiti da Srbija svojim članstvom treba da pomogne razjedinjenim Evropljanima u lažnoj slici jedinstva. Zašto bismo zbog te fatamorgane platili cenu, a ipak gotovo sigurno umrli od žeđi?
RAZLOG ZA PANIKU BROJ TRI
Rusija. „Migovi“. Helikopteri. Raketni sistemi. Podrška u Ujedinjenim nacijama i svim drugim međunarodnim institucijama oko Kosova. Noćna mora za Brisel! Ipak, njihov najveći strah od ruskog „malignog uticaja“ jeste davanje diplomatskog statusa osoblju u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu.
Brisel, a pogotovo Vašington, momentalno dobiju aritmiju na pomen ove teme. Zato treba povećati šargarepu. Otuda i „indikativni“ datum.
Tri straha Evrope, a samo jedna Srbija. Vredi li spasavati Brisel od njega samog?
Izađite iz magle. Nadam se da sam pomogao.
Milan Dobromirović (Standrd.rs)
