Home / TEMA DANA / THE NEW YORK TIMES: SUKOB RUSIJE I ZAPADA SELI SE NA BALKAN – EVO ŠTA SE DOGAĐA

THE NEW YORK TIMES: SUKOB RUSIJE I ZAPADA SELI SE NA BALKAN – EVO ŠTA SE DOGAĐA

Putinova nedavna poseta Beogradu je pokazala da sukob između Zapada i Rusije na Balkanu eskalira, piše The New York Times.

Ako je Moskva ranije branila svoje interese u ovoj regiji, ne osporavajući otvoreno “hegemoniju NATO-a i EU”, sada se situacija promenila. Jedini način da EU zadrži svoju ulogu u regiji jeste da ne pokušava da sačuva svoj “status quo”, kaže se u članku, sugerišući mogućnost promena u regiji zbog jačanja ruskog uticaja.

Posmatrajući nedavnu Putinovu posetu Beogradu i slušajući njegove primedbe, bilo je nemoguće ne primetiti da se sukob između Zapada i Rusije na Balkanu značajno menja, kako po karakteru tako i po intenzitetu, primećuje The New York Times.

Proteklih godina je Moskva aktivno branila svoje ekonomske i kulturne pozicije u ovoj regiji, ali “nikada nije otvoreno osporavala hegemoniju NATO-a i EU”, ali sada se sve promenilo, piše u članku.

“Tranzicija na Balkanu je gotova. Napravili smo prelaz od represivnih do depresivnih režima”, izjavio je za The New York Times albanski politički analitičar Remzi Lani. To znači da su “stari komunisti” i radikalni nacionalisti u velikoj meri stvar prošlosti, a ekonomski, socijalni i politički problemi stoje u mestu. Pitanje je koje će mesto “depresivni režimi” zauzeti sada, u “rastućem geopolitičkom rivalstvu” u regiji, kaže se u članku.

Dan pre nedavne posete glavnom gradu Srbije, ruski predsednik Vladimir Putin je izrazio ozbiljno nezadovoljstvo promenom naziva Makedonije, optužujući SAD i neke zapadne zemlje za pokušaj destabilizacije situacije u regiji, piše The New York Times.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je pak osudio Sjedinjene Države zbog želje da “što pre uključe sve balkanske zemlje u NATO i eliminišu sve ruske uticaje na Balkanu”.

“Rusija jasno nastoji da ukaže da stanovništvo ovog područja to ne želi”, ističe se u članku.

“Na prvi pogled, ruske težnje izgledaju nerealno, jer je Balkan čvrsto vezan za Zapad. Grčka, Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Albanija i Crna Gora već su članice NATO-a, a Makedonija je na putu pridruživanja tom savezu. Osim toga, sve zemlje u regiji su ili već postale članice Evropske unije ili žele postati. Istovremeno, EU je glavni trgovinski partner Balkana, daleko ispred ostalih, i kao najveći investitor u ovoj regiji i preferirano mesto iseljavanja za ljude iz tih zemalja”, napominje autor.

“Prema opšte prihvaćenom mišljenju, Rusija samo remeti mir. Ali, općeprihvaćene ideje mogu biti pogrešne”, uveren je autor kolumne Ivan Krastev, direktor Centra za liberalne strategije sa sedištem u Sofiji, u Bugarskoj.

“Moskva smatra da su pozicije Zapada na Balkanu vrlo ranjive. Ako se u Ukrajini, Evropska unija percipira kao simbol promena, onda je na Balkanu smatraju braniteljem statusa quo, koji će se uskoro raspasti”, objašnjava Krastev.

“U međuvremenu, stvarna situacija u regiji je prilično napeta. U gotovo svim zemljama odvijaju se masovne protivladine demonstracije. U većini njih je ekonomski rast vrlo nestabilan i trom, veliki delovi stanovništva pate od siromaštva i masovno nastoje da odu. Prema statistikama, više od 40% stanovništva Bosne i Hercegovine već je napustilo svoju zemlju, oko 40% Albanaca i oko 25% stanovnika Makedonije. Društvo je ljuto i povećavaju se međuetničke napetosti”, navodi se u članku.

