Evropske integracije zastaju i kreću izgleda u rikverc – to je jučerašnja procena vodeće američke bonitetne agencije Standard end Purz, uz najavu da bi EU mogla uskoro ostati bez svog sadašnjeg AA+ rejtinga, preneo je Rojters.
Oklevanje članica EU da se – suočene sa migrantskom krizom – bliže integrišu, mogući izlazak Velike Britanije iz bloka 28 država i slabljenje osovine Berlin–Pariz glavni su razlozi za najnovije upozorenje američke bonitetne agencije.
„Sve je više pokazatelja da je došlo do zastoja u dugom procesu integracija i da raste rizik od razjedinjenja EU. Štaviše postoje znaci koji ukazuju da su integracije krenule unazad”, smatra Standard end Purz, pozivajući se i na jedva izbegnuti izlazak Grčke iz monetarne unije, migrantsku krizu i napregnute odnose Nemačke i Francuske.
„Migrantska kriza je razotkrila kako različiti nacionalni interesi članica mogu da nadjačaju potrebu za zajedničkim odgovorom i zato je pitanje kakvo je političko jedinstvo Evrope”, navodi se u saopštenju agencije Standard end Purz, na koje se poziva britanska agencija.
Ni osovina Berlin–Pariz više nije više u stanju da izdejstvuje jedinstvo bloka u kriznim trenucima, kao nekad, smatra američka bonitetna agencija. Privredno snažna Nemačka i ekonomski posustala Francuska učinili su da osovina Berlin–Pariz ne dejstvuje efikasno, primećuje ova agencija.
Koliko krajem prošle sedmice, Standard end Purz i američka bonitetna agencija Fič skrenuli su pažnju zvaničnom Londonu da bi izlazak iz EU mogao da obori kreditni rejting Velike Britanije (sada besprekorni AAA).
„Bregzit” bi smanjio mogućnost Londona da utiče na finansijsku politiku EU, ugrozio namirivanje budžetskog deficita i u najgorem slučaju „mogao da naškodi ulozi funte u korpi valuta MMF-a”, precizirale su agencije Standard end Purz i Fič.
Intervencija dve uticajne američke agencije za kreditni rejting usledila je krajem prošle sedmice nakon dvostrukog upozorenja Međunarodnog monetarnog fonda i Evropi i Velikoj Britaniji da u određenim segmentima vode politiku koja ide na štetu njihovih poslovnih interesa.
Naime, i MMF smatra da izostanak saglasnosti među članicama EU o rešavanju migrantske krize vodi „eroziji ’Šengena’”.
Vidljivi manjak apetita za integracijama i razmere nesloge među članicama EU, po oceni MMF-a, predstavljaju „rizike po EU”.
Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, pridružio se ovih dana sumornim procenama plejade lidera EU, koji ističu da je EU u opasnosti nakon plime migranata i porasta nacionalizma. „Niko ne može da kaže da li će EU postojati za 10 godina”, izjavio je Šulc.
Što se Velike Britanije tiče, MMF je nedavno javno upozorio London da bi „bregzit” svakako ugrozio ostrvsku ekonomiju.
Početkom avgusta Standard end Purz promenio je ocenu poslovnih izgleda EU sa „stabilne” na „negativnu”, zbog načina rešavanja grčke finansijske krize i odluke Londona da organizuje referendum o ostanku ili odlasku iz EU.
Taj potez američke bonitetne agencije znači da bi EU u sledeće dve godine mogla da ostane bez sadašnjeg rejtinga, što bi, osim gubitka poslovnog ugleda, dovelo i do znatnog poskupljenja transakcija „familije” na međunarodnom finansijskom tržištu.
MMF inače priprema izveštaj o uticaju migrantske krize na EU, koji će prema najavama, biti objavljen početkom 2016.
ŠULC: EU je u opasnosti
Postojanje Evropske unije nalazi se u opasnosti i niko ne može da garantuje da će ona kroz deset godina postojati u svom današanjem obliku – upozorio je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc.
U intervjuu češkom sajtu Novinky, on je dodatno objasnio: „Evropska unija je u opasnosti. Situacija je, nema sumnje, krajnje zabrinjavajuća. Zaista niko ne može da kaže hoće li kakva je danas postojati kroz samo 10 godina“.
Šulc je u nastavku odmah dodao: „Za Evropsku uniju kao civilizacijski projekat – moramo se boriti. Jer, alternativa je srozavanje ka Evropi nacionalizama, granica i ograda“.
On je istovremeno naglasio da je „apsurdno verovati da svaka zemlja pojedinačno može izaći na kraj sa globalnm izazovima 21 veka kakvi su migracijem terorizam, klimatske promene i međunarodni kriminal. Šulc je dodao da su to „problemi koji se tiču kako velikih, tako i malih država“.
Predsednik Evroparlamenta je Češkim novinarima rekao i ovo:
„Na žalost, neke zemlje EU danas su pre zainteresovane za slabu Evropsku uniju nego za jaku, a istovremeno je optužuju da je nesposobna da rešava glavne probleme današnjice.
Primera radi, neke države se nisu ponele solidarno povodom prijema migranata, pa je na kraju glavni teret pao na samo pet zemalja: Grčku, Itliju, Austriju, Nemačku i Švedsku. A da smo milion izbeglica rasporedili na 508 miliona građana 28 zemalja-članica, mi bismo sa tim problemom sigurno izašli na kraj“.
Šulc je posebno istakao da bi i za Veliku Britaniju bilo najbolje da ostane punopravn član EU.
(Politika, Fakti)