UDARNA VEST- TEŽAK ŠOK NA ZAPADU: Putin oživljava Sovjetski savez – BELORUSIJA ULAZI U SASTAV RUSIJE (VIDEO)

Vodeći u velikoj meri nezavisnu državu, Lukašenko kaže da će Belorusja možda morati da se spoji sa drugom zemljom kako bi preživela.

Put Vladimira Putina u Minsk i razgovori iza zatvorenih vrata, koji su trajali neuobičajeno mnogo vremena, privukli su pažnju mnogih političkih stručnjaka.

Predsednik Rusije je odleteo u Belorusiju 19. juna. 22. juna, nakon samo par dana, Aleksandar Lukašenko je javno priznao da bi republika mogla postati deo “neke države.“

Govoreći farmerima u Šklovskom okrugu oblasti Mogilev, on izgovara reči koje su se brzo proširile društvenim medijima. On kaže: “Mi smo na liniji fronta. Nećemo preživeti ove godine, ako ne uspemo. Za nas je neizbežno da postanemo deo neke zemlje. Ili to, ili ćemo biti iskorišćeni kao otirač. Ili bi, ne daj Bože, oni mogli započeti rat, kao u Ukrajini.“

U svojim nedavnim razgovorima sa evropskim komesarom Johanesom Hanom, Lukašenko je rekao: “Gradimo naš odnos sa Evropskom unijom, to je naš najbliži sused – a sa ovim susedima, jer su susedi od Boga, moramo biti prijatelji… Nismo u žurbi. Nikada vam nismo obećali ono što ne možemo učiniti… Pogledali ste nas, mi smo razmotrili Evropsku uniju. Zahvaljujući tekućim transformacijama u EU i u Belorusiji, odlučili smo da nije dobro za nas da se gledamo “preko ograde,“ da se gledamo prezrivo…“

To je rečeno o Evropskoj uniji koja je uvela sankcija protiv Lukašenka i nazvala ga “poslednjim diktatorom Evrope.“ To je Lukašenko koji je odgovorio na uvrede Evropljana sa tiradama o netradicionalnoj seksusalnoj orijentaciji evropskih diplomata. I tako dalje, i tako dalje.

I to je bila EU koju je Lukašenko “razmatrao“?

On je “razmatrao“ EU, dok je koristio jeftini ruski gas, ogromno rusko tržište i druge takve pogodnosti. I, dok je imao prisup svemu ovome, on je pevao o multivektorskoj politici, analizira The Saker.

I onda, odjednom, počeo je da peva drugačiju pesmu.

Šta se promenilo? Izgleda da je Moskva konačno stavila multivektorskog Lukašenka na kratak povodac. Ja, kao i vi, nemam pojma kako je to učinjeno, ali Putin zna kako.

Možda je u Minsku Putin pokazao Lukašenku neke podatke o tome kako će se ponoviti sudbina još jednog obožavatelja “multivektora,“ koji sada živi u Rostovu. Možda je nešto drugo. Ali činjenica ostaje, Lukašenko je javno priznao da bi Belorusija mogla postati deo “neke zemlje.“

Mislim da svi znamo koje zemlje.

Zapadni rat protiv Rusije se neće okončati uskoro. NATO vojska se gomila u Litvaniji, vrlo blizu granice sa Belorusijom. Bilo bi vrlo glupo misliti da će Moskva dozvoliti neprijatelju da izvede isti trik u Minsku kao onaj što je izveo 2014. godine u Kijevu. Udaljenost od Minska do Moskve je mnogo manja nego od Kijeva.

Razlozi zbog kojih se Lukašenko do sada suprotstavljao stvarnoj, ne deklarativnoj, integraciji unutar Savezne Države su očigledni. On je vladao autokratski i deljenje moći je za njega ekstremna mera. On se čak i ponaša kao car. On je taj, a ne Putin, koji ima tu etiketu. Da li ste ikada videli Putina kako stoji pored svojih ćerki na podijumu tokom parade Dana pobede? Niko ga nije video da to radi. Međutim, Lukašenkovi sinovi stoje pored njega. Momci stoje tu umesto veterana, obratite pažnju. Stoje ispred ministara. Šta bi se dogodilo njima, ako bi “ne daj Bože, oni pokrenuli rat, kao u Ukrajini“?

