Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Istorijski susret lidera Rusije i Amerike zadao je Donaldu Trampu mnogo muka. Izjava o ruskom (ne)mešanju u američke izbore je promenjena pod napadom bivših struktura SAD, kaže za Sputnjik Nebojša Čović, bivši potpredsednik Vlade Srbije.
A Rusi su se, dodaje, mešali u izbore u SAD koliko i Amerikanci u ruske, pa nek sami zaključuju o čemu se tu radi.
Tramp je uspeo da ustalasa i Balkan kada je rekao da su Crnogorci agresori, zbog kojih bi mogao da počne i treći svetski rat.
— Mislim da Crnogorci treba da budu zadovoljni, jer je potapšao predsednika Crne Gore po ramenu, što je velika stvar u Briselu, a njegova izjava može da se tumači na više načina. Jedan je da je to packa NATO-u da je Crna Gora primljena isuviše rano, a druga varijanta je da Tramp preko svojih službi ili zaostalih službi zna nešto što mi ne znamo. Treba dobro analizirati da li se tu možda nešto sprema. Nisam paranoičan i nisam zagovornik mističkih ideja, ali Trampu izlete pojedine stvari koje se kasnije dogode, samo ih on na neobičan način saopšti.
Bili ste dugi niz godina šef Koordinacionog centra za KiM. Kako danas posmatrate pregovore u Briselu?
— Biće jako teško, ali mi se čini da međunarodna zajednica ubrzava stvari, jer prepoznaju da se gubi taj početni naboj i euforija u stvaranju nekakve nove državice po američkom diktatu. Drugo, i sama EU nema više kapaciteta da se zabavlja sa našim regionom, jer ima puno zabave u unutrašnjim redovima. Nisam zagovornik onih priča da sačekamo da propadne Amerika, da propadne EU. Nezahvalna je pozicija i predsednika naše države koji ulaže maksimalne napore. Ja najbolje znam, ja sam prošao tu šatl diplomatiju, video kakvi su to sendviči i „vruće-hladno“ pritisci. Region mora da se sagleda malo šire. Mislim da su tri nacionalna pitanja važna, a nisu rešena. To je albansko nacionalno pitanje, koje se prostire i na prostoru Srbije i Crne Gore i Makedonije, pomalo gricka i Grčku. Srpska i hrvatska nacionalna pitanja su nerešena. Mi smo imali bratstvo i jedinstvo i bili smo multietnini, čak i više nego Amerikanci. Ne želim da budem arogantan, ali je činjenica da smo mali i da smo dovedeni u takvu poziciju. Izuzetno je teško objasniti i građanima, pogotovo ako se podsetite šta govore naša istorija, vera i Srpska pravoslavna crkva. Treba odrediti pravu brzinu, ali treba biti realan i voditi računa da ima puno prevaranata na zapadnoj strani, mnogo ljudi je napravilo političke karijere, mnogi su zaradili novac na nesreći koja se dogodila na prostoru bivše Jugoslavije i sada im je teško da priznaju da je neki period njihovih života bio potpuno pogrešan i da su bili grešni prema tim narodima. Imate puno diplomatskih lešinara, a naša pozicija nije nimalo laka. Ta bahatost i arogancija se ispoljila i kod Tačija.
Tači je rekao mu je u proteklih šest godina ovo bio najteži razgovor, zbog čega?
— Ima više razloga, a jedan od prvih je zato što ima u pratnji one šumare, Haradinaja, Pacolija biznismena i Veselija Kadrija. To pokazuje da ni oni ne veruju jedni drugima i da nije baš takva homogenost među Albancima. Ali oni imaju mnogo veću energiju i jedinstvo.
Koliko nam je u interesu da se pregovara negde drugde?
— Nije nam u interesu, ali morate da razumete našu stranu. Pritisci su sa svih mogućih i nemogućih strana. Naše početne pozicije su jako loše iz Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, koja je na blagi način verifikovala okupaciju jednog dela naše teritorije, uz sramno bombardovanje naše zemlje. Pozicija sa naše strane, ljudi koji se bave tim poslom je takva, da, lako je sedeti, grickati semenke po Beogradu i kritikovati, a šta predlažete? Ne možemo praviti unutarpolitičku igru na napadima i populizmu, nego dajte da se dogovorimo — i pozicija i opozicija.
Šta je za Vas kompromis?
