Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič kaže da Priština, po svemu sudeći, pokušava da stvori novo činjenično stanje na terenu, poput formiranja vojske Kosova, te da bi šefica evropske diplomatije Federika Mogerini trebalo oštrije da nastupa.
To je loše po dijalog. Mogerini bi trebalo oštrije da nastupa, podstiče dijalog, korak do korak, do priznanja. Sada je vreme za to – rekao je Petrič u intervjuu bečkom dnevniku “Kurir”.
On je istakao da nema više mnogo vremena, jer je Evropska komisija u mogućnosti da deluje samo do aprila, a nakon izbora za Evropski parlament njen sastav će biti drugačiji:
– Tada ćemo imati jednog komesara iz okruženja Viktora Orbana, jednog od Matea Salvinija, Jaroslava Kačinskog. To ne ide u prilog kapacitetima Komisije za rešenje problema – ukazuje Petrič.
Uz to, kaže Petrič, Orban i Salvini imaju tesne veze sa Putinom. Nova Evropska komisija će ojačati ulogu Putina na Balkanu, a rešenje bi time moglo biti sve dalje. Takođe, treba imati u vidu i prodor Kine u region, kao i drugih aktera.
A to, kaže Petrič, može voditi novom zamrznutom konfliktu usred Evrope.
Takođe smatra da bi trebalo pokušati inicijativom EU da se stvori situacija u pregovorima kako bi razgovori trajali par dana, odnosno par nedelja.
“Možda razmena teritorija nije najbolje rešenje, jer isključuje mnoge druge aspekte, na primer privredu. Trebalo bi podstaći ekonomski razvoj i uspostaviti prekograničnu zonu slobodne trgovine, pokrenuti projekte razvoja. Pre 25 godina u tom regionu bilo je etničkog čišćenja. Danas imamo ekonomsko čišćenje. Ljudi napuštaju region iz ekonomskih razloga.
Rešenje mora sadržati veće ekonomske i trgovinske programe, a nedavno od Prištine uvedene carine su suprotne tome”, objasnio je nekadašnji ambasador Austrije u Srbiji.
Kada je reč o razmeni teritorija, Petrič kaže da su po prvi put u istoriji regiona dva predsednika zajednički izneli takav kompromis.
“Odgovorni na lokalu preuzeli su odgovornost. To treba posmatrati u širem kontekstu. Za mene je to jedna vrsta početka finala”, rekao je on.
Upitan da li cilj procesa mora biti priznanje Kosova, Petrič je naglasio da je neophodno pronaći formuli kojom bi sve strane “sačuvale svoje lice”, ali ne isključuje tu mogućnost, čime, kaže, predsednik Srbije razmišlja o razmeni teritorija.
Ukazao je da će uvek biti ljudi koji neće biti saglasni sa kompromisom, da bi bilo i nemira, ali da se to mora prihvatiti.
“Moguće je stvoriti garancije za pogođene ljude, bezbednost i ekonomske perspektive. Trebalo bi masivno podstaći privredu tamo. Zbog nestabilne situacija, ali i zbog migracije. Na hiljade ljudi napušta region. Najbolji odlaze”, navodi Petrič.
Kada je reč o carinama na srpsku robu, koju je uvela Priština, on smatra da se radi o unutrašnjopolitičkom pitanju, a ne reakciji na srpsku politiku.
“U Prištini postoje velika neslaganja između Hašima Tačija i Ramuša Hardijana. Tači je sa predsednikom Srbije razmatrao razmenu teritorija. To odbija Haradinaj, ali i većina stanovništva Kosova. Haradijan koristi carine kao političko sredstvo. To je suprotno CEFTA sporazumu i Brisel je zatražio povlačenje”, dodao je on.
Na kosntataciju da pored Srbije više zemalja EU nije priznalo Kosovo, i da li bi sporazum Beograda i Prištine naveo te države na priznanje Petrič je kazao da je Španija nepredvidiva, što se sada po pitanju Bregzita videlo.
“Ako usledi priznanje iz Moskve, šta onda da radi EU. Države znaju da nejasna situacija stvara nestabilnost i blokira ekonomski razvoj”, zaključio je on.
Ko je Vojfgang Petrič?
Volfgang Petrič (nem. Wolfgang Petritsch; Klagenfurt, 26. avgust 1947) je austrijski diplomata. Pripadnik je nacionalne manjine koruških Slovenaca.
Studirao je istoriju, germanistiku, politologiju i pravo, na bečkom univerzitetu, gdje je i promovisan 1972. godine.
Između 1977. i 1983. godine, bio je sekretar austrijskog kancelara Bruna Krajskog.
Dok je bio austrijski ambasador u Beogradu (1997-1999) postavljen je za Posebnog izaslanika Evropske unije za Kosmet. U toj funkciji je bio i kao glavni pregovarač Evropske unije na mirovnim pregovorima o Kosmetu u Rambujeu i Parizu 1999. godine, koji su bili predigra bombardovanju SR Jugoslavije u martu te godine.
Između 1999. i 2002. bio je visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini.
Poslije kratkog angažovanja na austrijskoj političkoj sceni, prelazi na funkciju austrijskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi.
U političkim krugovima zapadnih zemalja važi kao stručnjak za spoljnju politiku sa težištem interesovanja na jugoistočnoj Evropi.
(Tanjug)