Sumnjam da Lukašekovu decu baš nešto voli beloruska elita, i narod. Verujem da izjave iz oblasti Mogilev svedoče da je Lukašenko prihvatio da bi se mogao pojaviti Beloruski savezni okrug. Naravno, njemu će sigurno biti date lične garancije za ovo. Njemu i njegovim sinovima. Verovatno je da će on voditi ovaj okrug Ruske Federacije, kao guverner. Možda čak i do kraja života.

Ono što se sada dešava iza zatvorenih vrata, u uskom krugu, je cenjkanje. A Lukašenkova izjava je eho ovog trenutnog cenjkanja. On je temperamentna osoba. Teško mu je da zadrži ovu dramu u sebi. Na kraju krajeva, Belorusija je njegovo životno delo. Naravno, teško je nju postaviti pod tuđu kontrolu.

Ali, budimo iskreni, u ovoj formi, ona više ne može postojati. Prema podacima beloruskih medija o spoljnom dugu zemlje: bruto spoljni dug Belorusije u svim sektorima ekonomije za 2017. godinu se povećao za 2 milijarde dolara (za 6,4%), a od 1. jaunara je iznosio 39.932,7 milijardi dolara. Ovaj podatak je objavljen u statističkom izveštaju Narodne banke. Da, dug Belorusije raste. Ne tako brzo kao u “razvijenim zemljama,“ ali ipak raste.

Aleksandar Lukašenko je nedavno zatražio od vlade da smanji spoljni dug. On izdaje zahteve samom sebi. On je osoba koja je zadužena za sve, a sada ta osoba zahteva smanjenje spoljnog duga. Možda je taj spoljni dug samo dokaz o neuspehu njegovog “multivektorskog“ pristupa? Možda je to dokaz da obični Belorusi ne mogu priuštiti da održe malu vojsku vladinih zvaničnika i birokrata? Zašto bi plaćali za funkciju predsednika, ministarstva spoljnih poslova, sva njihova putovanja, palate i tako dalje? Komunalne takse su podignute od 1. januara, i sada građani Belorusije plaćaju više.

Uopšteno govoreći, za Lukašenka sada postoji nešto o čemu bi trebalo razmisliliti. Ali, uzgred, ne samo za njega.

Vladimir Makej, ministar spoljnih poslova Belorusije, takođe pevač “multivektorske“ politike, nedavno je pomenuo spremnost Minska da bude domaćin ruske vojne baze, ukoliko Poljska dobije američku bazu. “Ništa nije nemoguće… Danas nećemo postavljati nove strane vojne baz na teritoriji Belorusije, jer želimo stabilnost u našem regionu i ne želimo da stvaramo nevolje.. Ali, gledajući unapred, moramo razmotriti korake koje će naši susedi preduzeti.“

Možete videti kako teška međunarodna situacija ima blagtvorno destvo na beloruske lidere. Oni počinju da se povlače na nekim mestima, i pod uticajem ovih grčevitih kontrakcija postaju manje sebični i saglasniji.

Sačekaćemo rezultate ovog dogovora. Možda Lukašenko stariji više ne želi da predvodi. Možda je umoran i želi da se opusti negde na Bjakalskom jezeru, peca i ne brine problemima Belorusa? Možda želi da jedan od njegovih sinova postane guverner, da stekne iskustvo za svoju buduću karijeru u saveznoj vladi?

Šta god da je, poželjnije je imati stabilan i aktivan život šefa Beloruskog saveznog okruga, nego počivati u sanduku nakon državnog udara ili “obojenog puča,“ gledajući u plafon mrtvim očima predsednika multivektorske repbulike, koji nije mogao da prepozna da se svet promenio, i da šema “uzeti od njih, i uzeti od nas“ više ne funkcioniše.

Webtribune.rs