Home / TEMA DANA / U Srbiji sloganima podstiču rađanje dece, a POGLEDAJTE SAMO KAKO JE TO PITANJE PUTIN REŠIO U RUSIJI..!

U Srbiji sloganima podstiču rađanje dece, a POGLEDAJTE SAMO KAKO JE TO PITANJE PUTIN REŠIO U RUSIJI..!

Ministarstvo kulture i Savet za populacionu politiku izabrali su slogane koji bi trebalo da podstaknu rađanje u Srbiji.

Izabrano je šest slogana, umesto planirana tri, a novčane nagrade su zbog toga podeljene.

Prvo mesto dele slogani “Ljubav i beba – prvo što nam treba!” i “Rađaj, ne odgađaj!”, na drugom mestu su “Mama – neću sama, tata – hoću brata” i “Dosta reči, nek zakmeči”, a na trećem “Čuda se ne dešavaju. Čuda se rađaju” i “Nek se deca rađaju i lepe stvari događaju”.

Nagrada za prvo mesto je 150.000 dinara (dva puta po 75.000), za drugo 75.000 (dva puta po 37.500) i za treće 50.000 (dva puta po 25.000)

Na konkurs su stigla 1.002 predloga u 948 pisama iz 104 grada i mesta u Srbiji, a među šest izabranih, čak četiri je iz Beograda, jedan je iz Pančeva, a jedan iz Kuršumlije.

Konačan izbor napravio je žiri u kom su bili ministarka zadužena za demografiju Slavica Đukić Dejanović, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović, šef kabineta ministarke Đukić Dejanović Nikola Jovanović, direktorka IAA Serbia (Međunarodna asocijacija za advertajzing) Jelena Ivanović i Vladimir Čeh, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja, koji je predsednik Komisije.

Kako je saopšteno, odluka da se nagrade podele je doneta većinom glasova, jer “nijedan od predloga ne zadovoljava da jedna poruka identifikuje složenost problema projektnog zadatka iz Javnog poziva”.

“Šest odabranih poruka (koje pokrivaju pojedine segmente kompleksnog zadatka kada je promocija nataliteta u pitanju) su iskazi koji će moći da budu korišćeni u budućoj kampanjI”, navodi se.

“Slogan treba da bude podsticajan, da ima poruku, da bude zvučan, jasan. To će ipak profesionalci morati da rade , ali ćemo dodeliti po dve nagrade za prva tri mesta za najbolje predloge”, rekla je ministarka Đukić Dejanović dan ranije za RTS.

Poziv za izradu slogana raspisan je na predlog Saveta za populacionu politiku, a ministarka kaže da su pristigli predlozi iz cele Srbije i da su stekli uvid kojoj ciljnoj grupi ubuduće treba se obraćati.

“Podsticaj ženama da rađaju mogu davati deca, roditelji, partneri”, pojasnila je ona i dodala da su zemlje koje se ozbiljno bave tim problemom ostvarile rezultate i imaju smanjenje problema.

A KAKO JE TO PUTIN URADIO: Novi recept za podizanje Rusije

Ruske vlasti se svim silama trude da spreče pad nataliteta. Tim povodom, ruski predsednik Vladimir Putin je pozvao na „resetovanje“ demografske politike u zemlji i predložio je niz mera koje stimulišu natalitet.
Konkretno, on je predložio da se uvede roditeljski dodatak za prvo dete, kao i da se do kraja 2021. godine, proširi i produži program „materinskog kapitala“ koji, osim značajne finansijske pomoći, porodicama sa dvoje i više dece daje i brojne olakšice. Nove mere predviđaju i povlašćene hipoteke, razne subvencije i federalne i regionalne programe za pomoć.

Osim toga, biće povećan broj regiona u kojima će višečlane porodice dobijati posebne naknade, država će modernizovati i dečije poliklinike, a vlasti obećavaju i da će rešiti problem redova prilikom upisa dece u jaslice.

Od sledeće godine država će iz budžeta davati dodatak u iznosu od najmanje 10.500 rubalja mesečno (više od 150 evra) za prvo dete, do godinu i po dana starosti.

Ipak, jedna od najvažnijih mera za poboljšanje demografske situacije u Rusiji ostaje „materinski kapital“, koji dobijaju svi roditelji sa dvoje i više dece. Pravo na „materinski kapital“ imaju svi građani Rusije, bez obzira na to da li su biološki roditelji ili su dete usvojili.

Program je pokrenut 2007. godine i važi na teritoriji cele Rusije. Radi se o značajnoj sumi novca. U vreme kada je odluka doneta, ova suma je iznosila oko deset hiljada dolara, dok ove godine, zbog pada rublje izazvanog sankcijama, iznosi oko 7.100 dolara. Istina, postoje i određena ograničenja — novac se može dobiti tek kada dete navrši tri godine i može se potrošiti samo u određene svrhe.

Na primer, može se uložiti u kupovinu stana, za poboljšanje stambenih uslova. U vreme kada je ova mera usvojena i dok rublja nije oslabila, u nekim regionima Rusije se za taj novac gotovo mogao kupiti i stan.

Osim toga, „materinski kapital“ se može potrošiti i na obrazovanje dece i na socijalnu adaptaciju i integraciju u društvo deteta sa invaliditetom, a takođe može se uplatiti i za penziju majke.

Međutim, novac se ne može potrošiti na, recimo, kupovinu automobila, pokrivanje dugova za potrošačke kredite i komunalne usluge.

