„Votka će se uskoro u Srbiji smatrati terorističkim pićem, nekom vrstom Molotovljevog koktela, jer NATO podržava samo pijanstvo od viskija!“

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

Ove nedelje mogli smo lepo da se, kao što bi rekla proročica Kleopatra, stvarno sretnemo sa svojom sudbinom. U samo nekoliko dana, pametni su mogli da vide gde smo, kuda idemo i šta će da nam se desi.

Nisu za to potrebne ni velike geopolitičke analize, niti raščlanjivanje strategije pauka novog svetskog poretka, niti bilo kakva preterana upućenost u stanje stvari na domaćem terenu.

Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, osuđen je u Tribunalu u Hagu na 40 godina zatvora, i iako će se o toj presudi, njenim paradoksima, karakteru samog Tribunala i političkim motivima i konsekvencama ovog suđenja tek pisati, to za ovaj komentar nije bitno – zanimljiva je tišina sa kojom je ta presuda dočekana u Srbiji, neka vrsta pilatovskog pranja ruku od uopšte doticanja te teme, koja je ostavljena za zabavu takozvanim desničarima.

Presuda Karadžiću, zanimljivo, stigla je baš na dan kada se u Srbiji obeležava 17 godina od početka NATO bombardovanja, i samo dva dana pošto su u Briselu izvršeni jezivi teroristički napadi na aerodrom i metro, koji su ceo svet podigli na noge. I, pošto je Beograd svet, i na nekim važnim zgradama u Beogradu zasijale su, u znak solidarnosti, zastave Belgije.

A samo dan ranije, u jednoj televizijskoj emisiji, gostovali su premijer Srbije i portparolka NATO pakta u Srbiji.
Portparolka NATO je bila naročito zainteresovana da sazna kako će se u Srbiji obeležavati godišnjica bombardovanja, da li će i premijer u tome učestvovati, a čak se i ponudila da mu za tu priliku napiše prigodan govor!

Sa mobilnog telefona čitala je brojeve – žrtve srpskih zločinaca ovde i onde, žestoko se obrušavala na Rusiju, Putina, a čak je spomenula i da su ruski vojnici silovali srpske žene kada su kao oslobodioci stigli u Beograd, što bi trebalo, očigledno, da bude još jedan argument da se Srbija raširenih ruku okrene ka dobrovoljnom seksu, to jest NATO paktu, koji je Srbiju, u stvari, bombardovao za njeno dobro.

 

Portparolka je, podsetimo, nedavno izjavila da osiromašeni uranijum koji su istovarivali po nama uopšte i nije toliko opasan, koliko to neodgovorni propagiraju. Portparolka je, takođe, kao neupitni izvor svih podataka relevantnih za Srbe, više puta pominjala izvesni Centar za evroatlantske studije, iz čega se moglo zaključiti da NATO od Srbije očekuje da od sada pa ubuduće svoju istinu i odgovore na sva pitanja, traži u toj instituciji.

U novom životu ove zemlje famozni Centar ima se smatrati novom SANU, kao i da je od najvažnijih pitanja svakako ono – kako se Srbi odnose prema NATO paktu i bombardovanju, te sa koliko krotkosti i samokritike prihvataju neupitnu istinu koja će im blagovremeno biti dostavljena. Takođe, rekla je, srpskih žrtava bilo je daleko manje.

Budimo pošteni, može portparolka tako da govori i tim pretećim tonom, jer na Dnevniku RTS-a, sutradan, spiker čita da je u bombardovanju poginulo između 1.500 i 2.500 ljudi. Ako se nijedna vlast od 2000. do danas nije potrudila da tačno izbroji srpske žrtve i ratova i bombardovanja, onda ćemo račun uvek dobiti od krčmara.

I dok se Srbija zgražavala nad ovim nastupom portparolke NATO, a društvene mreže gorele, običan gledalac te emisije mogao je da zaključi nekoliko sudbonosnih stvari:
NATO je glavni urednik Srbije.

NATO je malo nervozan, takođe, i nije zadovoljan što Srbi uopšte spominju to bombardovanje. Takođe,
NATO je već mapirao sve one koji vole Rusiju i Putina, te je mapiranje samo eufemizam za žigosanje, pošto se simpatije prema Rusiji i Putinu od sada imaju smatrati opasnim deliktom mišljenja.

U tom smislu neka se niko ne iznenadi ako NATO pokrene postupak da se sruši Hotel „Moskva“ na Terazijama, ili bar da se preimenuje u Hotel „Vašington“, pošto Brisel sada nije tako zgodan.

Takođe, izvesna mesta i gradovi koji u svojim nazivima imaju bilo šta rusko mogu da budu u problemu: kao na primer Ruski Krstur da se preimenuje u Američki Krstur, ili varošica B(Rus) da se preimenuje u, bar u BRUS Vilis, kako bi portparolki NATO i samom NATU bilo lakše. A bilo bi lakše i nama.

Pošto svi oni, koji ne razumeju milosrdnost anđela koji nas je bombardovao, svi oni koji pominju srpske žrtve, svi oni koji sa užasom spominju kako su zločinci prema Srbima, mahom oslobođeni i vaspostavljeni na visoke političke funkcije, mapirani su kao PUTINOIDI.

U susretanju sa onim što nam se već desilo, ne treba zaboraviti još jedan mali detalj – votka će se automatski smatrati terorističkim pićem, nekom vrstom Molotovljevog koktela, jer NATO podržava samo pijanstvo od viskija.

(Večernje novosti)