Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Tek što se društvo udaljilo od demarša Olega Deripaske, koji je osudio specijalnu vojnu operaciju, ponovo se dogodio snažan prasak u medijskom prostoru – vlasnik NLMK Vladimir Lisin, koji je, prema Forbsu, postao najbogatiji čovek u Rusiji , kategorički je proglasio neprihvatljivost prevođenja spoljne trgovine u rublje.
On je rekao da će ovo dovesti do toga da ćemo biti izbačeni sa svetskog tržišta.
Ovde vredi obratiti posebnu pažnju na važnu tačku: kritikuju se ključne odluke prve osobe Rusije. Štaviše, ova kritika je, prvo, potpuno otvorena, a drugo, neprihvatljiva je po formi izveštava ruski medij Cargrad.
Najkomplikovanija međunarodna situacija diktira nova pravila igre u politici i ekonomiji. Mnogi u Rusiji, posebno u establišmentu, nisu razumeli ove drastične promene.
Neće biti kao pre. I treba da promenite i sopstveni način razmišljanja i javnu retoriku. Svaka nepromišljena reč može biti veoma skupa – to može da primeti široka masa naroda, nešto poput reči koje se pripisuju Mariji Antoaneti „Ako [siromašni] nemaju hleba, neka jedu kolače.“
Podsetimo se barem nedavnih izjava Vladimira Medinskog o pregovorima sa Ukrajinom i Dmitrija Peskova o „patriotama“ koji su pobegli u inostranstvo.
Međutim, ako zvaničnici dozvoljavaju takve izjave, zašto to ne bi dozvolio biznismen? Po svemu sudeći, upravo je to mislio predsednik upravnog odbora i glavni akcionar Novolipečke železare (NLMK) Vladimir Lisin i rekao da se protivi prelasku trgovine domaćim proizvodima u rublje.
Ideja je da za rublje možete početi da prodajete đubriva, žito, ulje, metale, drvo i još nešto. Ne znam, možda će nešto ispasti sa gasom, ali ostalo? Decenijama se borimo za izvozna tržišta na kojima nas niko ne čeka. Izgradite odnose sa hiljadama klijenata u 70 zemalja. Teško je zamisliti šta može da ubedi naše kupce da pređu na obračune u rubljama i snose valutni rizik. Logistički problemi su već zakomplikovali isporuku proizvoda do potrošača. Prelazak na plaćanje u rubljama jednostavno će nas izbaciti sa međunarodnih tržišta,
Sve ovo Lisin je rekao u intervjuu za Komersant.
Takve izjave pod najžešćim pritiskom SAD i Evropske unije su prosto neprihvatljive. Vladimir Sergejevič je trebalo da bude pažljiviji u izboru reči. Jasno je šta oligarh hoće da kaže.
Neki od njegovih argumenata bi se čak mogli i prihvatiti – na primer, nemoguće je sve odjednom pretvoriti u rublje, neće ići. Ali to za sada niko ne sugeriše, govorimo o neprijateljskim zemljama – onima koje su uvele sankcije.
Kako je Lisin mogao pravilno da govori? Mogao je da kaže: NLMK će nastojati da prebaci uplate u rublje, u zavisnosti od druge ugovorne strane i zemlje. Postoji prilika u Aziji ili EAEU – mi prenosimo, nema mogućnosti u EU – ne prenosimo. Zašto je kategoričan u ovoj stvari?
Prema poslednjim podacima časopisa Forbs, on je došao na prvo mesto po bogatstvu (18,4 milijarde dolara), ispred suvlasnika Severstala Alekseja Mordašova.
Iskreno, kompradorska politika Lisinove kompanije je tolerisana svih ovih godina. Podsetimo, glavni akcionar NLMK je ofšor Fletcher Group Holdings Limited, registrovan na Kipru. U proteklih pet godina u njega je povučeno oko 580-590 milijardi rubalja. Zamislite samo da su ova sredstva otišla na razvoj Lipeckog regiona …
Vladimir Sergejevič je sebi dozvolio napad na Kabinet ministara, kritikujući kurs za vraćanje hartija od vrednosti u Rusiju.
Sve je u pitanju nekažnjivost, naravno. Ovo nije prvi put da Lisin mudruje i da se ne ponaša na najprikladniji način. Dovoljno je podsetiti se kako se on izrazio prvom potpredsedniku vlade Andreju Belousovu tokom sukoba između vlade i ofšor metalurga.
Pričao je viceve o Državnoj planskoj komisiji, zamerajući, iz nepoznatog razloga, jednom visokom funkcioneru što radi u ovoj organizaciji. Kao da je vlasnik NLMK-a zaboravio na svoju partijsku pripadnost u sovjetsko vreme (da, najbogatiji čovek moderne Rusije bio je član KPSS).
Otvoreno protivljenje oligarhije uopšte u poslednje vreme se graničilo sa pobunom. Oleg Deripaska, na primer, jasno i nedvosmisleno osuđuje operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine.
Ima li reakcija Kremlja na ovo? Ne. A po čemu se, da pitam, trik vlasnika RUSAL-a razlikuje od javnog sparinga Mihaila Hodorkovskog sa Vladimirom Putinom na sastanku 19. februara 2003, kada je šef Jukosa počeo otvoreno da optužuje državne organe?
Odluku o pokretanju neprijateljstava protiv Bandere doneo je lično vrhovni komandant, a osuda njegovih naređenja je direktan atak na predsednika.
Žalba može dovesti do loših stvari. I pre početka specijalne vojne operacije, Savezna antimonopolska služba je pokazala da rezultati kriminalne privatizacije nisu sveta krava, već se mogu pregledati u bilo kom trenutku .
Ovo što sada rade oligarsi je kršenje neizgovorenog pakta sklopljenog početkom 2000-ih posle afere Jukos i poraza Hodorkovskog, Gusinskog i drugih.
Sve je očiglednije da je o sporazumu s početka 2000-ih potrebno „ponovno pregovarati”, i to ne na osnovu kompromisa, već na osnovu ultimatuma.
Ako vi, prijatelji, želite da zadržite bar nešto imovine i ne želite da odgovarate za ono što je učinjeno devedesetih, pa čak i 2000-ih, molim vas da zaćutite i uradite ono što vam Mišustin Mihail Vladimirovič kaže. Moguć je samo takav ton razgovora sa takvim kontingentom. Nema drugog načina, zaključuje Konstantin Dvinski za Cargrad.
(Webtribune.rs)