— Ima više varijanti, ali kad sam rekao da sagledamo ceo region, onda je kompromisno rešenje rešavanje srpskog nacionalnog pitanja, a to je malo šire od Kosova, kao što je albansko malo šire od Kosova. Oni stalno pričaju o velikoj Albaniji i to priča Rama, a nikako da kaže šta će onda biti glavni grad, hoće li biti Tirana ili Priština.
Pre Brisela su krenule kampanje i priče da Albanci sa juga centralne Srbije hoće ista prava kao Srbi na severu Kosova…
— To bi značilo da im uzmemo sva prava i onda je krenula šumarsko-ekstremističko-teroristička priča Šefćeta Muslijua, to sad deklariše Mustafa o nekakvom Končuljskom sporazumu. Končuljski sporazum ne postoji. Postoje zvanični sporazumi štampani u knjizi „Srbija posle Miloševića“. Sva akta i svi sporazumi, sve anekse koje je Vlada Republike Srbije usvojila… Da ne bismo mi bili kao Tramp ili da nas ne bi tumačili da smo pogrešno prevedeni, mi smo to tada štampali i na engleskom i albanskom jeziku i delili im. To je bio sporazum o pregovorima — da moraju da polože oružje, da ćemo neke amnestirati, što je i urađeno i da treba da se integrišu u sistem organa i lokalne samouprave Republike Srbije, ali da pritom moraju da budu obrazovani. Sva dokumenta postoje u arhivama Vlade Republike Srbije.
Da li Bošnjačko nacionalno veće zbog poziva Bedžetu Pacoliju sada može da snosi neke konsekvence?
— Ne bih izazivao bilo kakve konflikte. Valjda smo naučili lekciju da se ne tučemo, nego da probamo da rešimo stvari dijalogom. U lokalnim samoupravama kao što su Tutin i Novi Pazar moraju da se preispitaju određene koalicije. Ja znam da u Sjenici ne žele da puste ljude iz SNS-a, jednu mladu, obrazovanu strukturu da uđe, a tako je i u Prijepolju. Mislim da glavni bošnjački lideri moraju da se oglase i da objasne. Običan narod, koji ovu državu doživljava kao sopstvenu, pita se da li ona ima kapacitet i snagu da se odupre takvim egzotičnim izjavama. Sulejman Ugljanin misli da će mu se time podići rejting. Treba jasno da se odredi — da li je to vaša država ili nije? Nema više ni prekomerne upotrebe sile, ni oružanih formacija srpskih ovakvih ili onakvih, a da se ne zaboravi, nema više ni alibija oko Slobodana Miloševića.
Kuda vodi izjava predsednice Hrvatske da su Albanci i Hrvati braća po oružju?
— To je priznanje onoga što zvanična srpska politika priča već godinama. Na kraju krajeva, i Mesićevo šetkanje po Sandžaku i instrukcije Sarajevu, slični su izjavi Kolinde Grabar Kitarović. Mesić se neće smiriti dok ne dođe do onoga, parafraziram, da će se na kraju zapaliti Srbija. Gospođa Kolinda je očigledno još pod uticajem šampanjca iz Moskve. Pratio sam prvenstvo, navijao za Srbiju i očekivao bolji rezultat. Nisam bio impresioniran, a na kraju mi se sve smučilo kada sam video pojedine pijane predsednike. Političari vole da uzmu energiju od uspešnih sportista i to je gospođa Kolinda i uradila. Ja se ne šminkam, ali ako se vi dame šminkate, onda bar pogledajte da li će možda pasti kiša, zato što se šminka može razmazati, pa uzmite kvalitetniju. Malo sam ciničan, ali mi je sve to bilo ružno. Hrvati su igrali odlično i ja im na tome čestitam, ali to ne znači da sada treba da se bahate političari.
Imali su u Rusiji Kolindu, u Zagrebu ih je dočekao Tompson…
— To je klasičan ulični tamburaš, pevač sa ustaškim pesmama, a svi dobro znamo šta su bile ustaše. Hrvatska politika ima propagandu koja stalno provocira ili pokušava da provocira Srbiju. Nisam zagovornik našeg zaletanja na crveno. Ne volim da odgovaram na takve provokacije, jer oni sami govore o sebi. Imam puno drugara i prijatelja i oni to kao Hrvati naravno osuđuju, jer to ide ka tome da se pojedini od njih rađaju samo da bi mrzeli Srbe, a ne shvatajući da je poreklo isto samo su nam vere različite.
Pogledajte video:
