Osobe koje su bile zadužene za nelegalno slušanje telefonskih razgovora morale su da ih prekucaju, naprave transkript, sve to odštampaju i predaju onome ko je taj nalog izdao, što je, po svemu sudeći, bivša sekretarka u MUP-u.
Materijal o prisluškivanim telefonskim pozivima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, po svemu sudeći, završavao je kod bivše državne sekretarke u MUP Dijane Hrkalović, navode sagovornici Kurira nakon potvrde ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina da su „transkripti nelegalno prisluškivanih razgovora nošeni pojedinim visokim funkcionerima MUP“.
Kada bi transkripte pročitao onaj ko je naredio prisluškivanje, dokumenta su spaljivana kako bi se prikrio trag, otkriva izvor Kurira blizak MUP.
Pročitaj pa uništi
– Osobe koje su bile zadužene za nelegalno slušanje telefonskih razgovora imale su obavezu da ih prekucaju, da naprave transkript, pa da onda to odštampaju i predaju onoj osobi koja je taj nalog izdala. Kako ne bi bili otkriveni u ovoj nelegalnoj radnji, činili su sve da iza sebe ne ostavljaju tragove i da sve materijalne dokaze unište.
Tako je najveći deo odštampanih papira s transkriptom Vučićevih razgovora nakon čitanja bio spaljivan. Hiljade papira je tako spaljeno čim bi se informacije pročitale – otkriva naš sagovornik.
Da sve upućuje na to da iza neovlašćenog prisluškivanja predsednika Vučića i njegove porodice stoji Hrkalovićka, smatra Svetozar Vujačić, specijalni savetnik ministra policije. On pak veruje da je bilo još više prisluškivanih razgovora od 1.572, koliko je zvanično otkriveno.
Po čijem nalogu
– MUP je sve dokaze iz istrage dostavio tužilaštvu, obuhvaćena su 1.572 nezakonito prisluškivana razgovora, ali to ne znači da se na tom broju stalo. Verovatno ih je bilo više, ali policija još tome nije ušla u trag.
Cela grupa onih koji su to neovlašćeno radili bila je u okviru MUP, ne u BIA. Prisluškivanje je rađeno po nalogu Dijane Hrkalović, i to je na saslušanju rekao načelnik koji je smenjen.
Da li je Dijana to radila samoinicijativno ili je i njoj neko naređivao, tek će se utvrditi. Formalnopravno, njoj je mogao da naređuje samo ministar – kaže Vujačić i dodaje da je u toj mreži bilo više osoba, ali da treba razlikovati izvršioce od naručilaca.
Mreža zavere
Bivši šef beogradske policije Marko Nicović ne isključuje mogućnost da su poverljivi podaci prikupljani i za strane službe:
– Prvo je pitanje da li su sve spalili i uništili od informacija koje su prikupili. Može da se desi da je to neko namerno arhivirao za sebe, bilo je tu više ljudi, od šefa, onog ko je to analizirao, onog ko je slušao, onog ko je kucao, štampao, pa i kurir koji je to dostavljao.
Može da se desi da neko i dalje čuva osetljive podatke, a postoji mogućnost da je sve to nošeno strancima i da je to jedna vrsta zavere. Hrkalovićka to nije koristila sama, dobar deo osetljivog materijala je verovatno išao i strancima.