“I premda istraživanja javnog mnijenja pokazuju da većina ljudi pridruživanje EU smatra najboljim putem ka prosperitetu, evropska integracija postupno gubi obećavajuću privlačnost. Budućnost Evropske unije čini se neizvesnom, a čelnici kao što je francuski predsednik Emanuel Makron nedvosmisleno izjavljuju da neće trošiti svoj politički kapital na integraciju zapadnog dela Balkana”, navodi The New York Times.

“Ali, iako se raspoloženje u regiji značajno menja, Evropska unija ne želi da promeni svoj pristup i politiku, delimično zbog birokratske inercije i nedostatka političkog interesa, ali i zbog strahova da će se bilo kakve političke promene na Balkanu smatrati kao izdaja načela”, objašnjava autor.

“Ideološka nefleksibilnost EU je divna, ali se delimično i zbog toga dogodila paraliza u regiji”, naglašava se u članku.

Prema autoru, najbolja ilustracija toga je uloga Evropske unije u diplomatskom dijalogu između Srbije i Kosova. Upravo je Evropska unija pokrenula i inspirirala ovaj proces, budući da su svi na Zapadu bili uvereni da je uzajamno priznavanje Beograda i Prištine jedini način da se uklone prepreke produbljivanju ekonomske saradnje i da Srbija i Kosovo dobiju priliku za pridruživanje EU.

Međutim, kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i čelnik Kosova Hašim Tači počeli da rešavaju osetljivo pitanje “prilagođavanja granica”, kako bi postigli konačni dogovor, vodeće evropske zemlje su odmah izjavile da to neće dopustiti, za The New York Times piše uticajni konsultant raznih atlantskih organizacija i tela za Zapadni Balkan.

“Evropljani s pravom strahuju da će, ako Kosovo i Srbija promene svoje granice, evropske zemlje slediti njihov primer. EU je u pravu kada tvrdi da takve promene treba da podrži većina stanovništva tih zemalja. Ipak, signal Evrope ne nalazi odgovarajuću procenu i razumevanje. Zvuči kao da Evropa zapoveda neposlušnom susedu da se kloni opasnih predmeta”, objašnjava autor.

“Zato evropske smernice izazivaju negativnu reakciju i danas su šanse za zaključenje sporazuma između Srbije i Kosova manje nego pre nekoliko meseci, dok se međuetnički sukobi povećavaju. I ovde Rusija aktivno ulazi u igru”, kaže članak, na tragu onoga što je gotovo istovremeno objavila agencija Bloomberg, komentarišući prilike i perspektive takozvane Severne Makedonije.

Prošlog novembra je predsednik Putin održao lični sastanak sa Tačijem iako Moskva službeno ne priznaje Kosovo kao državu.

“Ovaj sastanak je bio signal da se Rusija na Balkanu vidi ne samo kao branitelj Srbije, već i kao potencijalna uticajna politička sila. Stoga Evropljani ne bi trebalo da budu iznenađeni ako Rusija uskoro ponudi vlastiti plan za normalizaciju srpsko-albanskih odnosa”, upozorava The New York Times.

“Drugim rečima, Rusija na Balkanu svojim delovanjem ne samo da kvari nečiju igru, već Moskva želi da zameni Evropsku uniju kao posrednik u rešavanju regionalnih sukoba, kao što je to slučaj na Bliskom istoku, gde je vrlo uspešno izgurala Sjedinjene Države”, navodi se u članku.

“Prošle nedelje, nakon 27 godina provedenih u praznim sporovima, grčki parlament je odobrio novo ime za Makedoniju, koja je postala Severna Makedonija. S tom odlukom se okončao jedan od najdužih sukoba na Balkanu”, kaže se u članku.

“Sada Evropa treba da pronađe snagu i fleksibilnost kako bi podstakla Srbiju i Kosovo na dalje traženje kompromisa. Za Evropsku uniju je jedini način da zadrži svoju ulogu i važnost u regiji da odustane od želje za održavanjem statusa quo”, zaključuje Ivan Krastev za The New York Times.

(logicno.com)

Check Also

AMERIČKI ADMIRAL OTKRIO ISTINU KOJA JE ŠOKIRALA SVET

Izgradnja ratnih površinskih brodova u SAD je nemoguća bez nabavke komponenti iz Rusije i Kine. …