Putin je, međutim, sada naložio da se proširi spektar namene, pa će biti dozvoljeno se on troši i na plaćanje dadilja i negu dece, a osim toga sredstva će biti dostupna i u obliku mesečnih isplata socijalno ugroženim porodicama.

Otkako je Putin 2007. godine uveo „materinski kapital“, taj program je obuhvatio osam i po miliona ruskih porodica. Statistike pokazuju da Rusi najčešće taj novac troše na poboljšanje životnih uslova. Više od pet miliona porodica je novac potrošilo upravo u te svrhe.

Nešto manje od pola miliona ljudi novac je potrošilo na obrazovanje dece, a samo 3.700 žena je podnelo zahtev da taj novac bude prebačen u penzioni fond.

Putinove mere borci za prava dece nazivaju „revolucionarnim“, a eksperti kažu da su one pravovremene, jer bi, po prognozama sociologa, Rusija narednih godina mogla da se suoči sa ozbiljnim demografskim problemima.

Ministar za ekonomski razvoj Maksim Oreškin upozorio je da se demografska situacija pogoršava i da bi Rusija u narednih pet-šest godina mogla da izgubi oko 800.000 radno sposobnih ljudi na godišnjem nivou.

O tome otvoreno govori i Putin. On je rekao da se danas demografska situacija u Rusiji ponovo pogoršava i da je to bilo predvidivo ako se ima u vidu dramatičan demografski pad devedesetih godina. Tada se, zbog ogromnih problema u privredi i socijalnoj sferi, prosto nisu rodila deca koja bi sada imala potomstvo. Tadašnji pad nataliteta može se meriti samo sa padom za vreme Drugog svetskog rata.

On je naglasio da je neophodno usvojiti kompleks mera koje će stabilizovati situaciju i koje neće dopustiti da se broj stanovnika smanji u narednoj deceniji. Za to je, kako je rekao, potreban aktivan i dosledan rad u svim pravcima, i za smanjenje smrtnosti i za stimulisanje nataliteta.

„Faktički, treba resetovati našu politiku demografskog razvoja“, naglasio je Putin.

„Za nas je jako bitno da stimulišemo mlade generacije da rađaju decu, jer je njima često teško da se odluče na prvo dete. A onda, kada dobiju prvo, uglavnom se ne zadržavaju na tome, već se odlučuju i za drugo, treće. Prihodi građana su nestabilni, a to posebno dotiče porodice sa decom, pa je zbog toga jako dobro što se uvodi mera mesečnih dodataka za prvo dete, koja zapravo prethodi ’materinskom kapitalu‘. Veoma je važno i to što je ta suma novca usklađena sa potrošačkom korpom deteta“, kaže za Sputnjik Olga Savinska, predavač na Višoj školi ekonomije i ekspert Građanske komore grada Moskve.

Politikolog Igor Šatrov smatra da je sada izuzetno važno podsticati mlade generacije na rađanje, kako bi se izbegao pad u „demografsku jamu“.

„Mera je sazrela, stasalo je novo pokolenje, koje je rođeno devedesetih godina, a njih je malo. Ako te generacije ne budu imale decu, imaćemo ozbiljniju demografsku jamu nego što je ona iz koje smo se nedavno iščupali. Mislim da stimulisanje rađanja prvog deteta nije ništa manje važno od stimulisanja rađanja drugog i trećeg deteta. Novčana pomoć države će skinuti teret sa mladih roditelja. Nova Putinova mera trebalo bi da deluje kao i prethodna, koja je pomogla u ispravljanju demografske situacije. Devedesete godine su ostavile ozbiljan ožiljak, jer u tom periodu nismo radili na natalitetu. Danas postoji vera u budućnost i podrška države, a to je veoma važno“, smatra Šatrov.

Osim državnog, svoje programe za pomoć porodicama sa decom imaju i ruski regioni. U Moskvi, recimo, ima oko 130.000 porodica sa troje i više dece, koje dobijaju socijalnu podršku. Grad im pomaže na različite načine — daje im finansijsku pomoć, popuste prilikom plaćanja komunalnih usluga, besplatne karte za sve vrste gradskog saobraćaja (osim taksija), pravo na besplatan parking, besplatne ulaznice za zoološki vrt, a po sniženim cenama mogu nabaviti i karte za muzeje, pozorišta, koncerte i druge kulturne i sportske događaje.

Takođe, toj deci je obezbeđen i besplatan vrtić, a prilikom upisa imaju prioritet. Zanimljivo je i da jedan od roditelja ima pravo na platu iz gradskog budžeta, ako reši da ne daje decu u vrtić, nego ih sam čuva.

Moskovske porodice sa troje i više dece svakog meseca dobijaju i novac za kupovinu odeće i drugih potrepština za decu, a poseban program postoji i za takve porodice sa niskim primanjima. U okviru tog programa, ove godine će biti podeljeno 65.500 sertifikata na ukupnu sumu od preko 130 miliona rubalja (oko 2 miliona dolara) za kupovinu odeće, obuće, igračaka i drugih stvari.

Rezultat takve gradske politike je očigledan: za poslednjih sedam godina broj porodica sa više dece se povećao za skoro dva puta.

(B92,Olivera Ikodinović)

Check Also

SRPSKI SVEŠTENIK IZ ČIKAGA: U SAD NIJE REČ O RASNOM PROBLEMU VEĆ O POBUNI (VIDEO)

Oduševio me toliki narod koji se u tako velikom broju sabrao i suprotstavio otimanju svetinja …