Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Autor: Prof. dr Srđan PERIŠIĆ, geopolitikolog
Ruski opozicionar Aleksej Navaljni je već pet meseci u središtu odnosa Zapada i Rusije.
Zbog optužbi da je Kremlj naredio navodno trovanje ruskog opozicionara Evropska unija je zvaničnoj Moskvi uvela nove sankcije. Uporedo sa režiranjem „slučaja Navaljni“ i uvođenjem sankcija pokrenuta je i histerična politička i medijska satanizacija Rusije.
U međuvremenu je ruski opozicionar najavio povratak u Rusiju 17. januara.
Da li se režiranje „slučaja Navaljni“nastavlja i povratkom Navaljnog u Moskvu, i to nekoliko dana uoči inauguracije Bajdena u Vašingtonu?
Kampanja optužbi protiv Kremlja, da je naredio navodno trovanje Alekseja Navaljnog, počela je petnaest dana pre nego što je nemačka laboratorija saopštila navodne dokaze trovanja. Dakle, trovanje je prvo izmišljeno u medijima, pa su „medijski nalazi“ naknadno potvrđivani „nalazima“ nemačke laboratorije.
Režiranje „slučaja Navaljni“ slično je histeriji protiv Rusije iz 2018. godine kada je po istoj matrici unapred, pa kasnije po iskonstruisanim dokazima „potvrđeno“ da je ruska država „otrovala“ dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja, koji je bio pod zaštitom Velike Britanije.
Boris Džonson, premijer Velike Britanije, optužio je tada Rusiju da je „zla i destruktivna sila“, a britanski državni sekretar za bezbednost je rekao da je odgovornost isključivo na Putinu.
To je bio okidač da mnoštvo zapadnih zemalja krene u „svoj rat“ protiv Rusije. U tom ratu one su proterivale ruske diplomate i dodatno uvodile sankcije, pored onih zbog Ukrajine. I u jednom i u drugom slučaju navodni dokazi iz laboratorija nikada nisu predočeni ni javnosti, kao ni ruskim istražnim vlastima.
Navaljni se vraća u Rusiju, u nedelju 17. januara. Vreme provedeno posle izlaska iz berlinske bolnice, a to je bilo krajem septembra, pa do danas Navaljni je provodio u nastupima na nemačkim medijima gde je za „trovanje“ optuživao predsednika Vladimira Putina i rusku službu bezbednosti. Pored toga, pozivao je zemlje EU da uvedu dodatne sankcije protiv Rusije, pojedinaca, institucija i kompanija.
Tako je Brisel, u svom zvaničnom službenom listu, za navodno trovanje Navaljnog optužio direktora ruske službe bezbednosti (FSB), Aleksandra Bortnjikova, kao i dvojicu zamenika ruskog ministra odbrane. Optužen je i izaslanik ruskog predsednika za Daleki istok.
Svima njima su uvedene sankcije i zabrane putovanja u zemlje EU. Takođe, sankcije su uvedene i ruskom Državnom istraživačkom institutu za organsku hemiju.
Koliko je histerija protiv Rusije podgrejavana, govori i podatak da je Navaljni tražio da se uvedu sankcije i ruskim poslenicima kulture koji rade u evropskim zemljama, kao što je direktor Minhenske filharmonije Valerij Gergijev.
Krajem novembra Navaljni se obratio i Evropskom parlamentu, gde je zatražio ne samo pooštravanje sankcija protiv sopstvene zemlje, nego je uputio zahtev da se ne priznaju rezultati narednih opštih izbora u Rusiji, koji su predviđeni ove 2021. godine, ukoliko se njemu ne dozvoli kandidovanje.
Pitamo se: zašto je Navaljni, posle toliko provedenog vremena u Nemačkoj, odlučio da se vrati u Rusiju? Zašto se nije vratio odmah posle puštanja iz berlinske bolnice krajem septembra?
Naravno, bilo je potrebno učestvovati kao „živi svedok“ u kampanji i histeriji protiv Rusije, zahtevati zaoštravanje sankcija, širiti optužbe protiv svih građanina Rusije koji nisu kao on, pa makar to bili i kulturni poslenici, umetnici, muzičari, sportisti…
Međutim, Navaljnijeva obaveza delovanja u inostranstvu, trenutno je završena. Službe koje upravljaju Navaljnim procenjuju da je u godini ruskih parlamentarnih izbora, a to je upravo 2021. godina, neophodno Navaljnog vratiti u zemlju, kako bi se klima i histerija stvorena navodnim trovanjem prenela na sam izborni proces.
Navaljni je sredstvo. Sredstvo demonizacije Putina i ruske vlasti. Sadašnja demonizacija prouzrokovana je činjenicom da Zapad vidi da većina stanovništva podržava aktuelnu vlast. To se moglo videti na sveruskom referendumu o promeni ustava u julu 2020. godine.
Govoriti da je Rusija „zla i destruktivna sila“ podrazumeva da su Putin i Kremlj personifikacija tog zla. Reći da je Putin zločinac koji naređuje trovanje, da je diktator koji je opasan za demokratiju i svet, znači da je cilj delovanja zapadnih obaveštajnih službi upravo promena ruske vlasti.
Mnogi analitičari su smatrali da je „slučaj Navaljni“ konstruisan da bi se blokirao gasovod Severni tok 2. Iznosili smo rezerve prema tome. To se, naravno, nije dogodilo. Dogodile su se sankcije, optužbe i satanizacija Putina i Kremlja, i povratak Navaljnog u Rusiju.
Njegovim nalogodavcima i ovo odgovara
Dakle, cilj je destabilizacija vlasti u Kremlju, prvo konstruisanjem „trovanja Navaljnog“, pa onda i povratkom Navaljnog, uoči opštih izbora 2021. godine. Time se stvaraju uslovi da se destabilizuje eventualno ponovno kandidovanje Putina za predsednika države 2024. godine.
Isto tako, udarom na Putina pokušava se sprečiti čvršće povezivanje Rusije i Belorusije, koje se očekuje u obe države.
Na koji način će Navaljni da deluje posle povratka 17. januara? Njega očekuju dve uslovne kazne od 5 godina, na koje je osuđen zbog pronevere novca. Nadležne ruske institucije su saopštile da Navaljni nije ispoštovao uslovnu kaznu, pa mu preti zatvorsko izdržavanje kazne, o čemu će da odluči sud.
No, zanimljivost povratka Navaljnog krije se u činjenici da se on vraća u Moskvu samo nekoliko dana uoči stupanja Bajdena na čelo SAD. Da li je to baš slučajno?
Obaveštajne službe ne rade ništa slučajno. Neophodno je u Moskvi pokrenuti neku novu „obojenu revoluciju“. Jedna takva je propala. Bila je to „balotnaja revolucija“ 2011/12. godine, kada je pokušavano da se spreči kandidovanje Putina na izborima, kao i da se posle Putinove pobede u martu 2012. ospore rezulati tih izbora.
Najjaču podršku demostrantima tada je pružila administracija američkog predsednika Baraka Obame, u kojoj je Bajden bio potpredsednik SAD.
„Balotnaja revolucija“ je propala, ali namere te revolucije nisu. Zato je potrebno Navaljnog vratiti u Rusiju. Čekaju ga opšti izbori ove godine, i rad za interese Zapada u sopstvenoj zemlji, kao i očekivana podrška Bajdenove administracije.
Navaljnom je svejedno da li će biti poslat na izdržavanje zatvorske kazne, jer se očekuje da obe opcije idu u prilog izazivanja nemira. No, obaveštajne službe sa Zapada nikako da shvate Rusiju.
Rusko društvo više nije anestezirano zapadnom propagandom i odavno je shvatilo geopolitiku Zapada. U toj geopolitici Rusiji nema mesta.
A Navaljni?
Prema istraživanjima javnog mnjenja preko 95% građana Rusije je ubeđeno da on radi za interese zapadnih zemalja.
