Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Udarnu vest je objavio američki medij The Wall Street Jounal, koji piše o tajnom buntu u redovima NATO saveza.
Sve se dogodilo prošli mesec, piše prekjuče WSJ (The Wall Street Jounal), kada je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu lično došao američki ambasador u Budimpešti i od njega zatražio pritisak (WSJ doslovno koristi izraz „pritisak“) s ciljem „smanjenja uticaja Moskve i Pekinga u Evropi“, kao i jačanje potpore Ukrajini u njenom nastavku suprostavljanja Rusiji.
Orban je odbacio obe ideje. On ima i državničku odlučnost i argumente na svojoj strani: Mađarska je verna saveznica u NATO-u, koja šalje svoje vojnike gde treba (uključujući i u zonu Baltika, Rusiji „pod nos“), ali razrušiti odnose s Rusijom i Kinom po nalogu Vašingtona ona ne želi.
Orban hoće da održava poslove s Moskvom i da učestvuje u evropskim projektima Kine. Zato je on direktno odgovorio američkom ambasadoru, rekavši, kako želi svoju zemlju na spoljnopolitičkom planu da učini „neutralnom, kao Austrija“. Time postoji „opasnost da dugogodišnja američka saveznica izleti iz američke orbite“.
WSJ piše kako mađarski premijer poziva kineske investicije u informacijsku infrastrukturu zemlje. Osim toga, zbog smanjenja mogućnosti da se mađarska nacionalna manjina u Ukrajini (u Zakarpatju) školuje na mađarskom jeziku, Orban se protivi pregovorima NATO-Ukrajina na ministarskom nivou.
Ako ovoj vesti pridodamo i nedavni otvoreni protivkineski govor Džordža Soroša na Svetskom ekonomskom forumu u švajcarskom Davosu, postaje jasno kako su Sjedinjene Države potpuno otvoreno pokrenule, osim već „uobičajene“ proturske, i onu protivkinesku kampanju.
Ovde treba pridodati i jučerašnje reči španskog ministra spoljnih poslova Alfonsa Dastisa, izrečene na prijemu španskih diplomata pred kraljem te zemlje Filipom VI., kako je na delu „transatlantski razvod“ (https://www.abc.es/espana/casa-real/abci-diplomaticos-defendereis-nuestra-democracia-todo-mundo-201901281313_noticia.html).
Američka administracija je na spoljnom planu zaigrala nikada oštriju „igru“. Može se slobodno reći da je Vašington krenuo na sve ili ništa u pokušaju očuvanja svoje globalne dominacije od koje više nema ništa.
U tu je opasnu „igru“ ovih dana uključio i Venecuelu, želeći, i uspevajući još jednom dodatno da polarizuje svet i pri tom da uništi i ono malo međunarodnog prava koje je preostalo, makar ono bilo i samo deklarativnog karaktera. Sve iznova počinje da se svodi na poziciju sile, kako je to bilo od varvarskih vremena.
Ali ne treba se plašiti da će Amerikanci vojno napasti na svoje globalne supranike ili sebi nepokorene zemlje. Treba se bojati kukavičkog stava državnika onih zemalja (uključujući pre svega evropskih), koje zbog toga mogu poslužiti kao „produžena ruka“ Vašingtona za njegove opasne ratove i njegove interese.
Orban je, hteo to neko da prizna ili ne, pokazao kako se tom zlu treba suprostaviti. A kome se ratuje neka to čini sam, a ne da druge u njega tera podmuklim diplomatskim pritiscima.
Zato će biti zanimljivo čekati američki odgovor Orbanu. On sigurno neće biti javno objavljjen ali uopšte ne treba isključiti ni pokušaj njegove unutrašnje destabilizacije. Pa Orban je oterao tog istog Soroša (koji sada „duva“ u Trampovu protivkinesku trubu), čime se zamerio i liberalima unutar Brisela i Evropske unije u celini.
S jedne strane i Brisel bi se rado rešio neugodnog „samostalnog igrača“, koji ne igra po njihovim pravilima, ali, s druge strane, ovakav Orbanov odlučan istup protiv američkih težnji za radikalizacijom stanja na evropskom tlu dodatnim podizanjem tenzija protiv Rusije i Kine Briselu itekako odgovara.
Evropskim političarima se ipak ne ratuje, a njihova istorijska sećanja o tragičnim zbivanjima na Starom kontinentu još su sigurno vrlo živa. Ova situacija je po Vašington još više neugodna jer je Mađarska važna članica Višegradske grupe država, preko koje on nastoji da isprojektuje svoje interese unutar EU, pre svega u njenom „starom“ – zapadnom krilu.
Zanimljivo je da će se idući mesec sastanak Višegradske grupe održati po prvi put izvan njihove teritorije, štaviše i izvan Evrope – u Izraelu! Onom istom koji snažno podupire tu organizaciju, a istovremeno snažno kritikuje politiku EU u odnosu na sebe i palestinsko pitanje.
Osim toga, Izrael već duže vreme kritikuje EU zbog jačanja antisemitizma, ali je zanimljivo da za takvu pojavu, koja je još daleko izraženija nego u samoj EU, ne kritikuje i jednu Ukrajinu.
Dakle, prljave igre se nastavljaju. Državnici u svemu ovome moraju pronaći mudrosti i hrabrosti, i znati da zauzmu primarno za vlastite nacionalne interese, a tek onda za one zajedničke. Jer tako rade svi.
Zoran Meter (geopolitika.news)
